Astma kod dece - korisni saveti za lečenje

Astma je jedna od najčešćih hroničnih bolesti dečjeg doba, gde usled dejstva određenih faktora, tzv. okidača dolazi do zapaljenja disajnih puteva. Kao posledica toga dolazi do otoka, smanjenja lumena a time i protoka vazduha kroz pluća.

U isto vreme se stvara velika količina gustog, lepljivog sekreta, koji ispunjava već sužene disajne puteve i nastaje skupljanje mišića disajnih organa, koje dodatno pogoršava simptome astme. 

Zbog toga je za astmu kod dece karakterističan kašalj, koji može da bude različitog karaktera, od suvog do produktivnog, obično se javlja u toku noći i u ranim jutarnjim satima. Na taj način organizam pokušava da se oslobodi povećane količine sekreta. Intenzitet kašlja kod astme takođe može da se razlikuje, od upornog kašlja koji traje nedeljama, do iznenadnog napada intenzivnog kašlja sa gušenjem. Pored toga su česti simptomi šištanje i zviždanje pri izdisaju, otežano ili ubrzano disanje, bol ili stezanje u grudima. U težim slučajevima se mogu videti retrakcije (uvlačenje međurebarnih prostora zbog otežanog disanja), zamaranje i malaksalost. Slični simptomi se javljaju i u toku prehlade ili bronhitisa, ali ako se navedeni simptomi javljaju više puta u toku godine, naročito dugotrajan ili ponavljajući kašalj, treba razmišljati o astmi. Mnogi pedijatri smatraju da se definitivna dijagnoza astme postavlja tek nakon pete godine, kada je u velikoj meri već razvijen imunski sistem i kada su simptomi bolesti praćeni nekoliko godina.

astma

Kod nas i u svetu od astme boluje veliki broj dece i na žalost taj broj se svake godine povećava. Ne zna se tačan uzrok tome, ali se pretpostavlja da je od važnosti zagađenje i promenjene životne navike, koje se odnose na to da deca manje vremena provode napolju, nemaju bliskih srodnika sa kojima bi razmenjivali infekcije i sve je manje kućnih ljubimaca. Astma može da se javi u bilo kom životnom dobu, ali je najčešća kod dece do pete godine. Predisponirajući faktori za nastanak astme su postojanje drugih alergijskih bolesti u porodici ili kod kod deteta (alergijska kijavica i konjuktivitis, kao i atopijski dermatitis – ekcem), učestale respiratorne infekcije, mala  težina na rođenju, izlaganje duvanskom dimu u toku trudnoće ili nakon rođenja. Kasnije u toku života okidači  astme mogu biti fizička aktivnost, plač ili smejanje, izlaganje polenima ili dlaci životinja, hladno vreme i virusne infekcije.

Pedijatar treba da uzme detaljne podatke iz lične i porodične anamneze i uoči simptome bolesti, zbog čega će posumnjati na astmu. Kod dece nije lako postaviti dijagnozu astme, posebno kod mlađe dece, gde je kod nekih dijagnostičkih procedura potrebna saradnja sa detetom. To se odnosi na spirometriju, gde se uz pomoć uređaja određuje količina vazduha u plućima i koliko brzo se taj vazduh „izbacuje“ iz pluća. Zato se preporučuje da se kod mališana urade kožni testovi ili specifično testiranje iz venske krvi (IgE ili RAST), gde može da se potvrdi postajanje alergija kao okidača astme. Jedan od testova za dijagnozu astme je određivanje količine azotnog oksida u izdahnutom vazduhu. Pedijatar može preporučiti lekove koji ublažavaju simptome astme, i ako dete dobro odreaguje na primenjenu terapiju, i to govori u prilog astme.

Veoma je važno da se bolest na vreme prepozna i da bude preporučena adekvatna terapija. U suprotnom, kod veoma male dece su moguća brza pogoršanja bolesti u roku od nekoliko sati i primenjivanje hitne terapije. U terapiji astme postoje dve vrste lekova: za brzo olakšanje simptoma bolesti i  za dugotrajnu kontrolu bolesti. Za brzi prestanak simptoma bolesti se daju lekovi preko inhalacija ili kod nešto starije dece preko sprejeva (pumpica). Inhalacije se mogu spovoditi preko inhalatora koji raspršuje lek ili preko komora, a za pumpicu je potrebno da dete savlada tehniku primene leka. Brzo-delujući bronhodilatatori se koriste za brzo otklanjanja tegoba, a poboljšanje traje od 4 do 6 sati posle primene. Obično se koristi albuterol, i kod dece sa umereno teškim oblikom astme je ova terapija dovoljna.

