Generacija Z – kako je izvesti na pravi put

Dr Zoran Milivojević, psihoterapeut, Katarina Majkić, pedagog, i dr Nevenka Raketić, pedijatar-imunolog, pomažu nam da izbegnemo i razrešimo zamke i zagonetke na putu odrastanja.

Razgovarala: Radenka Marković

 

Danas, se jedne strane, deca odrastaju u malim porodicama, samo s roditeljima, neretko i samo sa jednim, daleko od baka, deka, tetaka, stričeva, koji bi mogli pomoći savetom, iskustvom ili posvećenim vremenom. Ali i to je cena odvajanja i osamostaljivanja. S druge strane, svi smo, pa i deca, izloženi teroru informacija, saveta i svakojakih sadržaja sa interneta, iz medija i s društvenih mreža. Pride, savremena civilizacija, koliko god se izdavala za naprednu, ponekad izgubi vezu sa realnošću, te pokušava deci da predstavi društvo većim prijateljem deci od roditelja, pa preti naopakim idejama. A kada je pak o ishrani reč, pitanje je da li je teže obezbediti dovoljno novca i vremena za pravilnu, redovnu i zdravu ishranu, ili pak doći do zdravih namirnica. Kako u takvim okolnostima pomoći detetu da izraste u fizički i psihički zdravu osobu?

 bebastetoskop

Šta je najveća promena u pedijatrijskoj dijagnostici i lečenju u odnosu na generaciju pre 30 godina?

Sada je mnogo razvijenija tzv. brza dijagnostika, gde su rezultati gotovi za nekoliko minuta, i to iz kapilarne krvi („iz prsta“) ili iz malog uzorka urina. Iz  kompletne krvne slike i CRP-a (C reaktivnog proteina), kao i tračica za urin, pedijatar može zaključiti šta boli malog pacijenta i kako mu pomoći. Stalno se usavršavaju alergološke i imunološke analize, ultrazvučni pregled je postao rutina, a zahvaljući vakcinama, mnoge bolesti su gotovo iskorenjene.

Devojčice u pubertet ulaze mlađe nego ranije generacije. Zašto?

Ne postoji tačno vreme kada je „normalan“ početak puberteta, mada se većina pedijatara slaže da je to između 10. i 14. godina kod devojčica i 12. i 16. godina kod dečaka. Ukoliko se javi pre 8. godine kod oba pola, možemo govoriti o preranom pubretetu, koji se smatra vrstom endokrinološkog poremećaja. Ipak, i roditelji i pedijatri su primetili da se kod cele generacije dece pomera granica ulaska u pubertet, i da se javlja znatno ranije.

Uzroci nisu sasvim poznati, ali se pretpostavlja da je povećan stresa jedan od njih.  Dećiji stres, naravno, nije isti kao onaj kod odraslih, to može biti slabo uklapanje u društvo vršnjaka, razvod roditelja, rođenje brata ili sestre i slično. Sumnja se i da pesticidi u hrani, te antibiotici u mesu mogu biti uzroci ranog pubereteta, kao i to što su deca sad gojaznija i ranije stupaju u seksualne odnose. 

kucastetoskop

Koliko dece je gojazno ili pati od dijabetesa? 

U Srbiji je 2013. godine bilo 54.7 odsto predgojaznih i gojaznih odraslih osoba. U odnosu na prethodno istraživanje iz 2006. godine, porastao je procenat umereno gojazne dece sa 8.9% na 10.1%, a i procenat gojazne dece - sa 2.6% na 4.9%. Glavna komplikacija gojaznosti kod dece jeste prerani nastanak dijabetesa tipa 2, čija se učestalost povećava sa uzrastom.

Roditelji danas često preteruju s kućnom higijenom kako ne bi detetu ugrozili zdravlje. Gde je granica sterilisanja?

Od prošlog veka znatno se više polaže na higijenske navike, počevši od pranja ruku i kupanja, održavanja prostora. U prvim mesecima preporučuje se sterilizacija bebećih posuda za jelo i prostora gde beba boravi – zato što se kod beba tek od šestog meseca počinje razvijati imunološki sistem, a do tada je podložne nastanku brojnih infekcija. Od druge polovine prve godine roditelji mogu da se opuste, jer brojna istraživanja pokazuju da ni preterana higijena nije dobra. Tim pre što, prema tzv. higijenskoj hipotezi,  ako dete u u ranom detinjstvu ne dođe u kontakt sa nekim mikroorganizmima, povećava se mogućnost da kasnije oboli od alergijskih ili automunih bolesti.

