Bolest šaka, stopala i usta – koje su novosti?

Poslednjih nekoliko godina smo svedoci pojave nove bolesti, koja je nazvana Bolest šaka, stopala i usta (BŠSU) prema lokalizaciji gde se bolest javlja. Šture informacije u medijima govore da je u pitanju „američki virus“ koji hara vrtićima i vrlo lako se prenosi. U stvari, to je bolest koja je opisana u Kanadi i Novom Zelandu još daleke 1957. godine kao Hand, foot and mouth disease (HFMD), ali se javljala u formi pojedinačnih slučajeva.

Krajem devedesetih godina prošlog veka je počela da se javlja u formi epidemija, posebno u dalekoistočnim zemljama kao što su Tajvan, Kina, Koreja, Singapur i Japan. Tako se recimo u Kini od 2008. godine razboljeva godišnje oko milion osoba, uglavnom dece. Od 2011. godine bolest se javlja i u ostalom delu sveta, tako da je 2012. godine zabeležena epidemija BŠSU u SAD. Nepoznat je uzrok oboljevanju većeg dela populacije, pretpostavlja se da je jedan od faktora promena životnih navika, od većeg zagađenja vazduha, ishrane koja uključuje brzu hranu ili smanjenja fizičke aktivnosti.

hmfd Wikimedia Commons

U svakom slučaju, poznat je uzrok bolesti, uzrokuju ga virusi i to koksaki virusi (najčešće soj CV-A16) i enterovirusi (najčešće EV71), mada mogu i drugi sojevi ovih virusa da budu uzročnici bolesti. Posle kontakta sa virusom nastaje period inkubacije koji traje 3 do 6 dana, za koje vreme se javljaju nespecifični simptomi kao što su povišena temperatura, bol u grlu, pojačan sekret u nosu. Pored toga može da se javi malaksalost, muka, povraćanje i gubitak apetita. Na kraju se javlja ospa, koja je lokalizovana uglavnom na dlanovima, tabanima i oko usana i u usnoj duplji, a može da se javi i na drugim delovima tela, uglavnom na donjem delu leđa, na preponama, laktovima i kolenima. Promene su prvo tačkaste i crvene, a onda nastaju plikovi. Posle 7 do 10 dana bolest se u većini slučajeva završava, a smatra se da je dete zarazno prve nedelje od početka bolesti, mada neki autori navode da vurus može da ostane u organizmu i više dana ili nedelja. U svakom slučaju, dete se vraća u vrtić ili školu kada nema više promena na koži i kada se potpuno oporavi.

Bolest se javlja najviše u dečjem uzrastu, uglavnom do pete godine života, mada može da se javi i kod odraslih, u kliničkoj praksi sam videla nekoliko puta da su se i roditelji razboleli. Bolest je jako zarazna zato što se širi na sve načine – direktnim kontaktom, preko predmeta gde se nalaze virusi, kapljičnim putem (putem kašljanja i kijanja) ili preko stolice zaražene osobe. Retko osobe mogu da budu kliconoše, tj. da prenose viruse, a da ne oboljevaju i to su uglavnom odrasle osobe. Najčešće se javlja u proleće, leto i ranu jesen, zato što više temperature i veća vlažnost vazduha pogoduju širenju ovih virusa. S obzirom da se bolest javlja uglavnom u predškolskim ustanovama, prevencija u vidu detaljnog pranja ruku je najbolja mera da se zaustavi širenje bolesti. Takođe od pomoći može da bude izbegavanje kontakta sa zaraženim osobama ili dezinfekcija predmeta sa kojim su bili u dodiru.

Dijagnoza se postavlja uglavnom na osnovu kliničke slike, koja je karakteristična prema izgledu ospe, kao i prema lokalizaciji. Moguća je i potvrda dijagnoze preko uzorka brisa grla ili iz stolice, ali ti testovi još uvek nisu dostupni u našoj zemlji.

S obzirom da je reč o samo-ograničavajućoj bolesti, lečenje se zasniva na simptomatskoj terapiji, sa ciljem ublažavanja simptoma bolesti. Ukoliko postoji povišena temperatura, daju se antipiretici iz grupe paracetamola ili ibuprofena. Za ospu mogu da budu od koristi u prvoj fazi bolesti rastvori koji isušuju promene, kao što je tzv. krečno mleko, koje se koristi i kod drugih virusnih ospa. Kada promene prestanu da se šire i postanu suve, mogu se koristiti kreme koje pomažu regeneraciju kože a koje uglavnom sadrže pantenol. Za bol u grlu mogu se koristiti preparati u vidu sprejeva za usnu duplju ili prirodni preparati kao što je žalfija ili slana voda za ispiranje usta. Zbog otežanog gutanja usled promena u usnoj duplji, deca su sklona dehidrataciji, pa je važno da uzimaju dovoljno tečnosti. Preporučuju se hladni napici, a deci će se dopasti da od koristi za ublažavanje simptoma može da bude i sladoled. Ne bi trebalo da hrana dodatno iritira oštećenu sluznicu pa se savetuje izbegavanje začinjene, ljute ili kisele hrane.

Imunitet koji ostaje posle bolesti je uglavnom doživotan, mada bolest mogu ponovo izazvati drugi sojevi koksaki ili enterovirusa. Kod domaće stoke (goveda, ovce, svinje) se može javiti Bolest kopita i usta, ali od ove bolesti se ne razboljevaju ljudi i obrnuto, BŠSU se ne može preneti na životinje.

Dosta česta komplikacija je otpadanje noktiju na rukama i stopalima, obično 4 do 8 nedelja posle završetka simptoma bolesti, a noktii posle nekog vremena izrastu. Mnogo ozbiljnije komplikacije bolesti su zapaljenje pluća (pneumonija), moždanih opni (meningitis) i mozga (encefalitis), kao i paraliza koja nalikuje poliomijelitisu. Opisane komplikacije su retke ali opasne po život, najčešće ih izaziva enterovirus soja 71 (EV71), zbog čega se razvijaju nove terapijske procedure u cilju antivirusnog delovanja, u vidu inhibitora virusnog kapsida EV71. Takođe je u Fazi III kliničkog ispitivanja vakcina protiv upravo ovog soja virusa, koja je licencirana u Kini 2015. godine pod imenom Sinovac. Zbog velikog broja smrtnih ishoda u Kini, predloženo je da se vakcina uvede u program obavezne imunizacije u ovoj zemlji.

Galen Pharm magazin, br.24, Novembar-Decembar 2018, str.10-11.

Tekstovi: Pedijatrijska ordinacija "Dr Raketić" Website by mzlaki-logo Studio Mzlaki