Deca su bolesna i u toku leta

Roditelji znaju da su deca bolesnija zimi, ali to ne znači da će biti potpuno zdrava u toku letnjeg perioda. Česte promene vremena, nagla zahlađenja ili periodi dugotrajnog jako toplog vremena slabe imunitet kod dece, posebno predškolskog uzrasta. Zato je cilj ovog članka da se ukaže na najčešće zdravstvene probleme kod dece u toku leta.

leto2

DIJAREJA I POVRAĆANJE

Ukoliko se javi dijareja i povraćanje kod male dece, treba razmišljati o virusnom uzročniku, pre svega o Rota, Adeno ili Noro virusima. U toku ovih infekcija dete može da ima desetak stolica dnevno, učestalo povraćanje i lako povišenu temperaturu. U prvim danima bolesti se ovi virusi izoluju iz stolice i primenjuje se simptomatska terapija, u vidu crevnih dezificijensa ili antidijaroika, različitih vrsta probiotika i rastvora za rehidraciju, a bolest se završava za nekoliko dana. U težim slučajevima, kada je došlo do dehidratacije, pristupa se intravenskoj nadoknadi tečnosti i elektrolita.

U toku leta su kod dece česta i trovanja hranom izazvana bakterijama, najčešće Salmonelom. Klinička slika je mnogo burnija od virusnih infekcija koje zahvataju digestivni sistem i ogleda se u izrazito povišenoj temperaturi, dugotrajnom povraćanju, učestalim stolicama i opštoj slabosti. Ukoliko dijareja traje duže od dva dana i izostane poboljšanje uprkos primeni simptomatske terapije, potrebno je uraditi bakteriološku analizu stolice – koprokulturu. U slučaju izolacije patogenih bakterija u stolici, neophodno je da dete uzima antibiotike.

UBODI INSEKATA

Ubodi komaraca karakterišu letnji period i kod dece izazivaju blagi otok i crvenilo na mestu uboda. Ukoliko je dete osetljivo na ubode komaraca, treba primeniti lekove za alergiju (antihistaminike), lokalno u vidu gela i kreme ili u vidu sirupa. U ređim slučajevima, posebno ukoliko dete provodi vreme u blizini stajaćih voda kao što su jezera ili bare, komarci mogu da prenesu i virus Zapadnog Nila. Ovu bolest karakteriše izrazita malaksalost i povišena temperatura, koja može da potraje više dana, a komplikacije su zapaljenja mozga (encefalitis) ili moždanih ovojnica (meningitis). U slučaju uboda pčele, ose ili stršljena treba biti oprezan, posebno ukoliko je dete već pokazivalo alergijsku reakciju, zato što je moguć nastanak anafilaktičkog šoka.

Krpelji ubodom mogu da prenesu bakteriju Boreliu burgorferi i tako da izazovu Lajmsku bolest, koja zahteva dugotrajnu antibiotsku terapiju. Zato je potrebno da se krpelj odnese na analizu, da se vidi da li je zaražen ovom bakterijom ili nije. Na drugim podnebljima, pre svega u skandinavskim zemljama, ubod krpelja može da dovede do nastanka virusnog encefalitisa.

URINARNE INFEKCIJE

Kod dece do treće godine u toku leta su češće urinarne infekcije. Razlog tome su pelene za jednokratnu upotrebu, koje su komforne ali sprečavaju normalnu ventilaciju pelenskog dela. S obzirom da mala deca u toku dana više puta uriniraju i imaju stolicu, dolazi do mešanja sadržaja, usled čega bakterije koje su normalni stanovnici digestivnog trakta, kao što su Ešerihija koli ili Enterokokus se ubrzano razmnožavaju i izazivaju urinarnu infekciju. Ukoliko dete nema drugih tegoba, ali je temperatura izrazito povišena, između 39oC i 40oC, treba posumnjati na infekciju urinarnog trkata, koja se relativno lako leči uz pomoć antibiotika, a prema nalazu analize urina.

