Pet pitanja za pedijatra

1. Mnoga deca koja tek krenu u vrtić često budu bolesna. Kako je najbolje zaštititi organizam deteta i pojačati otpornost imuniteta?
Ne postoji jedan savet koji bi čudotvorno pojačao imunitet kod deteta, ali zbir više postupaka će dati dobre rezultate. Detetu treba pružiti što više sna, oko 10 sati za decu predškolskog uzrasta. Pored fizičke aktivnosti od najmanje pola sata dnevno, važan je unos tečnosti i to vode, mleka, jogurta i prirodnih sokova, oko 8 čaša napitaka dnevno. Sveže voće i povrće su najbolji izvori vitamina i minerala, a kod dece koje nemaju naviku takve ishrane treba primeniti suplemente. Suplementi treba da sadrže tzv. velika 3 vitamina, a to su vitamini C, E i A, od minerala je najvažniji cink a često se preporučuje i duža primena probiotika.


2.Mnogi roditelji se plaše da nedovoljno „sterilisanje“ prostora u kom dete boravi može narušiti zdravlje mališana. Mogu li roditelji preterati kada je o higijeni deteta reč?
Upravo na tome se zasniva „higijenska hipoteza“, koja govori da je usled vakcinacija, primene antibiotika, sapuna i deterdženata smanjena učestalost infekcija kod dece. Sa druge strane je pokazano da u današnje vreme deca češće obolevaju od alergijskih bolesti (ekcem, alergijska kijavica, astma), kao i autoimunskih bolesti, autizma i leukemije. Objašnjenje je da nedostatak infekcija dovodi do uvećanja ćelija i antitela, koji reaguju protiv sopstvenog tkiva. Zato je savet roditeljima da manje infekcije jačaju imunski sistem deteta, tako da dete ne treba držati pod staklenim zvonom, u sterilnim uslovima.

5pitanja
3.Ukoliko beba odbija da sisa, a još je mala za uvođenje kašaste hrane, šta se može uraditi?
Majčino mleko je najbolja hrana za bebu zato što sadrži sve što je potrebno bebi u prvim mesecima života i to vodu, zaštitne i hranljive materije. Prednosti prirodne ishrane su mnogostruke, preko majčinog mleka se smanjuje učestalost akutnih infekcija, alergijskih i hroničnih bolesti. Majčino mleko je u potpunosti prilagođeno digestivnom sistemu deteta, koji je još u fazi razvoja, pa se i lakše vari u odnosu na adaptirano mleko. Ali ukoliko dete odbija da sisa ili majka iz zdravstvenih razloga nije u mogućnosti da doji, na tržištu postoje brojne mlečne formule, koje su u novije vreme visoko adaptirane, što znači da nalikuju majčinom mleku.
4.Šta savetujete roditeljima dece u uzrastu od pet i više godina (pa čak i u pubertetu) koja i dalje imaju učestali problem noćnog mokrenja?
Noćno umokravanje (enureza) je čest problem o kome se nerado govori i do navršenih pet godina smatra se normalnom, fiziološkom pojavom. Međutim, javlja se kod 5-10% predškolske dece, a problem može da bude prisutan u manjem procentu (0.5-1%) i u adolescentnom uzrastu i kod odraslih. Metoda lečenja se bira prema uzroku noćnog umokravanja i često zahteva multidisciplinarni pristup, koji podrazumeva zajednički rad nefrologa i psihologa-psihoterapeuta. U lečenju se najčešće koristi alarm i dezmopresin koji ima antidiuretičko dejstvo. Neophodno je da u večernjim časovima deca ograniče unos tečnosti, slanih i slatkih namirnica.
5. Kako roditelji mogu da razlikuju prehladu od prolećne alergije i šta pored lečenja mogu da preduzmu da olakšaju tegobe detetu koje ima alergiju?
Glavni simptomi prolećne alergije su otok i svrab oka, curenje nosa i kijanje, kao i grebanje u grlu. Simptomi se javljaju početkom proleća i traju najmanje nekoliko nedelja, za razliku od prehlade koja traje nekoliko dana. U toku prehlade je česta povišena temperatura i malaksalost, dok kod alergije ovi simptomi izostaju. Osnova lečenja prolećnih alergija kod dece je izbegavanje kontakta sa alergenom. Preporučuje se boravak u kući kada je vreme napolju vetrovito ili kad pada kiša, a izbegavati šetnju u ranim jutarnjim satima kada je najveća koncentracija polena. U toku šetnje od pomoći mogu biti sunčane naočare, a odeću treba svakodnevno prati i dete svako veče tuširati i prati kosu.

Lepota i zdravlje, br.182, April 2016, str.160