Jačanje imuniteta kod dece predškolskog uzrasta

jacanje

Imunitet je odbrambeni mehanizam našeg tela odgovoran za odbranu organizma od zaraznih bolesti, a podjednako je važan i u odbrani od malignih oboljenja. Stoga je njegovo očuvanje krucijalno za zdrav život svih, a posebno dece. Dobar imuni sistem obezbeđuje detetu snažnu prirodnu odbranu od bolesti. U suprotnom, organizam postaje podložan umoru i bolesti, pa ne može da se zaštiti od infekcija; bilo da je reč o prehladama ili alergijama, bilo da su uzrokovane produženom imunom neravnotežom. Ukoliko je dete podložno bolestima, roditelji bi trebalo da mu postepeno pojačavaju imunitet. Na koji način, raspitali smo se kod dr Nevenke Raketić, specijaliste pedijatrije i imunologije.

 

Koji je osnovni pokazatelj da imunitet deteta nije dobar?

Ako postoje učestale infekcije, koje ne reaguju na primenjenu terapiju. To praktično znači da je dete konstantno bolesno, nikako ne ulazi u fazu u kojoj je duže vreme (najmanje nekoliko meseci) zdravo. Preduslov dobrog imuniteta je da je dete makar u prvih šest meseci dojeno. Beba se rađa sa sistemom koji je nepripremljen za uslove koji postoje u spoljnom svetu, pa imunološki sistem tek treba razviti. Prvi imunitet dete dobija od majke putem mleka. Drugi korak je vakcinacija. Ne treba zaboraviti da su zahvaljujući vakcinaciji mnoge po život dece opasne bolesti iskorenjene ili se smanjila smrtnost.

Šta roditelji mogu učiniti kako bi ojačali imunitet deteta, a tiče se načina života?

Važno je da dete u toku dana ima neki svoj raspored: kada jede, kada spava, kada se odmara, kada se igra. Spavanje je od izuzetnog značaja jer se tada stvara hormon rasta, ali i različite komponente  imunog sistema. Za decu predškolskog uzrasta optimalno je da spavaju bar 12 sati, a za decu starije dobi preporučuje se 7-8 sati sna. S druge strane, deci treba obezbediti dovoljno fizičke aktivnosti. To može biti vožnja bicikla, rolera ili jednostavno trčanje na otvorenom.

Ishrana je, ipak, od presudnog značaja.

Deci je potrebno pet obroka dnevno, raspoređenih u tri glavna i dve užine. Sveže voće i povrće su najbolji izvori vitamina i minerala. Roditelji obično više pažnje posvećuju voću, makar to bila i jabuka dnevno, zanemarujući povrće. Kuvani obrok trebalo bi da prati neka sveža salata. Ukoliko dete odbija taj vid ishrane, uključuju se suplementi koji sadrže vitamine A, C i E - oni pored imunostimulativnog imaju i antioksidativno dejstvo. Najnovija istraživanja ukazuju na značaj vitamina D u jačanju imuniteta. Vitamin D podstiče apsorpciju kalcijuma i fosfora. Majčino mleko jedino što nema u dovoljnoj količini jeste vitamin D, zato se uvek i dodaje kod beba. Često se u suplementima nalaze i “dobre bakterije” u vidu probiotika, koje podstiču odbrambenu funkciju digestivnog sistema.

Koje voće i povrće biste izdvojili?

Za određene vrste voća i povrća je dokazano da podstiču funkciju imunog sistema. Kad je reč o voću, to su jagode, crveni grejpfrut, borovnica, papaja, kajsija, mango, banana. Od povrća primat ima paradajz, spanać, krompir, šargarepa, crni i beli luk, tikva. Deca treba da unose i dovoljno tzv. dobrih masnoća u vidu maslinovog ulja ili morske ribe, kao izvora omega-3 nezasićenih masnih kiselina.

Mnoge generacije kao traumatičan doživljaj iz detinjstva pamte kašiku ribljeg ulja koju bi, s vremena na vreme, morali da progutaju. 

Riblje ulje je i dalje aktuelno, ali se može uzeti u vidu kapi ili perlica, pa nije ni približno strašno kao što je umelo da bude. (smeh) Korisno je za razvoj zuba i kostiju.

U svakodnevne obroke neophodno je uključiti i meso.

Apsolutno. Ako su deca i anemična treba pojačati unos crvenog mesa (teletina, junetina), a inače u tanjiru treba da se nađu piletina, ćuretina i jagnjetina, a ponajmanje svinjetina.

Ne treba potceniti ni unos tečnosti.

