Noćno umokravanje (enureza) kod dece

Noćno umokravanje (enureza) se definiše kao nevoljno oticanje urina u toku noći kod dece starije od pet godina. Pretpostavlja se da je relativno čest problem kod dece predškolskog uzrasta, ali roditelji o tome nerado govore u javnosti, pa čak i kod lekara. Podaci iz SAD i zapadnoevropskih zemalja govore da se noćno umokravanje javlja kod oko 10 odsto mališana, a može se javiti i kod oko jedan odsto odraslih.

Pored noćnog, deca mogu imati i problem sa zadržavanjem mokraće i u toku dana, učestao nagon za mokrenjem, nekontrolisano pražnjenje creva (enkomprezu) ili druge slične tegobe.
umokrOsnovna podela noćnog umokravanja je na primarno, gde dete nije do kraja naučilo da kontroliše mokrenje, i sekundarno, gde je period kada se dete nije noću umokravalo duži od šest meseci. Podela se vrši upravo zbog toga što se primarna enureza javlja u toku obično manjeg usporenja razvoja i sazrevanjem deteta može i spontano prestati, dok se kod sekundarne enureze treba pozabaviti uzrokom. Uzroci enureze nisu do kraja razjašnjeni, tako da je verovatno enureza posledica dejstva jednog ili više faktora. Veoma je važna genetska predispozicija, obično su se jedan ili oba roditelja umokravali noću. Od drugih faktora, smatra se da je najvažniji povišen prag za buđenje, gde su deca „tvrdi“ spavači. Pored toga uzroci mogu biti povećano stvaranje urina u toku noći (noćna poliurija) zbog poremećenog lučenja antidiureznog hormona (dezmopresina) ili povećana aktivnost bešike u toku noći. Ostali doprinoseći faktori mogu biti opstipacija, uvećani krajnici ili dijabetes. Ne treba zanemariti ni konzumaciju napitaka koja sadrže metilksantine (kofein i teofilin), kao što su energetska pića, kafa, čaj, kole ili čokolada, koji podstiču pražnjenje mokraćne bešike, tj. imaju diuretsko dejstvo. Stres je na žalost prisutan i kod dece, tako da razvod, odvajanje od roditelja, posebno od majke, rođenje mlađeg deteta ili vršnjačko nasilje mogu doprinositi nastanku ovog problema.
Kao posledica noćnog umokravanja, kod dece se stvara veliki psihološki problem, povlače se u sebe, postaju ćutljivi, ne druže se sa vršnjacima, izbegavaju odlazak na rekreativnu nastavu, a često su izloženi i maltretiranju od strane vršnjaka. Sa druge strane su i roditelji zbunjeni, preispituju se čime su oni doprineli i veoma često kažnjavaju dete, nemoćni da nešto promene. To je onda pravo vreme da se dete odvede na pregled kod pedijatra.

enureza

Prva poseta pedijatru i početak lečenja enureze se započinje sa navršenih pet godina. Pedijatar uzima podatke od roditelja, a dobro uzeta anamneza može doprineti pronalaženju uzroka enureze. Pitanja koja se uobičajeno postavljaju su: koliko često u toku nedelje se javlja noćno umokravanje, da li postoji određeno vreme u toku noći kada se javlja, koja je količina urina. Veća količina urina u prvih nekoliko sati govori u prilog izolovanoj enurezi. Takođe su česta pitanja: da li dete ima problem u pažnji i učenju, da li postoje poremećaji ponašanja, da li dete ima neke emotivne probleme i na kraju treba isključiti i dijabetes, s obzirom da je učestalo mokrenje jedan od znakova ove bolesti.

Dalje pedijatar preporučuje roditeljima da vode dnevnik mokrenja, gde se tokom dva dana vodi evidencija o količini uzete tečnosti i izmokrenog urina. Takođe se savetuje da se uradi analiza urina (sediment i urinokultura) da bi se isključila urinarna infekcija. Ukoliko je potrebno, mogu se raditi i dodatne dijagnostičke procedure i uključiti u tim za praćenje i pedijatar nefrolog, kao i psiholog.
Pedijatar dalje odlučuje koji vid terapije će primeniti, s tim da se najčešće koristi alarm i dezmopresin, mogu odvojeno ili zajedno. Cilj lečenja noćnog umokravanja alarmom je jednostavan, dete treba da se probudi kada je mokraćna bešika puna. Jedan deo alarma se poveže oko nadlaktice manžetnom, a drugi deo u vidu senzora se zakači malom štipaljkom za gaćice. Kada se senzor ovlaži, oglašava se alarm i dete može da nastavi da mokri u toaletu i da zajedno sa roditeljima promeni veš i posteljinu. Nakon toga se alarm ponovo postavlja i ponavlja se procedura. Tako dete postepeno uči da se probudi kada je bešika puna, pre nego što se umokri. Za uspeh terapije je bitno i da se dete potpuno probudi, da bude svesno šta se desilo. Trajanje terapije alarmom je oko tri meseca, nema neželjenih efekata, a uspešnost terapije je oko 80%.
U slučaju da se alarm pokazao nedovoljno efikasnim, i kod dece starije od sedam godina, se primenjuje antidiurezni hormon dezmopresin. Uzima se oralno, sat ili dva pre spavanja, i lečenje dezmopresinom traje tri meseca. U težim slučajevima se primenjuju lekovi iz grupe antiholinergika i antidepresiva, ali treba obratiti pažnju na relativno česta neželjena dejstva.
Sa druge strane roditelji treba da podstiču dete da urinira pre spavanja i da ga bude u početku lečenja ako treba i nekoliko puta u noći. Smanjen unos tečnosti i tzv. trening uriniranja, gde dete maksimalno odlaže uriniranje da bi povećavao kapacitet mokraćne bešike, se ne preporučuje i čak može biti štetno. Preporučeni unos tečnosti kod petogodišnjaka, ali i nešto starijih, je između 1000 i 1400 mililitara. Pored toga od koristi može biti ograničenje večernjeg unosa slanih ili slatkih namirnica. Važna je psihološka podrška detetu, a u slučaju da prođe i jedna noć bez umokravanja, roditelji treba da nagrade dete. Psihološko praćenje i psihoterapija omogućava da stručnjaci iz ove oblasti daju smernice roditeljima i pružaju podršku u lečenju.
Savet roditeljima je da treba pratiti individualni razvoj deteta, tako da se dete navikava na nošu između godinu i po i četiri godine, što je u proseku sa navršene dve godine ili da to bude treće leto života. Kada je dete psihofizički spremno, obično navikavanje na nošu traje dve do tri nedelje. Tokom prvih meseci kontrole mokrenja je normalno da se dete upiški ponekad, posebno noću, ali to ne znači da ima enurezu. Prethodnih decenija, kada su se koristile pamučne pelene, kontrola mokrenja se sprovodila znatno ranije, čak i u prvoj godini života. Za razliku od toga, današnje pelene sa upijajućim slojevima omogućavaju i deci i roditeljima komfor, tako da ne treba žuriti. U suprotnom, ukoliko se suviše rano počne sa navikavanjem na nošu, može se stvoriti otpor kod deteta, koje će se suprotstaviti i negodovati.

Galen Pharm Magazin, br.12, Novembar/decembar 2016, str.16-17.