Opasnost pušenja nargila kod mladih

Poslednjih godina postalo je moderno kod nas i u svetu pušenje nargila, posebno kod mladih. Većina poznatih kafića u Beogradu poseduje nargile i za obično minimalnu sumu novca ih nude školarcima, koji onda zajedno puše turu.

Pored toga, u Srbiji postoje specijalizovani nargila barovi,  prodavnice i sajtovi gde se mogu kupiti nargile i sva dodatna oprema. Sve je to pod parolom da je manje štetno nego pušenje cigareta, a ima i lepši, obično voćni ukus. Roditelji često nisu upoznati sa aktivnostima svoje dece, a zakon na žalost ne zabranjuje ovu pojavu. Zato je cilj ovog članka raskrinkavanje konzumacije nargila i opasnosti koje može imati po zdravlje i ukoliko je moguće, veće angažovanje društva na suzbijanju.

Nargile su u svetu poznate pod različitim imenima kao što su vodena lula, huka, šiša, goza, habl-babl i predstavljaju konzumaciju duvana, koji je obogaćen ukusima, kroz vodenu paru preko specijalne lule. Pušenje se obično odvija u grupama i vrlo često preko istog nastavka za usta. Nije poznato tačno vreme kada je nastala konzumacija duvana preko nargila, pretpostavlja se da je stara najmanje 500 godina. Preovladava mišljenje da se konzumacija pojavila prvo u Persiji, pa se zatim proširila na zemlje Bliskog i Srednjeg Istoka, kao i na Indiju, a posebno je popularna u Turskoj i Egiptu, gde već predstavlja deo folklora. U ostalim zemljama je postala moderna u studentskim kampovima u Americi u vreme hipi revolucije, a zatim se proširila na druge zapadne zemlje. Danas ima najviše konzumenata u Britaniji zbog velikog broja imigranata sa Istoka. U Srbiji se konzumacija nargila gotovo neprimetno uvukla u kafiće koje posećuju mladi, a aktuelna je tek nekoliko godina.

Zbog ubrzanog širenja konzumacije nargila, proučavanje pojave je postalo aktuelno poslednjih godina u mnogim istraživanjima. Podaci iz SAD govore da se pušenje nargila svake godine povećava među mladima, tako da je 2014 čak 23% srednjoškolaca i studenata konzumiralo nargile. Prema jednom istraživanju koje je 2012. godine objavio Centar za kontrolu bolesti SAD (CDC), konzumenti nargila veruju da je manje štetno nego pušenje cigareta, ali istina je drugačija, u dimu nargila su iste ili čak toksičnije materije nego u cigaretama. Svetska Zdravstvena Organizacija u svom izveštaju navodi da pušenje nargila zbog broja udaha, dubine inhaliranja dima, kao i dužine pušenja, može imati mnogo opasnije efekte na zdravlje od cigareta a i dovesti do vrste zavisnosti.

Jedan od glavnih mitova je da je pušenje nargila manje štetno zato što dim prolazi kroz vodu. Uvreženi mit je i da to u stvari nije pušenje duvana nego neke druge supstance, zato što je duvan u nargilama aromatizovan i paljenjem ispušta prijatne mirise. Takođe se misli da ukoliko nastavak za usta sadrži plastičnu mrežicu ili pamučne filtere, da je to dovoljno da zadrži štetne materije iz dima. Međutim, ugalj koji se koristi za zagrevanje duvana prozvodi dim koji sadrži veće količine ugljen monoksida, nikotina, katrana, teških metala (arsen, hrom, olovo) i drugih kancerogenih materija kao što su benzen i azotni oksid. Ilustracije radi, nakon konzumacije nargila je čak 8 puta veći nivo ugljen monoksida u odnosu na normalne vrednosti.

Kada se uporede pušenje cigareta i nargila, podaci su iznenađujući. Konzumiranje nargila traje između 20 i 60 minuta i podrazumeva 200 udaha dima, dok je kod kod cigareta konzumacija između 5 i 10 minuta sa najviše 20 udaha. Volumen dima koji se udahne kod nargila je čak 90 000 mililitara, dok je kod cigareta između 500 i 600 mililitara. Zato je zaključak da jednočasovno konzumiranje nargila isto kao i konzumacija 10 cigareta ukoliko se nargile koriste u društvu odn. ukoliko se deli konzumacija ili čak 200 cigareta ukoliko je jedan korisnik nargila. Dim iz cigareta nastaje paljenjem duvana, a dim iz nargila nastaje tako što se pali ugalj plamenom koji zagreva duvan ili se u novijim verzijama nargila duvan pali električnim putem. Dim iz nargila u odnosu na cigarete sadrži veće količine arsenika, olova i nikla, 36 puta više katrana i 15 puta više ugljen monoksida.

