9 saveta za bezbedno letovanje s decom

Povišena temperatura, alergija, mučnina, opekotine najčešće su dečje tegobe na putovanju i letovanju. Srećom, uz adekvatnu pomoć ne traju dugo i ostavljaju dovoljno vremena za uživanje u odmoru.

9saveta

Letovanja s decom najlepša su letovanja, a slike razdraganih mališana i odmorskih dogodovština s njima prepričavaju se i pamte za ceo život. Ovo važi samo ako su deca zdrava a na roditeljima je da se dobro pripreme kako bi na putovanju i letovanju izbegli eventualne opasnosti po zdravlje i bezbednost mališana. Dr Nevenka Raketić, specijalista pedijatrije i imunologije u Ordinaciji iz pedijatrije „Dr Raketić“ u Beogradu, savetuje šta treba da uradite kako biste i vi i vaši mališani imali letovanje za pamćenje.

1 Dug put nije za bebe

Bebama do godinu dana, a do šest meseci naročito, duže putovanje uopšte ne prija. Zato njih ne treba ni voditi na putovanje koje traje duže od dva sata. Zbog pritiska u ušima, tokom letenja avionom, bebe mlađe od šest meseci avionom ne bi trebalo ni da putuju.

2 Bolje je putovati danju

Putovanje noću s malom decom se ne preporučuje jer bilo kakve nepredviđene okolnosti po mraku, s mališanima mogu da budu problem.

Bolje je putovati danju, i krenuti na put u ranim jutarnjim ili prepodnevnim satima, kada je čovek i najodmorniji. Tokom vožnje  dobro je praviti česte pauze, na svakih sat i po do dva. Obavezno poneti vodu i laganu, suvu  hranu i po potrebi davati usput mališanu.

3 Tableta sprečava mučninu

Ukoliko roditelji znaju da dete ne podnosi putovanje, pola sata pre polaska na put treba da mu daju antiametik, lek koji će smanjiti peristaltiku creva i sprečiti eventualnu mučninu i povraćanje. Ovi lekovi će malo i uspavati dete i tako pomoći da lakše podnese putovanje.

4 Klima dalje od deteta

Ukoliko se putuje kolima, a klima baš mora da se uključi, ona ne bi trebalo previše da rashlađuje niti da duva prema pozadi gde sedi dete.

5 Bebe se ne sunčaju

I pedijatri i dermatolozi slažu se da decu mlađu od godinu dana ne treba direktno izlagati suncu. Ova preporuka važi bez obzira na to što postoje preparati koji se reklamiraju kao podesni za najmlađe (sada je takvo reklamiranje zabranjeno), jer postoji toliko rupa na ozonskom omotaču da i preparati sa najjačim zaštitnim faktorom nisu dovoljni da ih zaštite od štetnog dejstva sunčevog zračenja.

Razlog je u tome što je bebina koža još u fazi razvoja i nema razvijene sve odbrambene slojeve. Beba može da se izvede napolje u rano jutro, do 8,9 sati i uveče posle 19 sati.

Malo veću decu, predškolce i školarce, treba mazati preparatima sa visokim faktorom zaštite i oznakom 50+, najbolje onima koji sadrže mineralne faktore. Oni su karakteristični po tome što ostavljaju beličasti trag na koži i tako prave i fizičku barijeru.

Ni deca ovog uzrasta, u periodu od 10 do 17 sati ne smeju biti direktno izložena suncu. Roditelji treba da znaju da ni tanke majice, dok recimo dete sedi u plićaku, nisu dovoljna zaštita od UV zračenja i da se i preko njih mogu dobiti opekotine od sunca. 

U slučaju da se i pored svih mera opreza desi da dete, kako se to kaže, izgori na suncu treba ga skloniti u hladovinu, svakih šest sati stavljati mu vlažne obloge na kožu i držati ih oko 15 minuta. Takođe mazati dete i to veoma obilno hidrantnim kremama sa puno vlage i ekstrakata biljaka, koje smirujuće deluju na opečenu kožu.

Ukoliko pak dete dobije povišenu temperaturu a na koži se pojave plikovi najbolje ga je odvesti kod lekara.

6 Posekotine i razderotine

Od dečjih povreda na letovanjima su najčešće razderotine zbog pada ili posekotine na kamenje. Šta uraditi kada se dese?

Razderotina se prvo opere hladnom tekućom vodom - topla nije dobra jer može da produži krvarenje - a zatim se nanese neko sredstvo za dezinfekciju, u vidu spreja ili jod. Prvog dana je ranu dobro prekriti sterilnom gazom ili flasterom.

Isto se postupa i sa rasekotinom s tim što, ako je ona duža i dublja od 2 cm treba se obavezno u roku od sat, dva obratiti lekaru, kako bi rana bila lepo ušivena i lepo zarasla. U protivnom će zjapiti i više boleti dete a kasnije ni hirurg neće moći da je lepo ušije.

