Nova saznanja o primeni probiotika kod dece

Kada kupuju probiotike za decu roditelji treba da čitaju deklaracije. Na njima piše koje sojeve probiotici sadrže, a od  soja zavisi i na šta deluju. Većina pomaže u borbi protiv dijareje a noviji sojevi i u lečenju alergija posebno ekcema.

Otkako je pre više od jednog veka čuveni ruski naučnik Ilja Iljič Mečnikov otkrio da probiotici povoljno utiču na ljudsko zdravlje i za to otkriće dobio Nobelovu nagradu, počelo je zanimanje nauke za probiotike. Brojna istraživanja koja su u međuvremenu sprovedena pokazala su da probiotici mogu da deluju trojako, prvo na sam uzrok bolesti, zatim, kao veoma korisna pomoćna terapija, i na kraju, i dobra preventiva bolesti.

Da bi se uopšte razumelo šta su probiotici i kako deluju dr Nevenka Raketić, specijalista pedijatrije i imunologije u Ordinaciji iz pedijatrije „Dr Raketić“ u Beogradu, objašnjava da su naučni radovi dokazali i potvrdili kako veliku ulogu u očuvanju zdravlja ljudi ima normalna flora creva, odnosno makrobiota.

„Makrobiotu čine probiotici i prebiotici, pri čemu su probiotici zapravo dobre bakterije, a prebiotici posebni šećeri koji omogućavaju rast i razmnožavanje probiotika. Osim u digestivnom sistemu čoveka, probiotici mogu da se nađu i u pojedinim namirnicama, i to fermentisanim. kao što je jogurt, kao i preparatima sa probioticima, odnosno suplementima“, kaže doktorka i dodaje da je značaj makrobiote ogroman, a posebno u detinjstvu.

Naime, naseljavanje digestivnog trakta fetusa mikrobiotom, počinje još u trudnoći, nastavlja se tokom samog čina rođenja, posebno ako se porođaj odvija prirodnim tj. vaginalnim putem, kao i preko dojenja. Razlog za to jeste što u vaginalnoj flori majke, kao i u majčinom mleku ima dosta probiotika i prebiotika.

Nije svaki soj za svaku bolest

probioticiNaša sagovornica ukazuje da se brojne ustanove u svetu bave proučavanjem probiotika i pronalaženjem novih sojeva, a farmaceutske kuće stalno proizvode nove i nove sojeve probiotika. Na tržištu se reklamiraju preparati sa probioticima različitih sojeva i koncentracija što  sve zajedno zbunjuje roditelje koji ne znaju kako, kada i koje preparate bi trebalo da daju svojoj deci.

„ Njihova zbunjenost je potpuno logična jer nemaju svi sojevi probiotika povoljan efekat na određene bolesti. Zato bi roditelji trebalo da detaljnije čitaju deklaracije i natpise na kutijama u kojima su zapakovani probiotici i da tako izaberu onaj koji odgovara njihovom detetu, odnosno deluje na problem koji dete ima“, kaže dr Nevenka Raketić.

Mehanizmi delovanja probiotika na organizam su brojni ali nesumnjivo je da se najčešće primenjuju za ublažavanje dijareje, koja je u najvećem broju slučajeva, a posebno kod dece, uzrokovana virusima.

Probiotici, kaže doktorka, smanjuju povećanu propustljivost sluznice creva, što se dešava u toku virusne infekcije i tako smanjuju dužinu trajanja dijareje. Ovo je veoma značajno kod dece koja su sklona brzoj dehidrataciji. Za tu namenu se koriste sojevi probiotika Lactobacillus rhamnosus i reuteri, kao i probiotski kvasac Boulardi.

„Pored toga, probiotici snižavaju pH, odnosno kiselost, unutar creva, tako što podstiču stvaranje sirćetne i mlečne kiseline. Zato mogu da se koriste i kod dijareje u toku terapije antibioticima ili kod nekrotizirajućeg enterokolitisa. Za ovo su pogodni sojevi Lactobacillus rhamnosus i casei i Bifidobakterium lactis i longum“ , objašnjava naša sagovornica.

Sledeća primena probiotika jeste u prevenciji bolesti, posebno gastrointestinalnih i respiratornih infekcija. Ovde se koristi njihova moć da sprečavaju prilepljivanje patogenih mikroorganizama za epitelne ćelije creva. Ovu moć ima probitski soj Lactobacillus rhamnosus.

