Pet pitanja za pedijatra

Pet pitanja za pedijatra

1. Mnoga deca koja tek krenu u vrtić često budu bolesna. Kako je najbolje zaštititi organizam deteta i pojačati otpornost imuniteta?
Ne postoji jedan savet koji bi čudotvorno pojačao imunitet kod deteta, ali zbir više postupaka će dati dobre rezultate. Detetu treba pružiti što više sna, oko 10 sati za decu predškolskog uzrasta. Pored fizičke aktivnosti od najmanje pola sata dnevno, važan je unos tečnosti i to vode, mleka, jogurta i prirodnih sokova, oko 8…

Pročitaj više: Pet pitanja za pedijatra

Sistematski pregled dece

Sistematski pregled dece

Sistematski pregled dece je jednako važan kao i kod odraslih i to zbog ranog otkrivanja poremećaja i bolesti koji mogu ugroziti zdravlje deteta. Sa sistematskim pregledima se počinje odmah po rođenju kada novorođenče pregleda pedijatar neonatolog i drugi put prilikom otpusta iz porodilišta. U toku prve godine života se obavlja 6 do 7 sistematskih pedijatrijskih pregleda koji su uglavnom vezani za vakcinaciju. Dete je u prvoj godini u fazi ubrzanog rasta i razvoja, kada utrostručuje težinu na…

Pročitaj više: Sistematski pregled dece

Strah od belih mantila i kako naučiti decu da budu hrabra

Strah od belih mantila i kako naučiti decu da budu hrabra

Kao pedijatar se svakodnevno susrećem sa različitim dečjim strahovima. Ubedljivo najčešći je strah od belih mantila – od lekara, medicinskog osoblja ili prostorija medicinske ustanove. Često čujem decu kako negoduju i plaču i pre ulaska u ordinaciju.…

Pročitaj više: Strah od belih mantila i kako naučiti decu da budu hrabra

Timpanometrija u našoj ordinaciji

Timpanometrija u našoj ordinaciji

Dragi roditelji,

Zadovoljstvo nam je da vas obavestimo da se u rad Pedijatrijske ordinacije „Dr Raketić“ uvodi test funkcije srednjeg uva – TIMPANOMETRIJA. To je potpuno bezbolna i bezbedna dijagnostička metoda gde nije potrebna direktna saradnja pacijenta, tako da se može izvoditi i kod male dece. Realizacija merenja se odvija tako što se u spoljašnji ušni hodnik uvede merna sonda koja daje ton određene jačine i frekvence, nakon čega se meri odbijena zvučna energija od sonde.

Timpanometrija nije metoda merenja sluha, već se meri pritisak vazduha u šupljini srednjeg uva i pokretljivost bubnih opni. Posebno se preporučuje u dečjem uzrastu kod sekretornih upala uva i kod uvećanja trećeg krajnika, a može potvrditi i perforaciju bubne opne. Pored timpanometrije, određuje se i stapedijalni refleks, koji predstavlja slušni refleksni odgovor na 5 test tonova i kompletira uvid u stanje sistema srednjeg uva.

 

Tumačenje timpanometrijskog nalaza je isključivo u sklopu pedijatrijskog ili ORL pregleda, zajedno sa otoskopskim pregledom. Rezultati se izražavaju u obliku timpanograma, koji je podeljen na 3 tipa:…

Pročitaj više: Timpanometrija u našoj ordinaciji

Putna apoteka za decu

Putna apoteka za decu

Počinje sezona godišnjih odmora i roditelji se užurbano pripremaju za letovanje. Jedno od najčešćih pitanja upućeno pedijatrima u ovom periodu je koje lekove za decu treba poneti na put.…

Pročitaj više: Putna apoteka za decu

Kako pripremiti dete za posetu doktoru

Kako pripremiti dete za posetu doktoru

Deca, kao i odrasli, osećaju strepnju, strah i neprijatnost prilikom posete doktoru. Zadatak je roditelja, ali i doktora, da adekvatno pripreme dete za pregled, kako bi bilo kooperativno i osećalo se sigurno i zaštićeno. Poseta doktoru treba da bude zabavno iskustvo koje će detetu pomoći u savladavanju negativnih osećaja vezanih za pregled i dozvoliti mu da uživa u pregledu.…

