Mališani sve deblji

Porast prekomerne težine kod dece je zabeležen svuda u svetu, a u mnogim zemljama uzima takve razmere da se može pričati o epidemiji gojaznosti kod najmlađih. Uzroci gojaznosti kod dece su brojni, od genetskih faktora, preko loših navika u ishrani i fizičke neaktivnosti, do faktora spoljne sredine i socio-ekonomskog statusa porodice, a borbu protiv gojaznosti kod dece treba da povede kako porodica, tako i društvo.

U istraživanju zdravlja stanovništva Srbije iz 2013. godine, koje je sproveo Institut za javno zdravlje Srbije pokazano je da su ishrana i fizička aktivnost ispod preporuka Svetske zdravstvene organizacije, i da u Srbiji ima 54.7% predgojaznih i gojaznih odraslih osoba. Prisutne su loše navike u ishrani, manje uzimanje tečnosti i sve se to prenosi i na decu. Što se tiče dece, ispitivan je uzrast školske dece od 7. do 14. godina i to na velikom uzorku od preko 500 000 dece, koji čine oko 7.9% ukupne populacije stanovniš- tva Srbije.

Između ostalih parametara je ispitivana i uhranjenost dece Srbije. U odnosu na prethodno istra- živanje koje je sprovedeno 2006. godine, i dalje je procenat normalno uhranjene dece oko 70%. Sa jedne strane je porastao procenat umereno gojazne dece sa 8.9% na 10.1%, a udvostručio se i procenat gojazne dece sa 2.6% na 4.9%. Gojaznost kod dece je najčešća hronična bolest dečijeg doba koja se definiše kao stanje gde dete ima ve- ću telesnu težinu u odnosu na svoju visinu i uzrast i to iznad 95 percentila. Prema novoj klasifikaciji Američkog medicinskog društva (AMA), gojaznost je 2013. godine proglašena za bolest. Kod dece mlađe od dve godine gojaznost se određuje prema standardnim krivama rasta koji se odnose na visinu i težinu u zavisnosti od uzrasta i pola. Kod starije dece se gojaznost uglavnom određuje na osnovu indeksa telesne mase, kao i određivanjem debljine kožnog nabora i obima struka, mada postoje i brojne druge metode.

Uzroci gojaznosti Uzroci gojaznosti kod dece su brojni, od genetskih faktora, preko loših navika u ishrani i fizičke neaktivnosti, do faktora spoljne sredine i socio-ekonomskog statusa porodice. U najvećem broju slučajeva je kod dece gojaznost primarna ili nutritivna, usled prekomernog uzimanja hrane. Sekundarna gojaznost je retka, javlja se kod manje od 5% gojazne dece i može da bude uzrokovana različitim bolestima. Istraživanja u SAD su pokazala da četvrtina dece nema nikakvu fizičku aktivnost, a da provode zapanjujućih 7.5 sati ispred ekrana televizora, kompjutera i mobilnih telefona. Zajedno sa lo- šim navikama u ishrani, dete ulazi u začarani krug, gde postaje prvo lako pa umereno gojazno, dodatno prestaje da se kreće, a tada već ima do 20 kg viška, sport postaje naporan, ostala deca se podsmevaju i na kraju postaje gojazno dete. Ukoliko je dete gojazno, posebno u adolescentskom periodu razvoja, rizik je čak 70% da će i u odraslom dobu da bude gojazno. Komplikacije gojaznosti Pojava gojaznosti kod dece je važna zbog komplikacija koje su brojne i koje se mogu javiti već u dečjem uzrastu ili kasnije u odraslom dobu. U dečjem uzrastu posledice gojaznosti mogu biti u vidu poremećaja spavanja, depresije i anksioznosti, ali i lošeg uspeha u školi. Od endokrinih komplikacija kod dece je česta pojava preranog puberteta, sindroma policističnih jajnika ili hipogonadizma. Ipak, glavna komplikacija gojaznosti kod dece je prerani nastanak dijabetesa tip II, čija se učestalost povećava sa uzrastom. Prethodnih godina je dijabetes tip II bio redak kod pedijatrijskih pacijenata. Međutim, sa porastom broja gojazne dece, drastično je porastao broj dece obolele od ovog tipa dijabetesa.