Za dugotrajnu kontrolu astme se koriste lekovi koji imaju za cilj otklanjanje same osnove astme, koja u suštini predstavlja zapaljenje disajnih puteva i to su: inhalatorni kortikosteroidi, modifikatori leukotriena, dugo-delujući beta agonisti, kromolin i oralni kortikosteroidi. Prema preporukama Vodiča dobre kliničke prakse, pristup terapiji je postepen, prvo se počinje inhalatornim kortikosteroidima, a u najtežim slučajevima se koriste oralni kortikosteroidi. Ovi lekovi se koriste svakodnevno, da bi sprečili ili ublažili simptome astme, uglavnom oko tri meseca. Nakon pauze ili usled novog pojavljivanja simptoma bolesti, ponovo se počinje sa ovom preventivnom terapijom.

suncano deteKod neke dece kod kojih su poznati okidači astme se koristi imunoterapija u vidu injekcija ili tableta alergena. Primenjuju se prvo male doze, koje se sve više povećavaju i tako se imunski sistem deteta „navikava“ na okidače i ne reaguje simptomima alergije ili astme. Ova terapija mora da se spovodi svakodnevno u dužem vremenskom periodu od nekoliko godina. Preporuke su i da deca koja boluju od astme svake godine prime vakcinu protiv sezonskog gripa.

Kod oko polovine dece obolele od astme se uočava značajno poboljšanje ulaskom u period adolescencije. Kod neke od te dece se astma više ne ispoljava, mada će uvek postojati preosetljivost na određene okidače, ali kod druge dece se astma ponovo pogoršava u starijem dobu. Do sada nije poznat prediktivni parametar preko koga može da se odredi dalja aktivnost bolesti.

U lečenju astme je najvažnija dobra kontrola bolesti. Ciljevi koji treba se postignu kod deteta obolelog od astme su vođenje normalnog i aktivnog života u vidu igre sa vršnjacima ili organizovanog sporta i sprečavanje pojave simptoma astme tako što se sprovodi prevencija i terapija po tačno utvrđenom individulanom planu kontrole astme. Pedijatar treba da napravi Astma Akcioni Plan, koji je posebno prilagođen svakom detetu. Ovaj plan pomaže roditeljima ali i vaspitačima ili nastavnicima da primene odgovarajuće mere u slučaju napada astme. Astma akcioni plan treba da sadrži: ime deteta, ime pedijatra/alergologa/pulmologa i broj telefona doktora za hitne slučajeve, vrstu i dozu dugotrajne, kao i kratkotrajne (za hitne slučajeve) terapije,  listu okidača astme, sistem kojim se određuje da li su simptomi blagi ili teški i uputstvo o upotebi terapije. Pored toga, roditelji i dete treba da vode Dnevnik astme, gde se zapisuje učestalost i trajanje napada astme, odgovor na primenjenu terapiju, neželjena dejstva leka i dnevnik se proučava zajedno sa pedijatrom na sledećem kontrolnom pregledu. Ukoliko se napadi astme javljaju više od tri puta nedeljno, znači da astma nije pod dobrom kontrolom i da treba napraviti bolji plan. Povremeno pedijatar treba da kontroliše da li dete uzima terapiju ispravno, posebno kako koristi pumpice i inhalacije, da bi terapija bila što delotvorinja. U slučaju perioda dugotrajnog poboljašnja, neki lekovi se završavaju ili se celokupna terapija ukida.

Ukoliko dete uzima preventivnu terapiju za kontrolu astme, treba da mu bude deo dnevne rutine, tako što će u isto vreme u toku dana i na istom mestu uzimati terapiju, predlaže se između umivanja i pranja zuba, i na taj način neće zaboraviti uzimanje lekova. Po izlasku iz kuće, roditelj ili dete treba da nose terapiju sa sobom. Kod mlađe dece dobro je staviti sprej u manju torbu sa crtežom omiljenih filmskih ili strip junaka, da ne bi zaboravili. Važno je da terapija bude dostupna, pa je dobro ostaviti pumpice na više mesta u kući, u ormariću u školi, kod bake i deke ili kod prijatelja gde dete često provodi vreme. Kod postojanja alergija na polen kao okidača astme, od pomoći može da bude izbegavanje šetnje posle kiše, često kupanje i pranje kose, kao i korišćenje antihistaminika.

Galen Pharm Magazin, br.15, Maj/Jun 2017, str. 22-23