Pročitaj više: Kako pripremiti dete za posetu doktoru

Noćno umokravanje (enureza)

Noćno umokravanje (enureza)

 

Noćno umokravanje je relativno čest problem kod dece, za koji se pretpostavlja da se javlja kod oko 10% predškolaca. Tačan broj dece sa ovim problemom je nepoznat, zato što roditelji o tome nerado pričaju. Isto tako se pretpostavlja da ovaj problem ima i oko 1% odraslih. Definicija noćnog umokravanje ili enureze je da je to nevoljno oticanje urina kod dece posle pete godine. Može biti primarno noćno umokravanje, što znači da dete nije do kraja naučilo da kontroliše mokrenje, tako da nije bilo perioda dužeg od šest meseci u kontinuitetu kada se dete nije noću umokravalo, dok je kod sekundarnog dete imalo „suvi“ period duži od šest meseci. 

Uzrok noćnog umokravanja je multifaktorijalne prirode. Veoma je važna genetska predispozicija, obično su se jedan ili oba roditelja umokravali noću. Od drugih faktora, smatra se da je najvažniji povišen prag za buđenje, gde su deca „tvrdi“ spavači. Pored toga uzroci mogu biti povećano stvaranje urina u toku noći (noćna poliurija) zbog poremećenog lučenja antidiureznog hormona (dezmopresina) ili povećana aktivnost bešike u toku noći. Ostali doprinoseći faktori mogu biti stres, opstipacija ili uvećani krajnici.

Kao posledica noćnog umokravanja, kod dece se stvara veliki psihološki problem, povlače se u sebe, postaju ćutljivi, ne druže se sa vršnjacima, izbegavaju odlazak na rekreativnu nastavu. Sa druge strane su i roditelji zbunjeni, preispituju se čime su oni doprineli i veoma često kažnjavaju dete, nemoćni da nešto promene.…

Pročitaj više: Noćno umokravanje (enureza)

Mokar krevet se toleriše do pete godine

Mokar krevet se toleriše do pete godine

1. Kada možemo da kažemo da je situacija da dete mokri noću normalna, a kada to prerasta u patologiju?
Ranije se smatralo da je bolje da dete što pre nauči da samostalno mokri, ali u današnje vreme preovladava mišljenje da treba pratiti individulani razvoj deteta. Sada se smatra da je normalno da se dete navikava na nošu između godinu i po i četiri godine, što je u proseku sa navršene dve godine ili da to bude treće leto života. Kada je dete psihofizički spremno, obično navikavanje na nošu traje dve do tri nedelje.…

Pročitaj više: Mokar krevet se toleriše do pete godine

Autizam kod dece

Autizam kod dece

Poslednjih godina je autizam predmet brige mnogih roditelja, zbog čega je potrebno da se na početku definiše. Autizam nije više jedna bolest, nego spektar različitih poremećaja razvoja (ASD). Glavne karakteristike autizma su poremećaj kontakta i komunikacije sa okolinom, što je praćeno ograničenim i ponavljajućim aktivnostima i interesovanjima. Javlja se uglavnom kod dečaka, a dijagnoza bolesti se uglavnom postavlja između 18. i 30. meseca. Iako je hroničnog toka, autizam…

Pročitaj više: Autizam kod dece

Autizam - bolest modernog doba

Autizam - bolest modernog doba

Autizam ili kako se danas naziva spektar autističnih poremećaja (ASD) je postojao i ranije, ali su  poslednjih godina ustanovljeni novi kriterijumi koji treba da budu prisutni da bi se postavila dijagnoza bolesti. Sam naziv govori o tome da je to spektar bolesti, od onih sa minimalnim ispoljavanjem simptoma, do oblika bolesti gde postoji potpuno odsustvo komunikacije sa okolinom, kako verbalne, tako i neverbalne, kao i postojanje ograničenih i ponavljajućih radnji i interesovanja. Prema…

Pročitaj više: Autizam - bolest modernog doba