Probiotici održavaju i ravnotežu u odnosu na patogene bakterije i pomažu prolaz hrane kroz creva, odnosno varenje hrane. Zbog toga se mogu koristiti kod grčeva kod beba, za šta je pogodan soj Lactobacillus reuteri ili kod opstipacije, gde se preporučuje sojevi Lactobacillus casei, rhamnosus i reuteri.

Menjaju i kortikosteroide

Poslednjih godina, ističe dr Nevenka Raketić, sve više se radi na istraživanju jedne nove uloge probiotika. Reč je o njihovom uticaju na rad imunskog sistema. Pokazalo se naime da je njihova uloga ovde izrazito povoljna, budući da povećavaju aktivnost ćelija imunskog sistema - fagocita i T pomoćničkih limfocita, kao i stvaranje određenih antitela, kakav je sekretorni IgA. Zbog toga probiotici posredno deluju na poremećaje imunskog sistema, posebno na alergijske bolesti.

„ Takvo dejstvo imaju samo neki sojevi probiotika i to  Lactobacillus paracasei i casei. Njihovom primenom dolazi do obnavljanja integriteta crevne barijere, što onemogućava prolaz alergena i patogenih bakterija kroz sluzokožu creva. Zato imaju posebno povoljan efekat kod alergijskih bolesti,  kao što su alergijski rinitis, bronhijalna astma. Takođe i alergija na hranu a posebno na belančevine kravljeg mleka“, navodi doktorka.

Ona posebno naglašava povoljno dejstvo ovih sojeva kod još jedne alergijske bolesti, a to je atopijski dermatitis ili ekcem, veoma neprijatan i prilično čest problem kod dece. U praksi je potvrđeno da neprekidna primena probiotika u trajanju od tri meseca smanjuje jačinu i rasprostranjenost manifestacija ekcema.

„Time se smanjuje i upotreba jedne prilično agresivne terapije, kao što je terapija kortikosteoidnim preparatima, koji su osnova lečenja ove bolesti. Čak i preventivna primena ovih sojeva probiotika ima odličan efekat na ekcem. Ovo je dokazano kada su sojevi laktobacila davani majkama koje su bile atopičari, kao i njihovim bebama u prvih šest meseci života, što je smanjilo ispoljavanje simptoma atopijskog dermatitisa“ kaže doktorka uz opasku da je za očekivati da će se u budućnosti probiotici koristiti i za neke druge bolesti.

Objašnjavajući kako probiotici deluju na alergije dr Nevenka Raketić kaže da je odmah po rođenju i u prvim mesecima života kod deteta nerazvijen kako imunski sistem, tako i digestivni sistem, koga tek naseljavaju faktori mikrobiote, dakle probiotici i prebiotici.

„ U okviru imunskog sistema postoje dva odgovora - Th1 i Th2. Oni bi trebalo da budu u ravnoteži. Th1 je odgovor odbrambeni odgovor protiv bakterija i virusa, a Th2 je odgovor uobičajen na parazite. Međutim kako danas u spoljnoj sredini nema parazita, taj odgovor se pojačava i ispoljava u vidu alergijske reakcije. Kada preovladava Th2 odgovor, dolazi do pojačanog stvaranja supstanci – citokina (IL-4, IL-5 i IL-13) i produkcije posebnih antitela (IgE) koja su specifična za alergiju. U toku razvoja kod fetusa normalno preovladava Th2 tip odgovora, a posle rođenja i pri susretu sa prvim mikroorganizmima jača Th1 odgovor i tako se ova dva kraka dovode u ravnotežu“, kaže ona i dodaje da upravo primena probiotika, kao dobrih bakterija u najranijem uzrastu, stimuliše Th1, a smanjuje Th2, odnosno alergijski tip odgovora.

To, dodaje, potvrđuju nalazi brojnih radova koji ukazuju da se mikrobiota razlikuje kod dece koja su sklona alergijama i kod kojih u crevima ima manje Bifidobakterija a posebno Laktobacilusa, u odnosu na zdravu decu.

Dokazano je da primena probiotika kod alergija značajno smanjuje tegobe. Oni se mogu davati i preventivno, ukoliko jedan ili oba roditelja imaju neki vid alergije

tekst: Radenka Marković

Roditelj i dete (u štampi)