Svetska zdravstvena organizacija nedavno je preporučila da se deca doje do druge godine, čak i duže. Može li dojenje detetu od tri-četiri godine starosti naneti psihološku štetu detetu i kada dete treba odbiti od dojke?

Majčino mleko je najbolja hrana za bebu jer sadrži sve što je potrebno u prvim mesecima. Sisanjem se smanjuje verovatnoća pojave alergija, akutnih infekcija (zapaljenje srednjeg uva, urinarne infekcije, meningitisi) ili hroničnih bolesti kao što su gojaznost i opstipacija, te grčeva, bljuckanja i gasova. Dojenje se preporučuje do kraja prve godine ali i kasnije, ako dete uzima dovoljno ostale nemlečne hrane. Međutim, posle prve godine u majčinom mleku nema toliko imunskih faktora kao u prvih šest meseci dojenja. Sa psihološke strane, dete ostaje u „oralnoj fazi“ razvoja. Inače, istina je da su kod nas majke pod pritiskom sredine da duže doje, posebno mušku decu.

Zbog straha od nuspojava, neki roditelji ne vakcinišu decu. Ima li istraživanja koja potvrđuju vezu između autizma i MMR vakcine?

Poslednjih dvadeset godina MMR vakcinu „bije loš glas“, najviše zbog njene navodne povezanosti sa pojavom autizma. Sve je počelo u 1998. godine kada je Endrju Vejkfild, inače abdominalnog hirurg, sa saradnicima u časopisu Lanset objavio članak o tome da MMR vakcina izaziva autizam. Članak su preneli mnogi mediji i tako je počeo lanac straha i nove pojave bolesti za koje se mislilo da su iskorenjene, pre svega malih boginja. Kasnije, na osnovu tog rada, mnogi autori pokušavali su da potvrde vezu između morbila i autizma, ali nisu uspeli u tome. Osim toga, novinar Sandej Tajmsa je 2004. godine je otkrio da Lanset nije proverio sve navode u članku pre nego što je objavljen, kao i da je Vejkfild imao finansijku korist od svojih trvdnji, koje ipak nije mogao da obrazloži. Epilog cele priče jeste da se časopis Lanset u potpunosti ogradio, pomenuti doktor je izbačen iz Lekarske komore Engleske, a četvoro dece je 2008. godine umrlo od komplikacija morbila.

Jednolična ishrana čest je problem mališana uzrasta od jedne do tri godine. Kako postupiti kada je dete toliko nepoverljivo prema novim namirnicama da neće čak ni da otvori usta, a kamoli da ih proba?

Ishrana dece treba da bude što raznovrsnija i da polovinu dnevnog unosa hrane čini voće i povrće, četvrtinu žitarice a četvrtinu proteini u vidu mesa, ribe, jaja, mlečnih proizvoda. Namirnice treba uvoditi pojedinačno, u malim količinama - kako bi se dete naviklo na nove ukuse ali i da bi se uočile eventualne alergijske reakcije. Ako mališan odbija da jede, posle nekoliko minuta treba skloniti obrok i za nekoliko sati probati ponovo, ako i dalje ne želi određenu namirnicu, ponuditi za nekoliko nedelja. 

Kakva je ishrana naše školske dece, kod kuće i u školama?

Za razliku od predškolskih ustanova, gde se vodi računa da ishrana bude izbalansirana i raznovrsna, retke su školske kuhinje koje se vode istim principom. Zato su školarci prinuđeni da jedu peciva, često zalivena voćnim ili gaziranim sokovima - dobijaju hranu punu šećera i „praznih“ kalorija, gotovo bez ikakve hranljive vrednosti, što je uz mnogo sedenja direktan put u gojaznost. Kako bi se to izbeglo, roditelji ujutru treba da im spreme doručak, koji će dete pojesti pre polaska u školu, a za užinu je najbolje da im spakuju voće ili integralno pecivo. Veoma je važno da makar jedan obrok u toku dana bude u krugu porodice. Takođe, roditelji svojim primerom treba da pokažu kako se zdravo hrani, jer se na taj način stvaraju zdrave navike  i kod mališana.

 

Lepota i zdravlje, br. 187, Septembar 2016. str.78-82