Ishrana beba u prvoj godini - zašto je dojenje važno

Prva hrana za bebe treba da bude majčino mleko. Ne postoji ništa tako savršeno i idealno po sastavu što bi ga zamenilo. Uzajamnim delovanjem komponenti, kojih ima oko 300 u svom sastavu, obezbeđuje odrastanje zdravog i naprednog deteta. Osim toga što podstiče dobro zdravlje, bliski kontakt, razmena pogleda ulivaju bebi sigurnost i utehu, što se kasnije odražava na njihovo odrastanje.

dojenje ishrana beba

Sastav majčinog mleka je promenljiv, ali je tačno prilagođen njihovim potrebama. Oko 82-90% čini voda u kojoj su rastvoreni ugljeni hidrati, proteini, masti, minerali, mikroelementi, vitamini hormoni. U prvih 15 dana se luči kolostrum, tečnost žućkaste boje koja se slobodno može nazvati „prvom vakcinom“. Ima povećan sadržaj proteina među kojima su najznačajniji imunoglobulini koji podržavaju nezreo imuni sistem. Ovo je potvrda da da je dojenje efikasna zaštita od bolesti koje je majka preležala i stvorila antitela, a beba će u narednim godinama stvoriti svoj imuni odgovor. Povišen je nivo vitamina A i karotena, a snižen nivo laktoze (mlečnog šećera), kao i Na i K, što pogoduje manjem osmotskom opterećenju bubrega. Nakon tog perioda, stvara se prelazno mleko u kome je porasla koncentracija masti i laktoze, pa je samim tim veća nutritivna i kalorijska vrednost. Mesec dana nakon porođaja je već zrelo mleko koje obiluje svim neophodnim supstancama. Dominiraju proteini surutke, koji manje opterećuju bubrege, za razliku od kravljeg mleka gde su dominantni proteini kazeina. Takođe je povećan sadržaj polinezasićenih masnih kiselina dugog lanca (LCP) koje učestvuju u razvoju centralnog nervnog sistema i vida. Najvažniji ugljeni hidrat je laktoza koja je izvor energije, poboljšava intestinalnu resorpciju minerala i rast acidofilnih bakterija u debelom crevu, smanjujući rizik od intestinalnih infekcija i nutritivnih alergija. Tu su i prirodni pro- i prebiotici koji imaju ulogu u razvoju zdrave crevne flore. Probiotske kulture mlečne kiseline (bifidus bakterije i laktobacili) u zidu creva daju odbranu od neželjenih bakterija. Prebiotici su oligosaharidi kojima se hrane poželjne crevne bakterije i stvaraju zdravu crevnu floru. Nešto je niža koncentracija mikroelemenata, npr. gvožđa, ali je njihova iskoristljivost velika. Zbog nedovoljne količine vitamina D i K neophodna je njihova primena od 8. dana života. Sami pokreti sisanja aktiviraju više mišića nego ishrana preko cucle, što je značajno kasnije u pravilnoj artikulaciji glasova i rasporedu zuba.

Brojna su korisna dejstva dojenja i na zdravlje majke. Studije su pokazale da je oko 8% na svakih 12 meseci dojenja smanjen rizik od karcinoma dojke, materice i jajnika, kao i od postpartalne psihoze. Kontakt sa bebom, uživanje, poverenje podstiču lučenje hormona, endorfina, oksitocina i prolaktina koji pospešuje stvaranje mleka. To će omogućiti veću izdržljivost u toku napornih dana uspostavljanja laktacije, a i ubrzati povratak materice u predhodno stanje. Ishrana treba da bude izbalansirana i raznovrsna. Svakoga dana treba uzimati povrće, voće, žitarice, mlečne proizvode. 2-3 puta sedmično meso, 1-2 puta ribu i jaja. Od tečnosti su poželjni voda svaki put kad dojite, čajevi za dojenje, razblaženi sokovi, ukupno oko 2-2,5 l tečnosti. Slatkiše, masnoće i kafu treba svesti na minimum, a energetska pića, duvan i alkohol su zabranjeni. Pomoć očeva je neophodna u svim poslovima oko bebe koje ne mora da radi majka, jer svaki trenutak za njen odmor treba iskoristiti radi harmoničnosti dojenja. Neophodano je strpljenje, istrajnost i tolerancija nedeljama da bi se postigao željeni rezultat.