Faktori rizika za nastanak dijabetesa tip II kod dece su gojaznost i fizička neaktivnost, koja utiče na insulinsku rezistenciju, ali i nasledna osnova. Masna jetra je jedna od najzna- čajnijih komplikacija gojaznosti kod dece i u porastu je poslednje dve decenije, kako se povećao broj mališana sa prekomernom telesnom težinom. Pretpostavlja se da oko polovina gojazne dece ima masnu jetru, a rizik da se razvije masna jetra je za 4 do skoro 6 puta veći kod gojazne dece nego kod dece sa normalnom telesnom težinom. Nealkoholna masna jetra je najčešći uzrok hronične bolesti jetre kod dece i adolescenata. Prema definiciji to je bolest koju karakteriše prisustvo masti u jetri (hepatična steatoza), kod osoba koje ne konzumiraju alkohol. Postoji čitav spektar bolesti, gde je najblaži oblik steatoza, kod koje dolazi do nakupljanja masti u ćelijama jetre (hepatocitima), bez drugih znakova bolesti i zbog toga ima dobru prognozu. Za razliku od toga, nealkoholni steatohepatitis (NASH) predstavlja progresivnu bolest jetre gde dolazi do zapaljenja i i oštećenja tkiva što ima za posledicu fibrozu i cirozu jetre, kao i hepatocelularni karcinom. Veoma je važno na vreme postaviti dijagnozu masne jetre kod dece, pre svega zbog sprovođenja adekvatnog lečenja i time sprečavanja ozbiljinh komplikacija bolesti.

malisani debljiKod adolescenata se masna jetra češće javlja nego kod mlađe dece zbog hormonskih promena, loših navika u ishrani, kao i odsustva fizičke aktivnosti i sedećeg načina života. Dijagnoza masne jetre se teško postavlja, pre svega zbog toga što mnoga deca nemaju simptome bolesti ili su simptomi nespecifični, kao što su zamor, malaksalost ili bol u stomaku. Na pregledu se uočava da je dete gojazno, posebno da postoji tzv. visceralna gojaznost u vidu povećanog obima struka. Usvojeni algoritam za dijagnozu masne jetre podrazumeva da se kod gojazne dece rade rutinske biohemijske analize i ultrazvučni pregled abdomena. Promena načina ishrane i više fizičke aktivnosti dovodi do popravljanja parametara bolesti. Pored toga se preporučuje lečenje metaboličkog sindroma ili podsticanje hepatoprotektivnog odgovora. Tanjir pravilne ishrane Borbu protiv gojaznosti kod dece treba da povede kako porodica, tako i društvo. Porodično okruženje je veoma važno zato što se od najmlađeg uzrasta uspostavljaju navike u ishrani, spavanju i fizičkoj aktivnosti, a roditelji treba da predstavljaju uzor detetu. Od porodice pre svega zavisi ishrana, gde je podjednako bitan sastav i količina hrane. Ranije je kao preporuka o sastavu hrane korišćena piramida ishrane, ali od 2011. godine se koriste jednostavnije smernice koje se zovu «Tanjir pravilne ishrane». Smernice kažu da polovinu dnevnog unosa hrane treba da čini voće i povrće, četvrtinu žitarice, posebno sa celim zrnom i poslednju četvrtinu proteini u vidu mesa, ribe, jaja i ostalog. Od masti se preporu- čuje maslinovo, bundevino i suncokretovo ulje. Od napitaka koristiti vodu i nezaslađene čajeve, a mleko i mlečne proizvode ograničiti na 3-4 porcije dnevno. Preporučeni dnevni unos kalorija varira u zavisnosti od uzrasta, tako da u predškolskom uzrastu iznosi 1600 kalorija dnevno, dok se u pubertetu potrebe povećavaju na 2200 do 2800 kalorija dnevno, a postoji razlika između dečaka i devojčica. Što se tiče količine hrane, preko veličine sopstvene šake određujemo veličinu porcije. Najviše porcija 4-5 treba da bude žitarica, zatim 2-3 porcije voća i povrća, 3-4 porcije mleka i mlečnih proizvoda, 2 porcije proteina i 4 porcije poželjnih masti.