7 Sunčanica traži hladovinu

Deca nemaju razvijen centar za termoregulaciju i zato ne mogu, kao odrasli, da se izbore sa ekstremno visokim i niskim temperaturama. Zato ona i dobijaju konvulzije i fras i treba ih čuvati dugog izlaganja suncu što za njih može da bude potencijalna opasnost za dobijanje sunčanice.

Da je dete dobilo sunčanicu prepoznaje se po tome što je zajapureno, dehidrirano, usta su mu suva a temperatura povišena. Ponekad je praćena i vrtoglavicom, groznicom čak i gubljenjem svesti.

U lakšim slučajevima biće dovoljno dete na par dana skloniti u prostoriju, gde je temperatura normalna, oko 23 do 25 stepeni i davati mu dosta tečnosti. Ukoliko su simptomi teži neophodno je potražiti pomoć lekara.

8 Trovanje hranom počinje naglo

Kada je reč o vodi za piće tokom letovanja je najsigurnije kupovati flaširanu vodu a kako bi se izbegla trovanja hranom valja voditi računa o roku trajanja namirnica koje koristimo, izbegavati konzumiranje majoneza, mlevenog mesa, sladoleda na točenje.

Inače trovanje hranom počinje veoma burno i naglo, obilnim višestrukim povraćanjem posle čega kreće retka pa sve ređa stolica dok ne postane vodenasta. Obično nema povišene temperature ali dete bude dehidrirano, malaksalo, izmučeno. Najsigurnije ga je odvesti kod lekara jer je nekada neophodno uključiti i intravensku dehidraciju.

9 Spakujte dečju putnu apoteku

Deca su osetljivija od odraslih na promenu sredine, a naročito vode, što se manifestuje kroz nekoliko tegoba, a najčešće su povišena temperatura, alergija, mučnina, povraćanje. Srećom ove tegobe uglavnom ne traju dugo, ali da bi tako i bilo roditelji treba da budu pripravni za moguće neprijatnosti i da sa sobom na put ponesu nekoliko lekova i preparata.

Povišena temperatura obično je posledica pregrevanja, toplotnog udara ili sunčanice, zatim virusnih i bakterijskih infekcija. Dete sa povišenom temperaturom valja pojiti tečnošću, a najbolje vodom i dati mu neki od lekova koji istovremeno snižavaju temperaturu i ublažavaju bol. Dve su osnovne grupe lekova koji deluju i kao antipiretici i kao analgetici. Jedna grupa je paracetamol  a druga ibuprofen. Neka deca bolje reaguju na jednu, druga na drugu grupu lekova. Roditelji obično znaju koji lek više odgovara njihovom detetu pa će taj lek i poneti.

Sledeći problem koji vreba na letovanju jesu alergije. One uopšte nisu retke, posebno alergije na sunce, koje se naročito često dešavaju ukoliko se ne koriste zaštitne kreme protiv sunčevog zračenja. Dešavaju se i alergije posle ujeda insekata ili ako je dete osetljivo na neke polene kojih u mestu stanovanja nema. Za ove slučajeve neophodno je u putnu apoteku spakovati i neki lek iz grupe antihistaminika. Proizvode se u raznim oblicima, sirupa koji se piju, te gelova i krema koje se mažu na kožu da bi se smanjio svrab, crvenilo i neprijatnost od alergije.

O tome koji antihistaminik poneti roditelji treba da se dogovore sa pedijatrom svog deteta.

Povraćanjem, čestim pratiocem dečjih letovanja, mališani gube ne samo tečnost nego i elekrolite. Za njihovu nadoknadu koriste se posebni rastvori za rehidrataciju. Obično su  u obliku granula koje valja razmutiti u vodi. Ovi rastvori imaju dvostruko pozitivno dejstvo, s jedne strane nadoknađuju tečnost i elektrolite, izgubljene povraćanjem a s druge sprečavaju nagon za novim povraćanjem.

Sa povraćanjem obično ide i dijareja zbog čega u dečjoj putnoj apoteci mora da se nađe i neki od probiotika. I to, ne bilo koji, već baš probiotik koji ciljano deluje na proliv.

Ukoliko ni probiotici ne pomognu, detetu može da se da neki od crevnih antiseptika koji bi trebalo da zaustave proliv.

Nije naodmet, za slučajeve kašlja ili sekreta u nosu, poneti i neki sprej za nos, mada ruku na srce, ako se letuje na moru udisanje morskog vazduha i svih negativnih jona, i joda, posebno ako se praktikuju jutarnje šetnje pored obale, pomaže bolje od bilo kog spreja. A da ne govorimo o tome da plivati u morskoj vodi, znači isto što i uroniti u fiziološki rastvor.

Ipak, ako roditelji odluče da ponesu preparat za teže slučajeve kašlja, neki prirodan sirup biće sasvim dovoljan.

Top Zdravlje, br. 111, Jun 2016, str.50-51

Tekst: Radenka Marković