Prolećne alergije kod dece

Svedoci smo da su poslednjih godina u porastu alergijske bolesti, kako kod nas tako i u svetu. To se objašnjava izmenjenim uslovima života, drugačijim navikama u ishrani, korišćenjem brojnih sredstava za čišćenje i velikim zagađenjem vazduha. Predpostavlja se da svaka peta osoba ima neku alergijsku bolest.

Alergije se definišu kao preterana reakcija imunog sistema na supstance (alergene) koje kod osetljivih osoba izazivaju alergiju. Ona se javlja samo kod osetljivih osoba zbog pojačanog delovanja imunog sistema, dok osobe koje nisu preosetljive neće reagovati. U toku alergijske reakcije, alergen koji je po strukturi protein izaziva stvaranje određene vrste antitela , IgE klase, dovode do aktivacije ćelija imunog sistema (mastocita i bazofila), oslobađaju se medijatori, histamin i leukotrijeni. Tako započinje zapaljenski odgovor koji može biti različitog intenziteta, od blage reakcije do onih koje ugrožavaju život.

Podela

Postoji veliki broj alergija, a podeljene su po uzročniku, oraganu koji je odreagova na alergiju, i po tome da li su nasledne ili stečene. U odnosu na nančin kako naš organizam dolazi u dodir sa alergenima delimo ih na : inhalacione alergene ( prašina, grinja, polen drveće, trava, korova), nutritivne alergene (mleko, jaja, riba, koštunjavo voće, konzervansi, aditivi), kontaktne alergene (kozmetika, nakit, hemikalije). Takođe postoje alergije na lekove, ujede insekta. Proleće je vreme kada kreću sezonske alergije, za razliku od nesezonskih koje su prisutne cele godine. U vreme cvetanja biljaka, oslobađaju se milijarde čestica polena. Njihovim udisanjem dolazi do alergijske reakcije u vidu alergijske kijavice, konjuktivitisa ili ponekad do opstruktivnog bronhitisa. U našoj zemlji cvetanje počinje u februaru i završava se krajem leta. Drveće najviše cveta u aprilu i maju, trave tokom maja, juna i jula, a korovi do početka jeseni. Poslednjih godina veliki alergogeni potencijal je imao polen breze i ambrozija.

Klinička slika

Kako je kod dece imuni sistem u razvoju, ona su posebno osetljiva na alergije. U prve dve godine uglavnom ispoljavajiu alergije na hranu. U uzrastu od druge do pete godine počinju da ispoljavaju polenske alergije nakon kontakta sa polenom u toku nekoliko sezona cvetanja. Simptomi prestaju u odraslom dobu, ali sve češće simptomi ostaju doživotni.

Alergija je bolest koja zahvata različite sisteme organa. Kod dece je najčešća alergijska kijavica, oko 40%. Počinje curenjem nosa sa bistrom sekrecijom, kijanje, najviše izjutra i svrab u nosu. Na ove tegobe se nadovezuje često konjuktivitis, sa crvenilom, peckanjem i suzenjem očiju. Često je usled hroničnog izlaganja alergenu uvećan adenoid što dodatno otežava disanje. Ponekad je teško razlikovati alergiju od prehlade . Treba naglasiti da se alergijske kijavice više javljau u proleće, da je kijanje u napadima i do desetak puta, a simptomi traju po nekoliko nedelja. Uvek postoji svrab u nosu i/ili očima. Kod prehlada je više izmenjeno opšte stanje u smislu opšte malaksalosti, povremeno poviše ne temperature. Sekret u nosu je gust i ubrzo obojen. Tegobe traju nekoliko dana.

prolecna alergija

Ako se promene jave na koži u vidu ekcema, to znači da će dete biti sklono alergijama, tj. da ima atopičnu konstituciju. Nekada je na koži prisutna koprivnjača ( urtikarija ) kao manifestacija alergije. Jedna od najtežih alergijskih bolesti je astma. Nemaju sva deca sa astmom alergiju, ali se pokazalo da njih oko 80% koji boluju od astme imaju neki vid alergije. U ovoj bolesti alergen pokreće pojačano stvaranje seketa u bronhijama i oticanje zida disajnih puteva. Dolazi do napada suvog kašlja, otežanog disanja, a ponekad i gušenja.

Kada roditelji prepoznaju neke od ovih simptoma treba da se jave pedijatru alergologu. Važno je da li je neko od roditelja imao slične probleme. Alergija se ne nasleđuje direktno, već se nasleđuje predispozicija. U zavisnosti od učestalosti kontakta sa alergenom, alergijska preosetljivost će biti ispoljena u manjem ili većem obliku. Ako oba roditelja imaju alergiju, dete će je ispoljiti sa rizikom od 75%, a ako je ima jedan roditelj, onda je rizik 50% za dete.

