Kako poboljšati imunitet kod dece

Roditelji se često obraćaju pedijatru sa pitanjem zašto su njihova deca stalno bolesna, plašeći se tzv. smanjenja imuniteta. Imuni sistem kod dece nije dovoljno razvijen, pa se virusi i bakterije prosto lepe za njih.

imunitet 1

To je tako sve dok ne navrše 12 godina, kada dečji imunitet dostiže kapacitet odraslih osoba. Drugi razlog jeste činjenica da najmlađi u ovom periodu dosta vremena provode u zatvorenom prostoru, u vrtićima i školama, gde je velika mogućnost da od druge dece dobiju viruse i bakterije. Takođe, respiratorne infekcije kod dece najčešće uzrokuju rinovirusi, kojih ima više od sto sojeva, tako da posle infekcije ostaje imunitet samo na određeni soj virusa. Iako infekcije kod dece prođu brzo, traju najviše oko nedelju dana i uglavnom ne ostavljaju komplikacije, znaju da ih «slome». Zato je najbolje sprečiti ih jačanjem dečjeg imuniteta. Ovaj tekst je zato namenjen zabrinutim roditeljima i objašnjava kako roditelji mogu da pomognu svojoj deci i da ojačaju imuni sistem. Saveti su možda očigledni, ali su zato vrlo primenljivi i delotvorni.

Spavanje

San je deci potreban za rast i odmor od dnevnih aktivnosti. Poznato je da se hormon rasta luči najviše u toku spavanja. Deci treba obezbediti dovoljno vremena za spavanje u odnosu na uzrast, za predškolsku decu je optimalno 10 sati sna dnevno, za stariju decu i odrasle 7 do 8 sati.

Tečnost

Deci treba dovoljno tečnosti, pre svega u vidu vode, mleka, jogurta i prirodnih sokova. Treba izbegavati gazirane napitke koji sadrže šećer i veštačke zaslađivače. Mleko i jogurt su bogati kalcijumom koji je važan za rast kostiju kod dece. Enzimi u jogurtu vraćaju ravnotežu digestivnom sistemu, posebno je dobar jogurt sa dodatkom probiotika. Preporučuje se oko 8 čaša napitaka dnevno, a u toku bolesti se količina tečnosti koja je potrebna deci udvostručuje.

Ishrana

Sveže voće i povrće su najbolji izvori vitamina i antioksidanasa. Za određene vrste voća i povrća je pokazano da podstiču funkciju imunog sistema. Od voća su to jagoda, papaja, guava, crveni grejpfrut, borovnica, kajsija, mango, banana, a od povrća paradajz, brokoli, spanać, slatki krompir, šargarepa, tikva, crni i beli luk. Deci treba smanjiti slatkiše, jer šećeri deluju imunosupresivno, smanjujući broj leukocita i stvaranje antitela. Deca treba da unose i dovoljno tzv. dobrih masnoća u vidu maslinovog ulja ili morske ribe kao izvora omega-3 nezasićenih masnih kiselina, a maksimalno smanjiti obroke u vidu brze hrane. Deca treba da imaju 5 obroka dnevno, raspoređenih u tri glavna obroka i dve užine.

Suplementi

Vitamini i minerali se bolje iskorišćavaju u organizmu ukoliko se unesu preko svežeg voća i povrća, ali kod dece koje nemaju naviku takve ishrane mogu se primeniti i suplementi. Sa primenom suplemenata treba biti oprezan, posebno kod mlađe dece koja zbog nedovoljne razvijenosti sistema za varenje nemaju sposobnost metabolizma ovih materija. Suplemente nije neophodno stalno primenjivati, najbolje je primeniti ih u toku ili nakon bolesti. Treba izabrati preparate koji sadrže dobro izbalansiran odnos više vitamina i minerala. U tim preparatima treba da bude dovoljno tzv. velika 3 vitamina, a to su vitamini C, E i A, koji pored stimulacije imunog sistema, imaju i dejstvo na uništavanje slobodnih radikala u organizmu. Vitamin C aktivira limfocite (vrsta belih krvnih ćelija koja učestvuje u imunom odgovoru organizma), podstiče stvaranje antitela i anti-virusnog citokina interferona-gama. Vitamin E takođe aktivira limfocite, ali i NK ćelije koje mogu direktno da uni- štavaju mikroorganizme, dok je vitamin A odgovoran za održavanje vlažnosti sluznica i na taj način se organizam brani od ulaska mikroorganizama. Od minerala je najvažniji cink, koji podstiče stvaranje limfocita. Veoma često se u suplementima nalaze i „dobre bakterije“ u vidu probiotika, koji podstiču odbrambenu funkciju sistema za varenje.

Vakcinacija

Roditelji treba da vode računa da se deca vakcinišu na vreme, prema kalendaru vakcinacije. Zahvaljujući vakcinaciji se smanjilo oboljevanje i smrtnost od mnogih po život dece opasnih bolesti, a neke bolesti su u potpunosti iskorenjene. Ukoliko odbijaju da vakcinišu svoje dete, roditelji treba da budu svesni rizika koju takva odluka sa sobom nosi.

Fizička aktivnost

Deci treba obezbediti dovoljno fizičke aktivnosti, najmanje pola sata dnevno. Preporuka Svetske zdravstvene organizacije za decu uzrasta od 5 do 17 godina je da imaju najmanje 60 minuta srednje do intenzivne fizičke aktivnosti u toku dana. Fizička aktivnost može da bude u vidu organizovanog sporta, ali i trčanja, vožnje bicikla ili plesa.

Dati dobar primer deci

Deca treba da rastu u lepom okruženju u vidu čistog doma, svakodnevnog kupanja i razvijanja higijenskih navika. Roditelji treba da pruže dobar primer deci u vidu pravilne ishrane i navika vežbanja. Na kraju, roditelje treba uputiti da kako dete raste, tako će se razvijati i njegov imuni sistem, pa će se sve bolje boriti protiv infekcija i ređe oboljevati.

Apoteka, godina XIII, 2017, br.102, str. 18-19