Nesanica (insomnija) kod dece

Samo oni koji su proveli jednu besanu noć prevrćući se po krevetu, prateći kazaljke na satu ili kretanje meseca na nebu, mogu razumeti kakav problem predstavlja poremećaj sna.

 

Za vreme spavanja organizam se psihički i fizički odmara. U toku sna dolazi do oslobađanja toksina koji se gomilaju za vreme pojačanih metaboličkih procesa u budnom stanju, a san je važan i za aktiviranje novih sinapsi u mozgu i proces rasta.

insomnia1

Prema zdravstvenim statistikama oko 30 % dece i mladih ima poteškoće sa spavanjem. Pedijatrijska znanja na ovu temu danas su sve šira, pa se različiti faktori dovode u vezu sa nesanicom kod dece i adolescenata. Važno je napomenuti da insomniju danas ne tretiramo kao bolest, već kao simptom.

Dužina sna kod dece uslovljena je uzrastom deteta. Beba od 0 do 2 meseca spava 12 do 18h dnevno, od 3 do 11 meseci beba spava do 15h dnevno. U perodu od 1 do 3 godine dete spava od 12 do14h, od 3 do 5 godina od 11 do 13h, od 5 do 10 godina dete spava 10h. Posle 10 godina san zavisi od individualnih potreba, ali i od telesne aktivnosti pojedinca, kao i od događaja koji su prethodili snu i to je od 7 do 9h.

Nesanica (insomnia) podrazumeva nedovoljnu dužinu sna i loš kvalitet sna, pored adekvatnih uslova za spavanje. Posledice nesanice manifestuju se kako na dete tako i na njegove roditelje. Prava nesanica nešto je češća u adolescentnom dobu kao pratilac mladalačke krize.

Osnovni problemi kod nesanice su: teškoće pri uspavljivanju, učestalo buđenje tokom noći, prerano buđenje u cik zore (nakon čega više nema sna) i apnea (prestanak disanja tokom sna).

Apnea je poseban uzrok nesanice. Radi se o nemogućnosti disanja prilikom spavanja. Veliki broj dece nepravilno diše tokom sna i ima povremene prekide od 10-ak sekundi bez disanja. Dešava se da dete ne diše i po čitav minut, a onda se panično budi hvatajući vazduh, kao riba na suvom. Takvo dete može provesti u krevetu i po desetak sati, od toga spava zapravo svega pola tog vremena, uglavnom nije svesno noćnih buđenja, a ujutro se budi umorno. Uzroci mogu biti gojaznost, opstrukcija disajnih puteva ili abnormalnosti CNS-a. Oko 2 do 3% dece ima apneu koju je moguće izlečiti hirurški, a u slučajevima kada je uzrok preterana telesna težina, normalizacija težine dovodi do povlačenja simptoma.

Gruba klasifikacija nesanice (insomnije) je na akutnu (prolaznu) nesanicu, povremenu (kratkotrajnu) i hroničnu (dugotrajnu) koja traje više od 3 ili 6 meseci. Mnogo bolja podela je prema dečijem uzrastu i razvojnoj fazi deteta.

Nesanica odojčeta može biti rezutat različitih akutnih bolesti (zapušen nosić, bol u uhu), GER (gastroezofagealni refluks) ili alergije na hranu. Nesanica kod odojčeta je moguća posledica gladi, infantilnih kolika, denticije (nicanja zuba), ali i loših faktora okline (buka, toplota, svetlost), kao i sticanja loših navika. Kod beba nesanica je često udružena sa pojavom prvih strahova od odvajanja. Strah od odvajanja može dodatno pogoršati problem sa snom u kombinaciji sa “uslovljenim uspavljivanjem“ kad roditelji pokušavaju uvek u isto vreme da uspavaju bebu na silu preteranim ljuljanjem ili hranjenjem pred spavanje.

Od prve do pete godine za nesanicu se u najvećem broju slučajeva optužuju formirane loše navike deteta. Dete je u ovom periodu jako radoznalo i, ako pomisli da će odlaskom na spavanje propustiti nešto zabavno, ono se svim silama trudi da ostane budno, što dovodi do poremećaja biološkog ritma za spavanje. Ova situacija zahteva čvrstu primenu roditeljskog autoriteta. Deca dobro reaguju na dosledno sprovođenje poznatih rutina pred spavanje, jer u protivnom spavaća soba postaje bojno polje između dece i roditelja.

Napomenućemo da postoji i tzv. “vesela nesanica”- pojava povećane budnosti, kod neke dece, kojima je izgleda dovoljno samo nekoliko sati sna, a ostatak noći vole da provedu u igri ili razgovoru. Ujutru se osećaju sasvim čilo i odmorno.

Od prve do pete godine čest uzrok nesanice su noćni strahovi kod dece. Takođe određeni medicinski razlozi u ovom uzrastu mogu sprečiti decu da spavaju kvalitetno (zapušen nos kao posledica alergije na neki alergen, prehlada, astma što sve može značajno da otežava disanje).

Ukoliko se posle sprovedenih svih dijagnostičkih postupaka ne utvrdi uzrok nesanice onda se ona proglašava idiopatskom insomnijom (nepoznate etiologije).

U periodu od 8 do 12 godina uzroci nesanice su pre svega loše navike deteta (gledanje napetih akcionih ili horor filmova, višesatno igranje video igrica, koriščenje kompjutera ili mobilnih telefona).