Fizička aktivnost i spavanje Pored ishrane je veoma važna i fizička aktivnost dece. Najvažnija korist od fizičke aktivnosti je upravo prevencija gojaznosti kod dece, a pored toga jača se lokomotorni, kardiovarskularni, respiratorni i imuni sistem, a poboljšava se i raspoloženje. Veoma je važno da deca aktivno učestvuju na časovima fizičkog vaspitanja, kao i u sportskim aktivnostima u školi, da idu redovno na treninge izabranog sporta i da se svakodnevno rekreativno bave sportom. Važan deo u prevenciji gojaznosti kod dece je i spavanje. Poslednjih 30 godina se povećava broj gojazne dece a smanjuje vreme spavanja kod dece, pa se postavlja pitanje da li je to koincidencija ili postoji značajna korelacija? Meta-analize pokazuju da se kod nedovoljnog spavanja za 58 do čak 89% povećava rizik od nastanka gojaznosti kod dece. Sa druge strane, svaki dodatni sat spavanja smanjuje navedeni rizik za 9%. Još uvek se traga za uzrokom ove pojave, jedno od objašnjenja je uticaj spavanja na neuropeptide koji regulišu apetit, kao što su leptin i grelin. Manjak sna dovodi do pada leptina koji suzbija apetit a povećanja grelina koji budi glad. Znači da ukoliko se ne spava dovoljno, povećava se osećaj gladi, pa se jede mnogo više. Zbog toga su preporuke da do kraja prve godine dužina spavanja bude do 15 sati, nešto kraća u predškolskom uzrastu i tek od 10 godine se pribli- žava preporučenom vremenu za odrasle koje iznosi 8.5 do 9.5 sati. Dodatne preporuke Američkog Pedijatrijskog Društva za prevenciju gojaznosti kod dece su da ishrana bude raznovrsna, da se stalno plasira nova hrana, da deca učestvuju u kupovini i pripremanju hrane. Deca treba što češće da obeduju kod kuće u cilju porodičnog okupljanja, da se smanji poseta restoranima, posebno brze hrane. Dete treba da provodi pred ekranima televizora ili kompjutera najviše 2 sata dnevno i da se ekrani ne nalaze u prostorijama gde deca spavaju.

U prevenciji gojaznosti kod dece pored porodice treba da učestvuje i društvo. S obzirom da je u SAD najveći broj gojazne dece, najviše su i uradili na polju prevencije. Od 2009. godine postoji Plan ishrane, koji se odnosi pre svega na smanjen unos brze hrane i gaziranih napitaka kroz edukaciju dece i roditelja. Pored toga, 2011. godine je čak 31.8 milion školske dece u SAD učestvovalo u nacionalnom Programu školskog ručka čiji je cilj uvođenje u školski ručak više svežeg voća i povrća, posebno mahunarki, kao i žitarica sa celim zrnom. Takođe je poznata i uloga kuvara Džejmija Olivera, koji je svoj program nazvao Revolucija u ishrani i počeo je prvo u britanskim školama, a zatim i u Americi. U Evropi je u cilju prevencije gojaznosti 2006. godine usvojena Evropska povelja o suprotstavljanju gojaznosti i izrada nacionalnih strategija, gde je učestvovala i Srbija. Na sednici SZO je usvojen akcioni plan u oblasti ishrane, gde je jedan od glavnih ciljeva bio suzbijanje trenda gojaznosti kod dece i adolescenata. Pedijatri Srbije su 2007. godine izradili Projekat prevencije i lečenja gojaznosti kod dece i adolescenata u Srbiji. Projekat podrazumeva multidisciplinarni pristup uz uključivanje svih struktura društva.

Apoteka, godina XIII, br.101, str16-17.