Kako razlikovati boginje kod dece?

Poslednjih meseci u Srbiji je zbog epidemiološke situacije poraslo interesovanje za boginje. Roditelji ne znaju koje sve vrste boginja postoje, da li su deca već bolovala od boginja, kako se prenose boginje, protiv kojih boginja su deca vakcinisana. To stvara uznemirenost i strah kod roditelja i zato je zadatak pedijatra da objasne sve činjenice o boginjama.

Kod dece se, posebno u pretškolskom uzrastu, mogu javiti različite promene na koži, koje su obično virusnog porekla, prolaze u kratkom vremenskom intervalu i ne ostavljaju posledice. Primer takve bolesti je Bolest šaka, stopala i usta, koju izazivaju različite vrste koksaki i entero virusa, bolest se javlja na navedenim mestima u vidu manjih plikova. Peta bolest se javlja u vidu crvene ospe na obrazima, može da se širi na celo telo, uzrokuje ga Parvo virus B19. Rozeola ili šesta bolest ima karakterističnu ospu u vidu crvenkastih tačkica različitih veličina, koje se javljaju prvo na trupu, kasnije mogu da se šire, promene izazivaju dve vrste virusa – humani herpes virusi 6 i 7. 

Pored navedenih bolesti, postoji i grupa osipnih groznica, koju čine pet bolesti: šarlah, rubeola, ovčije boginje, male boginje i velike boginje. Samo ime kaže da je zajedničko ovim bolestima da se pored ospe na koži javlja i povišena temperatura. Sve bolesti izazivaju virusi, osim šarlaha koga izaziva beta hemolitički streptokok grupe A (lat. streptococcus pyogenes). Kod šarlaha uvek postoji i angina (zapaljenje grla i krajnika), često je povraćanje, ospa je svuda osim na licu, dlanovima i tabanima i završava se perutanjem. Šarlah ima karakterističnu difuznu ospu koja iščezava na pritisak, ali ne spada u boginje. Sa druge strane, velike boginje (variola vera) su bile visoko infektivne, što znači da su se lako prenosile, imale su brojne komplikacije, a bolest se često završavala smrtnim ishodom. Poslednja velika epidemija je bila sedamdesetih godina 20. veka, ali su zahvaljujući vakcinaciji velike boginje iskorenjene, poslednji slučaj je zabeležen u Somaliji 1977. godine. Ostalo je da opišemo preostale tri vrste boginja.

boginje koje su

Postoji nekoliko zajedničkih karakteristika ovih boginja, pre svega inkubacija, tj. vreme od kada virus ulazi u organizam do ispoljavanja simptoma, koja traje oko 10 do 14 dana, najviše 3 nedelje. Takođe je zajedničko da ove  boginje počinju nespecifičnim simptomima (kataralni stadijum) u vidu malaksalosti, glavobolje, povišene temperature, bola u grlu, pojačane sekrecije iz nosa, oslabljenog apetita. Ovaj stadijum traje dva do tri dana i zatim počinje pojava ospe.

Ovčije boginje (Varičela) izaziva virus Varicella-Zoster, što znači da se pri prvom susretu sa virusom ispoljava klinička slika varičele, a kasnije tokom života, uglavnomu u stanjima sniženog imuniteta, bolest može da se ispolji kao Herpes Zoster, sa sličnim promenama kao kod varičele duž perifernih nerava. Ospa kod varičele počinje u naletima, bez reda, na telu i na licu, a može se javiti i na sluznicama, kao što su usna duplja ili genitalije. Promene su prvo crvene boje (papule), zatim nastaju vodeni plikovi (vezikule). Izbijanje ospe je praćeno svrabom i traje 6 do 7 dana, zatim promene sasušuju, stvaraju se kraste, koje posle nekoliko dana otpadaju, na tim mestima je koža bleđe boje, a posle par meseci se vraća normalna prebojenost kože.

Male boginje (Morbile) izaziva virus Morbilla. U prvim danima bolesti, u kataralnom stadijumu, se pored nabrojanih simptoma može javiti i konjuktivitis, na obrazima postoji izrazito crvenilo, a sa unutrašnje strane obraza se vide karakteristične beličaste promene (Koplikove mrlje). Posle toga nastaje izbijanje ospe crvene boje, koja se prvo javlja iza ušiju, zatim na licu, trupu, na kraju na rukama i nogama, neki autori opisuju „kao slivanje vode iz tuša“. Nastaje pogoršanje svih simptoma i skok temperatuure, ali ospa obično traje 2-3 dana i nestaje istim redosledom kako se pojavila.

