Kontraindikacije za vakcinaciju

Često pitanje roditelja je u kojim situacijama ne smeju da vakcinišu decu, koje su to bolesti i stanja koja predstavljaju stvarnu kontraindikaciju. Prema opšteprihvaćenoj definiciji, kontraindikacije su mere koje se preduzimaju da se vakcinacija iz određenog razloga ne sprovede.

vakcinacijaDesigned by Freepik

Pod tim se podrazumeva da mogući primalac vakcine ima određen poremećaj ili bolest, zbog čega je pod povećanim rizikom da nakon primene vakcine dođe do ozbiljne neželjene reakcije. Zato je veoma važno da pedijatar i medicinska sestra koji se spremaju da primene vakcinu, budu u potpunosti upoznati sa prethodnim ili hroničnim bolestima deteta, kao i da se obavezno pre vakcinacije uradi pedijatrijski pregled. Većina kontraindikacija su privremene, što znači da se vakcine nakon određenog vremenskog perioda odloženo primenjuju

Poznato je da su vakcine imunobiološki preparati koji kada se primene izazivaju imuni odgovor domaćina, u vidu stvaranja zaštitnih antitela i ćelija memorije. Za temu kontraindikacija za vakcinaciju, veoma je važno koja vrsta vakcine se ne preporučuje, a koja je dozvoljena. Tako da prema načinu izrade odn. prema sastavu, postoje više vrsta vakcina, i to:

  1. Žive vakcine – sadrže žive ali oslabljene uzročnike bolesti, koji ne izazivaju bolest, ali podstiču stvaranje imuniteta i to izraženijeg nego kod tzv. mrtvih vakcina. Koriste se i dalje u velikoj meri, a prema vrsti uzročnika mogu biti: bakterijske (BCG vakcina protiv tuberkuloze), virusne (vakcine protiv malih boginja, zaušaka, rubeole (MMR), ovčijih boginja, gripa, žute groznice, oralna Polio vakcina – OPV, Sejbinova), rikecijske (vakcina protiv pegavog tifusa). Za sve žive vakcine kontraindikacije su stanje oslabljenog imuniteta (imunodeficijencije) urođene ili nakon težih bolesti i drugo stanje (graviditet). Znači veoma je važno da imunkompromitovane osobe ne dobijaju tzv. žive vakcine. Zbog nedovoljno podataka o uticaju živih atenuisanih vakcina na fetus, trudne žene ne bi trebale da prime žive vakcine.
  2. Mrtve vakcine – primenom fizičkih i hemijskih agenasa nastaju vakcine sa inaktivisanim (mrtvim) uzročnikom bolesti. Zbog slabijeg imunog odgovora koji izazivaju, potrebno je dati dve ili više doza ovih vakcina. S obzirom da se tokom vremena snižava nivo zaštitnih antitela, potrebno je dati doze pojačavanja (booster) doze. I ovde postoje 3 grupe vakcina, protiv različitih mikroorganizama i to: virusne (vakcina protiv dečje paralize (IPV, Salkova vakcina), vakcina protiv gripa (postoje žive i mrtve vakcine protiv gripa), vakcine protiv besnila, krpeljskog meningoencefalitisa, virusnog hepatitisa A), bakterijske (vakcine protiv velikog kašlja, trbušnog tifusa i paratifusa, kolere), rikecijske (vakcine protiv pegavog tifusa, Q-groznice). Za mrtve i ostale dole nabrojane vakcine uglavnom ne postoje kontraindikacije za pirmenu.
  3. Frakcione vakcine - sastavljene su od određenih delova (komponenti) antigena uzročnika bolesti. Mogu biti bakterijske (meningokokna i pneumokokna vakcina) i virusne (vakcine protiv hepatitisa B i hemofilus influence tip B).
  4. Anatoksične vakcine – sadrže ili izmenjene toksine (toksoide) ili anatoksine (detoksikovane toksine) uzročnika bolesti. Nedostatak ovih vakcina je što indukuju stvaranje samo antitoksičnih antitela, pa zato sprečavaju bolest, ali ne i infekciju datim uzročnikom, primeri za ovu vrstu vakcina su vakcine protiv difterije i tetanusa.
  5. Vakcine nastale genetskim inženjeringom – najnovija tehnologija omogućava nastanak vakcina DNK rekombinacijom. Jedna od najnovijih vakcina koja se sada rutinski primenjuje, a dobijena je na ovaj način, je vakcina protiv virusnog hepatitisa B. Ova vakcina proizvedena je genetskim inženjeringom, ubacivanjem gena samo površinskog antigena virusa hepatitisa B u gljivice kvasca. Antigen se tehnološkim postupkom izoluje i koristi se za prozvodnju vakcine. Na taj način se ne koristi ceo virus hepatitisa B u vakcini i tako se povećava sigurnost vakcinisanja.
  6. Kombinovane i monovalentne vakcine - U odnosu na broj antigena u vakcini se koriste monovalentne ili kombinovanevakcine. Razlika je u tome što monovalentne vakcine sadrže samo jedan antigen a kombinovane sadrže više antigena. Kombinovane vakcine su u prednosti, zato što se smanjuje broj aplikacija vakcine, a često različiti antigeni deluju združeno bolje u podsticanju imuniteta.  U upotrebi su kombinovane vakcine protiv: difterije i tetanusa (Di-Te), difterije, tetanusa i velikog kašlja (Di-Te-Per), petovalentna vakcina (Di-Te-Per-IPV-Hib), trbušnog tifusa i tetanusa (Ty-Te), dečje paralize (pomešana sva tri tipa virusa), malih boginja, zaušaka i crvenke (MMR).