PROMENE NA KOŽI

Kod preteranog izlaganja dece sunčevoj svetlosti, može da nastane crvenilo kože, a u težim slučajevima i znaci sunčanice u vidu iritabilnosti, ubrzanog pulsa, povišene temperature, muke i znakova dehidratacije. Isti simptomi mogu nastati i ako je dete pregrejano iz bilo kog razloga, i tada govorimo o toplotnom udaru. Razlog tako burnih reakcija je nedovoljna zrelost centra za termoregulaciju u mozgu, posebno kod mlađe dece. Zato treba voditi računa da deca budu na suncu do 10 časova pre podne i posle 17 časova, a u međuvremenu da budu u hladovini ili rashlađenim prostorijama. Saveti dermatologa su da decu do godinu dana ne treba izlagati sunčevoj svetlosti, osim u ranim jutarnjim časovima, da bi se poboljšalo stvaranje vitamina D koji je neophodan za normalan rast kostiju i zuba, ali i za imunitet.

leto1

Bolest šaka, stopala i usta (engl. hand foot, mouth disease – HFMD), se češće javlja u letnjem periodu. Uzročnik je Koksaki virus, i odlikuje se sitnim crvenkastim promenama, nekad u vidu plikova na navedenim mestima. Bolest spontano prolazi za nekoliko dana, uz simptomatsku terapiju.

Plivačko uvo (otitis externa) nastaje kada se usleg plivanja ili ronjenja voda zadrži u ušnom kanalu i to je pogodna osnova za razmnožavanje bakterija. Pored osećaja pritiska i svraba u ušima, nekad deca mogu da osete i jak bol i privremen gubitak sluha. Zato je neophodno da se posle boravka deteta u vodi, pokupi preostala voda u ušima peškirom, a u toku plivanja mogu da se nose štitnici za uši ili silikonski čepovi.

U toku leta može doći do pogoršanja hroničnih bolesti. To se odnosi pre svega na alergijske reakcije i astmu, zato što je zbog cvetanja povećana koncentracija polena različitih biljaka, a usled povećane vlažnosti je više i buđi.

Većina nabrojanih infekcija se prenosi među decom preko prljavih ruku, odn. fekalno-oralnim putem, mada je moguć prenos i kapljičnim putem, u toku kijanja i kašljanja. Zbog toga je najbolji vid prevencije redovno pranje ruku, izbegavanje kontakta sa bolesnom decom i predmeta koja su bolesna deca koristila, kao što su flašice, čaše, tanjiri, četkice za zube ili igračke. Ukoliko se sa decom putuje na drugi kraj sveta, treba znati da iako je kod nas sezona odmora, u tim krajevima može biti sezona gripa. Takođe, dete će biti izloženo različitim vrstama infekcija koje nisu uobičajene za naše podneblje.

Leti treba izbegavati lako kvarljivu hranu, kao to su sladoledi, hrana sa majonezom ili mleveno meso, jer ove namirnice pogoduju brzom razmnožavanju bakterija. Zbog toga hranu treba spremati na višim temperaturama i nakon obroka odmah odlagati hranu u frižider. U zapadnoevrospkim državama i SAD u kalendaru obavezne imunizacije se nalazi vakcina protiv Rota virusa, kao najčešćeg uzročnika dijareje kod mlađe dece.

Prilikom boravka u prirodi deci treba naneti repelente - zaštitine kreme protiv uboda insekata. Potrebno je izbegavati mirišljave sapune i kreme jer intenzivan miris higijenskih proizvoda može da privuče insekte. Ukoliko spoljna temperatura nije visoka, deci treba obući odeću sa dugim rukavima i nogavicama, sa dugačkim čarapama i čizmama. Nakon dolaska kući, dete treba pregledati u potrazi za krpeljima.

Navedeni jednostavni saveti mogu pomoći da dete letnji raspust provede u igri i uživanju, koliko je moguće zaštićeno od infekcija. Po povratku kući i ponovnom polasku i vrtić ili školu, dete će biti odmorno i spremno za nove izazove.

Galen Pharm magazinu, br.22, jul/avgust 2018

Fotografije:Freepik

Tekstovi: Pedijatrijska ordinacija "Dr Raketić" Website by mzlaki-logo Studio Mzlaki