Doktore, šta mi je? Sin mi je bucko

Pitanje:

Moj sin ima 11 godina i na sistematskom pregledu lekar nam je rekao da mora da oslabi bar deset kilograma. Dečak zbilja voli da jede, posebno slatkiše i grickalice, i ja ne znam kako da ga nateram na dijetu. – Zabrinuta mama

bucko

Odgovor:

Porodično okruženje je veoma važno zato što se od najmlađeg uzrasta uspostavljaju navike u ishrani, spavanju i fizičkoj aktivnosti, a roditelji treba da predstavljaju uzor detetu i svim tim važnim stvarima. Od porodice pre svega zavisi ishrana, gde je podjednako bitan sastav i količina hrane. Ranije je kao preporuka o sastavu hrane korišćena Piramida ishrane, ali od 2011. godine se koriste jednostavnije smernice i koje se zovu Tanjir pravilne ishrane. Smernice kažu da polovinu dnevnog unosa hrane treba da čini voće i povrće, četvrtinu žitarice, posebno sa celim zrnom i poslednju četvrtinu proteini u vidu mesa, ribe, jaja.... Od masti se preporučuje maslinovo, bundevino, suncokretovo ulje. Od napitaka koristiti vodu i nezaslađene čajeve, a mleko i mlečne proizvode ograničiti na 3-4 porcije dnevno. Preporučeni dnevni unos kalorija varira u zavisnosti od uzrasta, tako da u predškolskom uzrastu iznosi 1600 kalorija dnevno, dok se u pubertetu potrebe povećavaju na 2200 do 2800 kalorija dnevno i postoji razlika između dečaka i devojčica.

Što se tiče količine hrane, veličina sopstvene šake određuje veličinu porcije. Najviše porcija 4-5 treba da bude žitarica, zatim 2-3 porcije voća i povrća, 3-4 porcije mleka i mlečnih proizvoda, 2 porcije proteina i 4 porcije poželjnih masti.

Pored ishrane je veoma važna i fizička aktivnost kod dece. Najvažnija korist od fizičke aktivnosti je upravo prevencija gojaznosti kod dece, a pored toga jača se lokomotorni, kardiovarskularni, respiratorni i imunski sistem, poboljšava se raspoloženje.

Važan deo u prevenciji gojaznosti kod dece je i spavanje. Poslednjih 30 godina se povećava broj gojazne dece a smanjuje njihovo vreme spavanja, pa se postavlja pitanje da li je to koincidencija ili postoji korelacija? Meta-analize pokazuju da se kod nedovoljnog spavanja za 58 do čak 89 odsto povećava rizik od nastanka gojaznosti kod dece, a svaki dodatni sat spavanja smanjuje navedeni rizik za 9 odsto. Još uvek se traga za uzrokom ove pojave, jedno od objašnjenja je uticaj spavanja na neuropeptide koji regulišu apetit, kao što su leptin i grelin.

Ilustrovana politika (Viva), 31.maj 2016., br. 2992, str.2