Dijagnoza se postavlja kožnim, prick- testovima gde se alergen ubrizgava u kožu. Ako se pojavi crvenilo i otok veće od 3 mm, to znači da je prisutan IgE na taj alergen. Putem krvi se takođe može odrediti broj specifičnih antitela (IgE) na veliki broj alergea. Ova ispitivanja se ne preporučuju pre druge godine života.

Lečenje

Prvi korak u sprečavanju pojave alergijski reakcija je izbegavanje kontakta sa alergenom. U proleće je važno izbegavati boravak napolju u jutarnjim satima kada polena ima najviše u vazduhu. Naročito je velika koncentracija polena kada duva vetar ili kada pada kiša jer se više raspršuju. Zato je neophodno ujutru zatvoriti prozore i vrata naročito u sobi gde dete spava. Postoje specijalni klima uređaji sa HEPA filterom koji sprečava prodiranje i najsitnijih čestica polena u kuću. Potrebno je svakodnevno dete tuširati i prati kosu jer se u njoj polen najduže zadržava. Opranu odeću nikako ne sušiti napolju. Nos ispirati fiziološkim rastvorom više puta u toku dana kako bi se smanjila koncentracija polena.

Ako je već neophodno primeniti lek onda je prvi izbor antihistaminik koji blokira oslobođen histamin i time ublažava simptome. Danas se u dečjoj populaciji koriste isključivo nesedativni antihistaminici koji se mogu datii u uzrastu od 6 meseci. Ako je neophodno njihova doza se može povećati i 4 puta. Poželjno je započeti davanje leka nekoliko nedelja pre sezone cvetanja kako bi se organizam pripremio i smanjila preosetljivost. Druga grupa lekova koja se koristi su kortikosteroidi, da bi smanjili zapaljensku reakciju, bilo kao nazalni sprejevi ili kao lekovi sa sistemskim delovanjem u slučaju anafilaktičke, generalizovane reakcije. Kod životno ugroženih pacijenata mora se primeniti adrenalin. Od pomoći mogu biti i antagonisti receptora leukotrijena koji se uzimaju mesecima preventivno. Posebno mesto zauzima imunoterapija gde se sprovodi desenzibilizacija, tako što se primenjuju male doze alergena koje se vremenom povećavaju. Tako se organizam navikava na određenu supstancu i imuni sistem stvara drugu grupu antitela, IgG koji blokiraju IgE antitela kao uzročnike alergije. Terapija se sprovodi sublingvalnou uzrastu od 5-55 godina, svakodnevno u dužem vremenskom periodu, nekoliko godina. Novija istraživanja ispitujuprimenu monoklonskih antitela koji blokiraju IgE. Od pomoći mogu da budu i preparati cinka, omega-3 masne kiseline, probiotici.

Veoma je važno zapošeti na vreme lečenje alergije kod dece jer mogu da dovedu do vrtoglavice, lošeg spavanja zbog zapušenog nos i kašlja. Zbog zapušenog nosa deca dišu na usta što dovodi do poremećaja rasta zuba, pojačan sekret do sklonosti ka upalama uha i sinusa. Osetno je u školskom uzrastu kod njih prisutna smanjena koncentracija i lošiji uspeh u školi.

Prevencija

Prevencija započinje još u dojenačkom periodu kada bi majke koje znaju da su sklone alergijama trebalo da decu doje isključivo u prvih 4 do 6 meseci jer se time smanjuje učestalost alergija u toku života deteta. Novija saznanja pokazuju da je poželjno da majke u poslednjem trimestru trudnoće koriste probiotike sa posebnim sojevima za osobe sa atopijom. Iz dečje sobe treba izbaciti stvari koje skupljaju prašinu, plišane igračke, zavese, tepisi. Podove je potrebno svakodnevno potirati vlažnim krpama. Takođe je poželjno imati pečišćivače vazduha koji održavaju vlažnost prostorija 50%. Nikako ne izlagati decu duvanskom dimu. Ranije se izbegavalo prisustvo životinja u kući, a sada se zna da deca koja su bila u kontaktu sa životinjama, naročito u seoskim domaćinstvima, su manje obolevala od alergija, naravno ako ne postoji dokazana alergija na dlaku životinja.

Sve vrste alergija je veoma važno otkriti na vreme kako bi se sprečile komplikacije i poboljšao kvalitet života mališana.

GALENPHARM MAGAZIN BR.27 STR. 10-11

 

Tekstovi: Pedijatrijska ordinacija "Dr Raketić" Website by mzlaki logo Studio Mzlaki