Kontraindikacije mogu da budu opšte i posebne.

Opšte kontraindikacije su:

1. Akutna bolest - akutna oboljenja i nagla pogoršanja hroničnih bolesti.

2. Febrilno stanje - odnosi se na telesnu temperaturu iznad 38 stepeni koja duže traje.

3. Teške alergijske reakcije (anafilaksija) na sastojke vakcine – veoma su retke i nastaju nekoliko minuta do nekoliko časova nakon primene vakcina i to u vidu koprivnjače na koži, oticanja usana i grla, otežanog disanja, pada pritiska i razvoja šoka.
Alergija se najčešće ne javlja nakon prve, nego nakon sledećih doza vakcina i kasnije  je neophodno alergološko testiranje. Može da se razvije alergija praktično na sve sastojke vakcine i to na životinjski protein, antibiotik, stabilizator ili prezervativ. Najčešći životinjski protein koji izaziva alergiju je protein iz jaja. U prozvodnji nekih živih vakcina, kao što su vakcine protiv sezonskog gripa i žute groznice,  se koriste kokošiji embrioni i zato osobe koje su alergične na jaja ne smeju da prime ove vakcine. Iako je dugo vremena MMR vakcina bila kontraindikovana kod osoba sa alergijom na jaja, sada je ta kontraindikacija ukinuta, zato što se sastojci MMR vakcine uzgajaju na pilećim mišićnim ćelijama (fibroblastima), a ne na jajima. Moguće su alergijske reakcije i na antibiotik neomicin, koji se u nekim vakcinama nalazi u tragovima, na želatin ili na lateks.

kontraindikacija

Designed by Freepik

Posebne kontraindikacije odnose se samo na neke bolesti i zabranjuju imunizaciju protiv:

1. tuberkuloze (BCG vakcinom) kod osoba sa HIV infekcijom i drugim poremećajima imuniteta.

2. velikog kašlja kod neuroloških oboljenja.

3. trbušnog tifusa i gripa tokom trudnoće.
Za primenu vakcina protiv difterije, tetanusa, dečje paralize, malih boginja, zaušaka i crvenke nema posebnih kontraindikacija. Takođe postoje i epidemiološke kontraindikacije, kada se u toku epidemije zarazne bolesti obustavljaju sve druge vakcinacije, osim protiv bolesti koja se javila u epidemijskom obliku.

I pored svega nabrojanog, postoje samo 4 prave i trajne (doživotne) kontraindikacije za vakcinaciju i to su:

  1. Teške alergijske reakcije (anafilaktički šok) nakon prethodne primene bilo koje vakcine, važi i za žive i za inaktivisane vakcine
  2. Kod dece koja su obolela od oštećenja mozga (encefalopatije) najviše nedelju dana nakon primene vakcina protiv difterije, tetanusa ili velikog kašlja (DtaP), a drugi uzrok encefalopatije nije utvrđen, ne bi trebali na dalje da prime ove vakcine, posebno protiv velikog kašlja (pertusisa).
  3. Vakcinu protiv Rota virusa ne treba davati deci sa teškim imunodeficijencijama (npr. SCID)
  4. Kod dece koje su imale različite vrste invaginacija („uvrtanje“) creva se ne sme davati vakcina protiv Rota virusa.

Pored toga, da ponovimo, kod dve kategorije postoji privremena kontraindikacija za primenu živih vakcina, a to su trudnice i imunkompromitovane osobe. Kod trudnica su zato kontraindikovane vakcine OPV, MMR, žuta groznica, a kod imunodeficijentnih pored toga i vakcine  BCG i DTP. Trudnice mogu da prime inaktivisanu vakcinu protiv humanog papiloma virusa (HPV), a imunokompromitovane osobe mogu da prime inaktivisane vakcine

Mere opreza su situacije gde kod primalaca vakcine postoji šansa da se desi neželjena reakcija ili da ne razvije imunitet nakon primene vakcine. Za sve vrste vakcina su mere opreza postojanje akutne bolesti (sa ili bez povišene temperature) i nedavno primanje preparata krvi (transfuzije) koji sadrže antitela. Takođe su mere opreza kada su se nakon prethodne vakcinacije javila sledeća stanja: neprekidno plakanje duže od 3 sata, kolaps (padanje u nesvest) ili stanje slično šoku (snižen pritisak, odsustvo komunikacije) ili pojava konvulzija (frasa) sa ili bez povišene temperature.

Stanja za koja čak i zdravstveni radnici pogrešno misle da su kontraindikacije ili mere opreza su sledeće: lakše ili srednje teške lokalne reakcije na mestu primene vakcine, dijareja, zapaljenje uva i slične uobičajene bolesti gornjeg respiratornog trakta, dijareja, u toku antibiotske terapije ili u fazi oporavka nakon akutne bolesti. Znači u tim slučajevima se mogu davati vakcine ako je neophodno.