Crvenka (Rubeola) je vrsta boginja koju izaziva virus Rubella. U toku početnog kataralnog stadijuma može doći do uvećanja limfnih žlezdi, koje traje 2 do 3 nedelje, kao i do uvećanja slezine. Čest je i bol u zglobovima. Ospa je sitna, crvnkaste boje i povlači se za 2 do 3 dana.

Sve navedene vrste boginja se prenose kapljičnim putem, što znači preko kašlja, kijanja i govora se oslobađaju kapljice koje sadrže viruse, kao i direktnim kontaktom sa obolelim osobama. Zato je prenošenje lakše u zimskom periodu, kada se provodi vreme u zatvorenom prostoru, što je naročito izraženo u kolektivima gde borave deca, kao što su vrtići i škole.

Dijagnoza sve tri vrste boginja se postavlja na osnovu kliničke slike, a moguća je potvrda dijagnoze putem laboratorijskih analiza i to povišenog titra IgM, a kasnije i IgG antitela na navedene viruse.

Lečenje boginja je jednostavno, potrebno je mirovanje pre svega zbog komplikacija bolesti. Takođe je potrebna izolacija deteta, zato što su u tom periodu visoko infektivna i mogu da zaraze druge osobe. Kod varičele je izolacija najmanje nedelju dana, do otpadanja krasti. Kod malih boginja je dete infektivno 5 dana pre i 5 dana posle izbijanja ospe.

U prvim danima je zbog povišene temperature potrebna primena antipiretika koji snižavaju temperaturu. Od koristi mogu biti različiti rastvori, koji se nanose na promene, da bi se promene što pre sasušile i nastale kraste, to najviše važi za varičelu. S obzirom da je kod varičele izbijanje ospe praćeno svrabom, u prvim danima izbijanja ospe je potrebna primena antihistaminika koji smanjuju svrab. U težim slučajevima, kada postoje komplikacije sve tri vrste boginja, preporučuju se antivirusni lekovi, koje sprečavaju dalju replikaciju virusa i time širenje bolesti.

Komplikacije su retke kod varičela, najčešće su bakterijske infekcije kože zbog češanja usled svraba, posle kojih mogu nastati ožiljci. Retko se kod varičele može se javiti zapaljenje pluća (pneumonia) ili zapaljenje mozga (encefalitis). Za razliku od toga, kod mališana do pete godine života, ukoliko obole od malih boginja se u 30% slučajeva javljaju komplikacije, koje su vrlo ozbiljne, od zapaljenja uva koje može da dovede do nagluvosti, do zapaljenja pluća i na kraju do zapaljenja mozga i moždanih ovojnica (meningoencefalitisa), koje vrlo često dovodi do smrtnog ishoda. Komplikacije rubeole mogu biti zapaljenje zglobova (artritis), zapaljenje testisa (orhitis), koji kasnije tokom života može dovesti do steriliteta ili retko zapaljenje mozga (encefalitis) Ukoliko u toku trudnoće dođe do infekcije rubela virusom, nastaje kongenitalni rubela sindrom, koji može dovesti do malformacija ploda ili pobačaja. 

Iako posle sve tri vrste boginja osatje solidan i trajan imunitet, najbolja borba protiv boginja je prevencija u vidu vakcinacije. Na svim svetskim kalendarima imunizacije postoji MMR vakcina, koja predstavlja zaštitu protiv malih boginja, rubeole i zaušaka (mumpsa). Daje se u drugoj godini i pred polazak u školu. Međutim, poslednjih godina smo svedoci da sve više roditelja odbija da vakciniše svoju decu zbog navodne povezanosti MMR vakcine i autizma, koja nikada nije potvrđena. Kako se smanjuje broj vakcinisane dece, tako se gubi kolektivni imunitet u vidu štita protiv širenja bolesti, pa se zbog toga u svetu i kod nas javljaju epidemije malih boginja.

S obzirom da su kod ovčijih boginja retke komplikacije, a da većina dece oboli do 10. godine, vakcinacija protiv varičele nije uvek neophodna. U većini zapadnoevropskih zemalja i SAD se preporučuje vakcinacija protiv varičele, posebno među ugroženim grupama stanovništva, kao što su starije osobe, osobe obolele od hroničnih ili malignih bolesti, kao i kod osoba koje imaju imunodeficijencije različitog uzroka. Raspored vakcinacije protiv varičela je isti kao kod MMR vakcinacije, tj. u drugoj i sedmoj godini, mada su mogući i alternativni rasporedi u toku epidemija.

Galen Pharm (u pripremi)

Tekstovi: Pedijatrijska ordinacija "Dr Raketić" Website by mzlaki-logo Studio Mzlaki