Čest razlog nesanice u ovom uzrastu je pojava prvih briga i strahova, zatim loši faktori okoline (buka, pregejanost spavaće sobe). U ovom uzrastu veliki broj nesanica je nepoznate etiologije (idiopatske insomnije) i obično su prolaznog karaktera (prolazne insomnije).

 

Od 13 do 18 godina najdominantniji uzrok nesanice su loše navike adolescenata. Tu se pre svega misli na konzumiranje velikih količina kafe, cigareta, energetskih pića, pa i narkotika. Zatim veliki broj socijalnih aktivnosti (proslave, izlasci, žurevi) koji kreću u kasnim večernjim satima. Često je u ovom periodu prisutan sindrom odloženog spavanja kada adolescent iz dana u dan leže posle ponoći ili pred zoru, a ustaje oko podneva. Ovaj razvojni period karakteriše pojava povećane anksioznosti i brige koji za posledicu ima loš san. Takođe u periodu adolescencije manifestuju se i prvi znaci psihijatrijskih poremećaja u sklopu kojih se javlja nesanica. Često se kod adolescenata ne pronađe osnovni uzrok nesanice, pa se tretira kao idiopatska.

Roditelji problem nesanice svog deteta najčešće vide preuveličano, brinu o tome na pogrešnom mestu i u pogrešno vreme. Većina problema sa spavanjem koji snađu decu, roditeljima donesu podočnjake na lice i na kraju postanu roditeljski problemi. Poremećaji spavanja kod dece i adolescenata mogu se rešiti odgovarajućim pristupom ili nekom vrstom psihoterapije  na kojoj, istini za volju, kasnije češće završe sami roditelji.

Nesanica dece i adolescenata sem lošeg uticaja na roditelje, to jest porodicu, može da utiče na motorne sposobnosti samog deteta, zatim na njegove kognitivne sposobnosti (loša postignuća u školi), na emocije i ponašanje deteta, na pad imunološkog sistema, usporavanje rasta i razvoja deteta i na kraju sve zajedno dovodi do bolesti.

Dijagnoza se postavlja prvo razgovorom sa izabranim pedijatrom, uzimanjem anamnestičkih podataka, pregledom deteta od strane lekara, laboratorijskim analizama, psihološkom procenim deteta i po potrebi neuropsihološkim testiranjem, polisomnografijom i eventualno psihijatrijskim pregledom.

Lečenje nesanice može biti kauzalno i simptomatsko. Kauzalno lečenje kao i kod bilo koje druge bolesti, podrezumeva, pre svega isključivanje razloga koji uzrokuje bolest, u ovom slučaju nesanicu. Simptomatsko lečenje podrazumeva ublažavanje simptoma bilo nefarmakološkim putem ili pak lekovima. Međutim tablete kao i biljni sedativi, kategorički se ne koriste u ovom uzrastu. Lečenje u većini slučajeva uključuje metod kognitivno bihevioralne psihoterapije koja podrazumeva, kako rad sa detetom, tako i sa njegovim roditeljima.

Svakom detetu treba ustaljen dnevni ritam. To znači ritam u radu, učenju, hrani, piću, ali i ritam u odmoru i spavanju. Zdrav odmor i spavanje, kod dece i mladih uslovljeni su pre svega odgovarajućim životnim navikama. Pod dobrim navikama podrazumeva se pre svega utvrđeno vreme odlaska na spavanje i buđenja. Dečji bioritam treba promeniti i prilagoditi novim okolnostima polako i postepeno. Posebno su važni večernji rituali kao što su kupanje, pričanje bajki, čitanje knjiga i uspavanki, puštanje smirujuće muzike, pijenje toplih napitaka... Naravno, pre svega toga teba se pobrinuti da detetov dnevni raspored bude što živahniji i dinamičniji, ali i sa što manje stresa.

insomnia2

 

Zlatna pravila za dobar san

1. Što manje stimulativnih aktivnosti 30 do 60 minuta pre odlaska u krevet. Mnoga deca zamenjuju dan za noć igrajući igrice na kompjuteru, gledaju TV, zbog čega imaju slabu koncentraciju i sporije rastu. Ukloniti elektronske aparate iz spavaće sobe.

2. Večera 1 do 2 sata pre odlaska na spavanje. Roditelji treba da ograniče ispijanje gaziranih pića i smanje unos masnoća u zadnjem obroku (na primer hamburgera) i budu uporni u praktikovanju ovih navika.

3. Izbegavati pokušaje uspavljivanja (recimo brojanjem ovaca). Izbegavati spavanje u toku dana (naročito posle 16h i to posebno kod starije dece i adolescente).

4. Tri sata pre odlaska u krevet izbegavati intezivnu fizičku aktivnost (trening, igraonice...)

5. Ambijent u kome dete spava treba da bude sa što manje buke, svetla i svega što privlači pažnju, a optimalna temperatuta u sobi je od 19 do 21 stepeni C.

6. Pozitivna rutinska aktivnost pre odlaska u krevet kao što je pranje zuba, poljubac za laku noć, omiljeni meda sa kojom se spava (ponekad dete može lako da se smiri i zaspi kad pored sebe oseti omiljenu meku igračku pored koje se budi svako jutro)

Bebin izbor, br.48, proleće 2017.