Potpuno je jasno zašto mladi biraju pušenje nargila kao zabavu. Iako tvrde da se konzumacijom nargila opuštaju, u stvari im prija ritual deljenja sa grupom, kao i potvrda da na taj način ulaze u svet odraslih. Kako je duvan često obogaćen različitim ukusima, i to ukusima meda, jabuke, kokosa, šljive i ostalog voća, zbog lepog mirisa je zabluda da je bezopasno i da ne sadrži nikotin. Postoje podaci da se zbog pojačanja efekta „opuštenosti“ može dodavati u nargile alkohol, marihuana ili druge vrste droga i da mladi koji koji konzumiraju nekada nisu upoznati sa tim, ukoliko su u društvu ili u kafiću.

S obzirom da je u osnovi pušenja nargila pušenje duvana, efekti konzumacije nargila na zdravlje su slični kao efekti cigareta. Kratkotrajni efekti mogu da budu sa simptomima trovanja, posebno ako su dodate prethodno navedene supstance, u vidu muke, povraćanja, malaksalosti, vrtoglavice i glavobolje. U osnovi ovih tegoba je činjenica da se ugljen monoksid iz dima nargila vezuje za hemoglobin i formira se jedinjenje karboksihemoglobin. Ovo jedinjenje kruži u cirkulaciji, umesto  hemoglobina koji je kod zdravih prenosilac kiseonika, zbog čega je smanjen transport kiseonika organima, posebno mozgu. Zbog izraženih tegoba sa kojim ne mogu da se izbore, konzumenti nargila se obraćaju lekarima u jedinicama intenzivne nege, a u SAD se čak ova pojava naziva Huka bolest (huka je jedan od sinonima za nargile).

Dugotrajna konzumacija nargila dovodi do pojave različitih bolesti. Na pluća konzumacija nargila deluje tako što dovodi do vrste zapaljenja delova disajnih organa, zbog čega nastaje hronični bronhitis i emfizem. Dejstvo na srce je takvo da preko baroreceptora povećava krvni pritisak i ubrzava rad srca, utiče i na koronarne arterije usled čega se povećava rizik od nastanka infarkta srca. Pored toga se povećava mogućnost nastanka bolesti desni (parodontopatije), osteoporoze i promena na glasnim žicama i larinksu. Ipak, najveće opasnosti su od razvoja malignih bolesti i to karcinoma pluća, želuca i jednjaka. Kod majki koje su konzumirale nargile u toku trudnoće, rođena deca imaju malu porođajnu težinu ili bolesti pluća. Kod pasivnih pušača, tj. osoba koje se nalaze u kafićima gde se konzumiraju nargile, je zapaženo da imaju kongestiju (zapušenost) nosa, dugotrajan kašalj, koji može dovesti i do suženja lumena bronha (bronhoopstrukcije). Konzumacija nargila može dovesti do nikotinske zavisnosti, u vidu nesavladive želje da se svakodnevno konzumiraju nargile,  koja je praćena apstinencijalnim krizama i zahteva dugotrajnu terapiju.

Na kraju bih istakla da su mnogobrojna istraživanja dokazala štetan uticaj konzumacije nargila na zdravlje. O štetnim dejstvima bi trebalo više da se priča u medijima i da se organizuju edukacije o tome, kako za decu i roditelje, tako i za zdravstvene radnike. Takođe je potrebna veća angažovanost društva i državnih institucija u povećanju obaveštenosti o štetnosti i organizovanju seminara i drugih vrsta edukacija. Potrebna je i izmena zakonskih odredbi gde bi se zabranila konzumacija nargila kod maloletnih osoba, na prozivodima se istaklo upozorenje o štetnosti i ograničila upotreba nargile na javnim mestima.

Galen Pharma (u štampi)