Deci treba dovoljno tečnosti, najmanje osam čaša dnevno, i to u vidu vode, čajeva, mleka i jogurta, dok gazirane napitke koji sadrže šećer i veštačke zaslađivače treba izbegavati. Od druge godine života preporučuje se svakodnevni unos 500 ml mleka i mlečnih proizvoda. To može biti kombinacija mleka, jogurta, pavlake, mladog sira... Deca, za razliku od odraslih, treba da konzumiraju mleko koje ima povećan sadržaj masti jer su u fazi razvoja. Mleko i jogurt su bogati kalcijumom i kao takvi važni za rast kostiju. Jogurt je podjednako dragocen i kao izvor probiotika koji su dobri ne samo zbog varenja, već sprečavaju prodor mikroorganizama kroz creva.

Zbog čega su slatkiši i grickalice “pogubni” za pravilan razvoj deteta?

Nužno je smanjiti slatkiše jer šećeri deluju imunuosupresivno, smanjujući broj leukocita i stvaranje antitela. Grickalice utiču na imunitet utoliko što deca koja jedu tu vrstu hrane postaju gojazna, a dokazano je da gojaznost smanjuje imunitet, pa su ta deca sklonija infekcijama. Grickalice nikako ne smeju biti vid užine. Užina može da bude sok ili voće, a ako dete već želi nešto da gricka neka to budu orašasti plodovi ( s tim što treba voditi računa o uzročnicima potencijalnih alergija, posebno ako postoji u porodičnoj anamnezi).

Osobe koje imaju slabi imunitet obično su podložne alergijama.

U osnovi alergija jeste preterana reakcija imunog sistema koji prepoznaje kao napadače različite alergene, koji kod osba koje nisu osetljive ne stvaraju nikakve probleme. Osnovna podela alergija je na sezonsku (prolećnu) i nesezonsku (na kućnu prašinu, buđ, životinjsku dlaku...). Od kraja februara do kraja oktobra aktuelna je sezonska alergija: prvo počinje cvetanje drveća, pa trave i na kraju korova.

Šta učiniti kako bi se alergijske reakcije svele na minimum?

Osnovna preporuka je izbegavanje alergenata, a u međuvremenu pravovremeno uključivanje terapije. Dete se ne šeta ujutru kada je najveća koncentracija alergena, ne šeta se posle kiše, kao ni u toku vetrovitog dana. Higijena mora biti na visokom nivou, što znači da se dete svakodnevno kupa. Odeća se redovno pere, ali se ne suši napolju – kako bi se izbegli alergeni. Iz dečije sobe ukloniti zavese i tepihe koji upijaju prašinu, a podove svakodnevno brisati mokrom krpom. Naravno, uključena je adekvatna medicinska terapija.

Simptomi alergije i prehlade su slični. Kako roditelji mogu znati da je reč o alergiji?

Prehlada traje nekoliko dana, a alergija u dužem vremenskom periodu. Prehlada je praćena povišenom temperaturom, što nije slučaj kod alergija. Sekret u nosu, kod alergija, je beličast i gust, a kod virusnih i bakterijskih infekcija je žućkasto-zelen. Kašalj je prisutan u oba slučaja, s tim što je kod alergija nadražujući, praćen grebanjem u grlu. Krmeljenje očiju prisutno je u oba slučaja.

Na koje namirnice deca najburnije reaguju?

Postoji tzv. Top 7 namirnica tog tipa: mleko, jaja, brašno, soja, kikiriki, koštunjavo voće, morski plodovi.

Da li su te namirnice zauvek isključene iz ishrane deteta, ili ono vremenom može postati imuno na njih kao alergene?

Kod alergija na hranu je poznato da tokom vremena u najvećem broju slučajeva "slabi". Zato treba kontrolisati nivo specifičnog antitela IgE na određenu namirnicu i na nekoliko meseci probati ponovno uvođenje te namirnice, posebno posle druge godine. Najbolji primer za to je alergija na jaja, koja postepeno prestaje, organizam deteta se "navikava" na ovu namirnicu.  

Da li je tačno da su kod dece koja su na majčinom mleku, alergijske reakcije na hranu kasnije manje izražene?

U majčinom mleku postoje dragocene supstance koje se ne nalaze ni u jednom adaptiranom mleku. To se odnosi pre svega na antitela, limfocite i druge faktore imunog sistema. Upravo zbog toga je veoma važno da se deca doje najmanje 6 meseci, a preporuka SZO je da majčino mleko od navršenih šest meseci bude jedina hrana. Deca koja su na prirodnoj ishrani manje boluju od infekcija, manje su izražene alergije, manje su sklona gojaznosti ili opstipaciji. 

Hrana kao lek, mart 2016, str.20-21