Malokrvnost kod dece

Malokrvnost kod dece (anemija) jedan je od najčešćih zdravstvenih problema. Predstavlja nemogućnost krvi da obezbedi putem crvenih krvnih zrnaca (eritrocita ) dovoljnu količinu kiseonika mozgu, srcu i mišićima.

Smanjen broj crvenih krvnih zrnaca posledica je ili pojačanog gubitka krvi (vidljivo ili nevidljivo krvarenje) ili slabijeg stvaranja eritrocita zbog nedostatka gvožđa, vitamina B12 ili folne kiseline. U najređem slučaju radi se o anemijama zbog pojačane razgradnje crvenih krnih zrnaca zbog urođenih abnormalnosti. Dijagnoza se postavlja rutinskom analizom krvi na koju upućuje pedijatar u devetom mesecu života deteta (ili ranije). Rezultati krvi pokazuju smanjen broj eritrocita i smanjenu koncetraciju hemoglobina.

Prema svetskim podacima 83% do 90% svih otkrivenih anemija otpada na anemije usled deficita gvožđa. Koji su razlozi ovakve situacije?

Pre svega brojne zablude o namirnicama bogatim gvožđem, zatim loše navike u ishrani i siromaštvo (ove anemije su najprisutnije u zemljama trećeg sveta i zemljama u razvoju)

Kakava je situacija u Srbiji?

Prema poslednjoj anketi UNICEF-a skoro svako 3. dete u uzrastu od 12 do 36 meseci pati od malokrvnosti zbog nedostatka gvožđa.

Kako prepoznati malokrvnost?

Roditelji obično primete da je dete bledo, razdražljivo i manje aktivno. Bledilo kože nije uvek pouzdan znak. Boja kože zavisi od pigmenta, debljine kože i stanja prokrvljenosti. Manjak apetita koja se retko povezuje sa malokrvnošću, može biti jedan od prvih znakova bolesti-dete odbija čvrstu hranu, naročito povrće, a traži sokove. Slabiji apetit još više smanjuje unos gvožđa. Malokrvna deca se brže zamaraju, nekada teže dišu i obilno se znoje. Školska deca i adolescenti su apatični, teže se koncentrišu i slabije uče. Redovno se žale na vrtoglavicu, zujanje u ušima, omaglicu i neodređene bolove u grudima.

Malokrvnost kod beba

Rezerve gvožđa na rođenju su male, a potrebe beba u prvim godinama se naglo povećavaju, jer intezivno rastu. Rezerve gvožđa su posebno male ako je majka u trudnoći malokrvna ili ima česte trudnoće. Rezerve se znatno smanjuju ako majka u toku trudnoće i porođaja izgubi dosta krvi. Prevremeno rođene bebe imaju manje rezerve gvožđa jer se rezerve najviše stvaraju u zadnjem trimestru trudnoće. Malokrvnost je čeće prisutna kod dece koja se isključivo hrane mlekom i posle četvrtog meseca nisu krenuli sa nemlečnom ishranom. Majčino mleko nema veliku kolićinu gvožđa (svega1,5 mg/l), ali je njegova iskoristljivost velika (50%). Mlečne formule su obogaćene gvožđem i sadrže 5 do 10 mg/l, ali je njegova iskoristljivost svega 10%. Najmanje gvožđa ima u kravljem mleku 0,5% mg/l , a iskoristljivost minimalnih 10%. To je jedan od razloga što se kravlje mleko zabranjuje u ishrani u prvoj godini života. Iz istih razloga mališanima u drugoj godini života treba ogranićiti količinu mleka na 600 ml dnevno, što podrazumeva jednu flašicu ujutru i jednu uveče. Zašto?

Deca koja piju velike količine mleka nisu u stanju da jedu nikakvu drugu hranu jer se zasite mlekom, pa iz ishrane izostavljaju povrće, voće ,žumance i meso. Kozije mleko se zbog raznih predrasuda u našoj sredini smatra izuzetno zdravim pa se forsira u ishrani dece predškolskog uzrasta. Kako ne sadrži folate, može dovesti do teških anemija.

Drugi razlog malokrvnosti u ovom uzrastu je konzumiranje grickalica bilo slanih ili slatkih. Deca se zasite takvom hranom, pa odbijaju da jedu korisne namirnice. Glavni izvori gvožđa u hrani su meso, riba, džigerica, jaja, zeleno lisnato povrće, mahunarke, sveže voće. Deci uz obrok treba davati sveže ceđene sokove, tipa narandže ili mandarine zbog visokog sadržaja vitamina C koji podstiče apsorpciju gvožđa.

salata

Kako sprečiti malokrvnost ?

Prevenciju malokrvnosti kod dece započinjemo lečenjem anemije majke u trudnoći raznovrsnom ishranom i uzimanjem preparata gvožđa. Potom na red dolazi pravilna ishrana u dečijem uzrastu, što podrazumeva da dete u prvoj godini života treba da sisa minimum 6 meseci. Ukoliko majka nema mleka koriste se adaptirane mlečne formule sa dodatkom gvožđa, ali nikako kravlje mleko. Nemlečnu ishranu započeti sa četri meseca. Neke namirnice imaju visok sadržaj gvožđa (spanać) ali nisku iskoristljivost, jer sadrže i materije koje smanjuju njegovu apsopciju. Treba uzeti u obzir količinu hrane bogate gvožđem koju dete može uzme da bi zadovoljilo potrebe za gvožđem. Zeleno lisnato povrće ima visok sadržaj gvožđa, ali količina povrća koja bi zadovoljila dnevnu potrebu premašuje mogućnosti koju dete može pojesti za razliku od mesa ili ribe koji potrebnu količinu gvožđa sadrže u znatno manjim količinama. Znači, mora se voditi računa o izboru hrane (preporuka je meso) u kombinaciji s namirncama koje potpomažu apsopcju gvožđa(na primer uz obrok meso –povrće piti voćni sok), a izbegavati kombinaciju meso ili povrće sa žitaricama ili mlekom.

Lečenje malokrvnosti

Lečenje dečije malokrvnosti osim korekcije ishrane podrazumeva i obavezno uključivanje preparata gvožđa u obliku kapi, sirupa ili tableta. Najefikasniji su preparati dvovalentnog gvožđa. Treba ih davati između obroka ili pola sata pre jela. Uz njih obavezno davati vitamin C da bi se poboljšala apsorpcija. Pri korišćenju preparata gvožđa mogu se javiti proliv ili opstipacija,bol u želucu, mučnina. Sve ovo je bezopasno i terapiju ne treba prekidati, sem u slučaju infekcije kada se terapija prekida do izlečenja infekcije. Terapije preparatima gvožđa treba davati puna tri meseca dok se ne popune depoi gvožđa u organizmu. Ako se terapija ranije prekine, malokrvnost se vraća. 

Bebin izbor, br. 51, zima 2017, str. 10-11.