U prvih 6 meseci majčino mleko zadovoljava nutritivne popotrebe deteta, ali ako ga nema dovoljno može se započeti uvođenje nemlečne ishrane sa navršena 4 meseca. Sam digestivni trakt pre 4. meseca je nezreo, nema dovoljno enzima, nerazvijeni su pankreas i bubrezi, nedovoljna je resorpcija hranljivih materija iz creva.

Nemlečna ishrana se uvodi postepeno na 3-5 dana po jedna namirnica. Potrebno je ponuditi namirnicu i do desetak puta, da se dete postepeno navikava na nove ukuse. Puna porcija ima oko 150-200ml. Ako dete nikako ne prihvata namirnicu pokušajte ponovo za 2-3 nedelje. Kombinaciju namirnica možete praviti već sledećeg dana nakon uvođenja nove.

Najbolje je namirnice pripremati pred obrok osim ako ste na putu kada se mogu uzeti i gotove kašice. Potrebno ju je ispasirati, a kad već imaju 6-8 zubića može se seckati i gnječiti. Beba treba da se hrani u stolici za stolom gde su svi članovi porodice, a ne ispred TV-a ili kompjutera. Tako se stiču zdrave navike u ishrani kasnije u životu.

Započnite nemlečnu ishranu pirinčanim pahuljicama koje su neutralnog ukusa, bez glutena, lako se vare i ne izazivaju alergiju. Prvi put ih dajte u toku dana, a kasnije uveče zato što daje sitost dugo, skoro čitave noći. Zatim uvedite povrće koje je takođe neutralnog ukusa. Kasnije se uz njih dodaje meso i žumance. Treba napomenuti da se žumance tvrdo kuvano uvodi od 7. meseca dva puta sedmično, od četvrtine do postepenog povećanja količine svake sedmice do celog žumanca. Zbog svog slatkog ukusa voće se uvodi posle nekoliko vrsta povrća. Do prvog rođendana se ne koristi šećer, so, belance, med, koštunjavo, citrusno i jagodičasto voće, kravlje mleko. Količina masti je ograničena. Može se dodati par kapi maslinovog ulja u povrće, a od 9. meseca i puter uz palentu. Pšenično brašno se ne uvodi pre 4. ni posle 7. meseca. Čak i kod postojanja alergije na gluten u porodici može se uvoditi u tom uzrastu uz pojačan nadzor.

U koliko ne postoji podatak o alergijama u porodicu na meso ribe, ona se može uvesti od 9. meseca i to isključivo plava riba koja je jako bogata nezasićenim masnim kiselinama.

Što se tiče količine obroka, uvek prvo probajte sa 2-3 kašičice nove hrane, sledećeg dana 3-4 i tako postepenodok ceo obrok ne bude 150-200 ml. Mleko se ne zapostavlja bilo da je reč o dojenju ili adaptiranoj formuli. Njihove dnevne potrebe su od 600-900 ml. Kada isprobate dovoljno namirnica beba treba da ima 3 mlečna i 2 nemlečna obroka. Vodu treba davatipola sata pre ili posle obroka.

Alergije na hranu mogu da budu u vidu ospe (urtika) na koži, najčešće oko usta, ali i da daju dijareju, nadutost, gasove i razdražljivost deteta. Izuzetno retko je reakcija nakon prvog kontakta opasna po život.

Svakako će te dobiti savet od svog pedijatra o preciznijem redosledu uvođenja namirnica. Ovo su neka opšta načela kojih bi trebalo da se pridržavate.

Galen pharm magazin br. 29, avgust 2019.

Tekstovi: Pedijatrijska ordinacija "Dr Raketić" Website by mzlaki logo Studio Mzlaki