Malokrvnost kod dece

Malokrvnost (anemija) je relativno čest problem kod dece, uglavnom do druge godine starosti. Po definiciji malokrvnost predstavlja smanjen broj crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) ili smanjen nivo hemoglobina u eritrocitima.

Eritrociti sadrže hemoglobin čija je osnovna funkcija da prenosi kiseonik koji je potreban za sve ćelije organizma. Ukoliko nema dovoljno kiseonika u organizmu, javljaju se različiti simptomi a u težim slučajevima malokrvnost može biti opasna i po život.

Kada pričamo o malokrvnosti kod dece, najčešće je uzrokovana nedostatkom gvožđa i naziva se sideropenijska anemija. Gvožđe je važan mineral koji učestvuje u stvaranju hemoglobina, tako da smanjenje gvožđa dovodi do smanjenja nivoa hemoglobina. Gvožđe se unosi u organizam putem hrane i ukoliko se ne uzima hrana bogata gvožđem dolazi do sideropenijske anemije. Drugi uzroci ove anemije mogu biti smanjena apsorpcija gvožđa, usled uzimanja velikih količina kravljeg mleka koje onemogućava apsorpciju gvožđa ili zbog nekih bolesti digestivnog sistema. Takođe kod devojčica koje imaju obilno menstrualno krvarenje može da nastane sideropenijska anemija.

Pored sideropenijske anemije, postoje i druge vrste anemija. Hemolitičke anemije su posledica povećanog uništavanja eritrocita (hemolize) i mogu biti autoimune ili nasledne, kao što su anemija srpastih ćelija i talasemija.

Pored toga, organizam nekada ne stvara dovoljne količine eritrocita i ta bolest se naziva aplastična anemija. I deca do trećeg meseca  ne stvaraju dovoljno eritrocita usled nezrelosti kostne srži ali to je normalna pojava, zato se i zove fiziološka anemija novorođenčadi. U toku infekcije ili usled povreda se takođe vidi snižen broj eritrocita ili nivoa hemoglobina, a anemije usled nedostatka folne kiseline ili vitamina B12 su retke kod dece.

 

anemija1

Glavni simptomi anemije su bledilo, gubitak apetita, malaksalost, zamaranje i nedostatak energije. Roditelji se često obraćaju pedijatru da dete slabije jede ili bira hranu i tada treba pomisliti da je reč o anemiji. Deca sa anemijom izgledaju umorno, bezvoljna su, imaju podočnjake i slabije napreduju. Ukoliko je majka u toku trudnoće lečena od anemije, obavezno odrediti krvnu sliku detetu u prvih šest meseci života. Ukoliko se ne leči, simptomi teške anemije su ubrzano disanje i rad srca, iritabilnost, otok ruku i nogu, žutica i uvećanje slezine. Nekada deca mogu ispoljavati bizarne navike u ishrani kao što su uzimanje leda, prašine, gline, maltera i drugih materija koje nisu za ishranu i ta pojava se naziva pika (lat. pica), koja prestaje sa nadoknadom gvožđa.

Dijagnoza sideropenijske anemije se postavlja lako, u većini slučajeva je dovoljna kompletna krvna slika, koja može da se odredi iz kapilarne krvi, uzimanjem uzorka krvi iz prsta. Pedijatar obraća pažnju na broj eritrocita i na nivo hemoglobina, ali i na druge parametre kao što su veličina eritrocita (MCV) ili hemokrit (procenat krvi koje čine eritrociti). Ako ova analiza nije dovoljna, određuje se nivo gvožđa, transferin (prenosioc gvožđa), feritin (rezerve gvožđa), retikulociti (mlade forme eritrocita) ili drugi parametri, mada pedijatri izbegavaju rutinski ove analize zato što se određuju iz venske krvi. Ukoliko su sve navedene vrednosti u granicama normalnih, razmišlja se  drugim uzrocima, kao što su nasledne bolesti a kod teškog oblika anemije se izvodi uzimanje uzoraka kostne srži.

Lečenje sideropenijeske anemije se sprovodi preko preparata gvožđa, koji su za decu u obliku sirupa, a za veću decu u tabletama. Ukoliko se preparati gvožđa uzimaju na prazan stomak, mogu dovesti do mučnine, pa se preporučuje uzimanje preparata u toku obroka. Korisno je da se pored toga uzima i vitamin C koji poboljšava apsorpciju gvožđa, koji se nalazi u citrusnom voću, a svakodnevno može da se iskoristi iz soka od pomorandže. Apsorpcija gvožđa  je smanjena ukoliko se uzimaju veće količine kravljeg mleka, čajeva, kafe ili nekih lekova. Zbog toga se deci ne preporučuje uvođenje kravljeg mleka do prvog rođendana, a posle toga najviše dve šolje  mleka dnevno.

Ukoliko majka doji, dete do šestog meseca dobija dovoljne količne gvožđa preko majčinog mleka, a posle toga koristi gvožđe iz čvrste hrane. Ako je dete na veštačkoj ishrani, na tržištu postoje brojne mlečne formule sa povećanom količinom gvožđa. Takođe roditeljima treba obratiti pažnju da se ne brinu što je stolica deteta tamnije boje u toku uzimanja preparata gvožđa. Obično se terapija gvožđem sprovodi tri meseca, zato što je toliko potrebno da se nadoknadi količina i naprave rezerve gvožđa. Posle tog perioda se ponovo određuje krvna slika i razmišlja o daljim terapijskim pristupima..

U slučaju teškog oblika anemije, preparati gvožđa se koriste venskim putem ili se primenjuju transfuzije koncentrovanih eritrocita, a u najtežim slučajevima se odstranjuje slezina da bi se sprečilo uništavanje eitrocita. Kod anemije srpastih ćelija, talasemije ili aplastične anemije se izvodi transplantacija kostne srži.

anemija2

Pored preparata gvožđa, pedijatri treba da savetuju uzimanje hrane bogate gvožđem, kao što je crveno meso, mahunarke (pasulj, grašak, boranija), zeleno povrće (zelena salata, zelje, blitva, spanać), jaja, riba (tuna), kajsije, suva šljiva, suvo grožđe i ovsena kaša. Navedene namirnice su u svakom pogledu zdrava hrana koju deca treba da konzumiraju i dalje i pored toga što su prestali simptomi anemije.

Galen Pharm br 21, maj/jun 2018, str.12-13 

Fotografije: Designed by Bearfotos / Freepik Designed by Freepik

Tekstovi: Pedijatrijska ordinacija "Dr Raketić" Website by mzlaki-logo Studio Mzlaki