Prehlada i bebe

Dolazak bebe u kuću pored mnogo radosti donosi i različite brige roditeljima. Jedna od njih je gotovo neprestano prisustvo sekreta u nosiću bebe. To je najčešće posledica boravka bebe u prostoriji koja je pretopla, sa nedovoljnom vlažnošću vazduha, kada sluznica nosa reaguje tako što otiče i roditelji imaju utisak da postoji sekret u nosu. U zimskom periodu ukućani i gosti mogu da prenesu brojne respiratorne infekcije, najviše virusne infekcije uzrokovane različitim sojevima rinovirusa. Dete tada ima curenje nosa, noću se zadržava sekret, pa otežano diše na nos, što ometa i uzimanje hrane. Često ima i krmeljanje oka i lako povišenu temperaturu, do 380C.

prehlada bebe

U ovom uzrastu ne treba pričati o alergijama, pre svega zbog toga što se u prvoj godini mogu javiti samo nakon uvođenja određene čvrste hrane, ali se te alergijske reakcije očitavaju uglavnom u vidu promena na koži. Sa druge strane, alergijska kijavica na alergene iz vazduha, u vidu polena, kućne prašine ili buđi se javlja posle druge godine, kada dolazi do sazrevanja jednog dela imunskog sistema. Zbog svega navedenog, roditeljima koji imaju prehlađenu bebu treba pomoći konkretnim savetima.

HIGIJENA NOSA

Početni korak, možda i najvažniji u svim procedurama je pravilno čišćenje nosića. Većina pedijatara preporučuje da se svako veče očisti bebin nosić izotoničnim fiziološkim rastvorom (Sol. NaCl 0.9%). U slučaju prehlade se ova procedura ponavlja dva do tri puta dnevno. Pravilno se izvodi tako što se dete okrene na bok, u gornju nozdrvu se ubrizga jedna doza fiziološkog rastvora, pa se ponovi postupak na drugom boku. S obzirom da se dete buni i pomera u toku svake navedene procedure, lakše je i brže koristiti fiziološki rastvor u spreju.

Sledeći korak je da dete leži na leđima, ponovo se ubrzga fiziološki rastvor i zatim se sekret zajedno sa fiziološkim rastvorom izvlači uz pomoć vakuum pumpice ili aspiratora za nos. Poslednjih godina se na našem tržištu nalazi i aspirator koji se priključuje na usisivač, koji je prema priči roditelja veoma efikasan, gde se u roku od par sekundi izvuče velika količina sekreta iz nosa. Sve navedene procedure zahtevaju prisustvo oba roditelja, dete negoduje, okreće glavicu, pa jedan roditelj treba da fiksira dete, a drugi da izvodi čišćenje nosića.

Ukoliko nema efekta nekoliko dana, kod dece starije od šest meseci može da se primeni hipertonični fiziološki rastvor, koji imaju veću koncentraciju natrijum hlorida i zbog toga putem osmoze sprečava dalje stvaranje sekreta. U retkim slučajevima se po savetu pedijatra uključuju dekongestivi, koji se inače koriste kod prehlada odraslih. I ta upotreba je ograničena na nekoliko dana, najbolje uveče da bi dete moglo bolje da spava.

U slučaju da prehlada traje više od dve nedelje i ometa normalan život bebe u smislu disanja, hranjenja ili spavanja, treba uraditi bris nosa i ukoliko se izoluje bakterija, prema antibiogramu (spisku anitibiotika na koje je bakterija osetljiva) uključiti po potrebi lokalnu antibiotsku terapiju samo u nos.     

PRIMENA TERAPIJE ZA OČI

Veoma često se kod beba u toku prehlade javlja i konjuktivitis, zapaljenje sluzokože koja oblaže unutrašnjost očnih kapaka i beonjače oka. Roditelji tada primećuju krmeljanje oka, može se javiti crvenilo i otok kapaka. Pedijatar preporučuje da se u lakšim slučajevima primeni samo fiziološki rastvor, koji se nanosi na sterilnu gazu i njome se briše oko. U težim slučajevima se savetuje primena kapi ili masti za oči.

Postupak je sledeći - pre nego što se stave kapi ili mast, najpre treba očistiti bebine oči komadićem savijene gaze i fiziološkim rastvorom, polazeći od unutrašnjeg ugla oka pored nosa, prema spoljnom uglu oka. Bebinu glavu treba držati jednom rukom i blago je okrenuti na stranu, suprotnu od one u koju će biti stavljene kapi. Palcem i kažiprstom se razdvajaju gornji i donji očni kapak. Lek se kapne u unutrašnji ugao oka, vodeći računa da vrh bočice ili pipete ne dodirne oko. 
Ukoliko stavljate antibiotsku mast, staviti je na kažiprst prethodno dobro oprane ruke i brzim pokretom, od unutrašnjeg prema spoljašnjem uglu oka, u nivou trepavica gornjeg kapka, nanesite mast na bebino oko. Korisno je povremeno ispirati fiziološkim rastvorom i blago masirati suznu žlezdu koja se nalazi u unutrašenjem uglu oka.

MERENJE TEMPERATURE

Živini termometri su zabranjeni već nekoliko godina zbog opsanosti od trovanja kada se oštete. Sada se u svim apotekama mogu naći elektonski termometri koji su pouzdani i očitavaju temperaturu za manje od minuta. Ukoliko je dete starije od dve godine, može se određivati temperatura postavljanjem termometra u pazušnu jamu, što se zove aksilarno merenje. Kod beba je neophodno meriti temperaturu rektalno i to tako što se prvo očisti termometar vatom natopljenom u sredstvo za dezinfekciju, najčešće alkohol. Dalji postupak je da se uhvate bebina stopala, podignu se noge na gore i malo napred.  Zatim se vrlo pažljivo uvuče termometar u čmar. Čim se čuje zvučni signal termometar se izvlači i na displeju se prikazuje temperatura. Elektronskim termometrima se ređe meri temperatura u ustima ili ušima. U poslednje vreme se na tržištu mogu naći tzv. bezkontaktni infracrveni terometri, koji u roku od nekoliko sekundi određuju temperaturu u čeonom ili slepoočnom delu. Normalna aksilarna temperatura iznosi 37 stepeni, dok je merena rektalno za pola stepena viša i iznosi 37,5 stepeni. Visoka temperatura, koja zahteva primenu lekova za snižavanje temperature, tzv. antipiretika jeste aksilarno izmerenih 38,5, rektalno 39 stepeni.

Povišena temperatura se snižava tako što se beba prvo oslobodi suvišne odeće. Treba da se proveri temperatura u prostoriji i ne sme da prelazi 25 stepeni. Zbog opasnosti od dehidracije, bebi se daje što više tečnosti u vidu vode i čajeva, koji ne treba da budu topli, nego na sobnoj temperaturi. Jako je važno nekoliko puta u toku dana rashladiti dete tuširanjem mlakom vodom, u trajanju od desetak minuta. Ukoliko je visoka temperatura, naizmenično primenjivati antipiretike i to paracetamol i ibuprofen na 6 do 8 sati.

DAVANJE LEKA

Ukoliko prethodno navedene tegobe traju duže od nekoliko dana i ometaju spavanje i hranjenje, dete treba odvesti u posetu pedijatru. Pedijatar nakon pregleda prepisuje terapiju, koja može biti i u obliku sirupa. Kada kupite lek u apoteci, uvek prvo treba pročitati uputstvo pre nego što se primeni lek. Takođe je važno proveriti rok trajanja i način čuvanja leka. Najsigurnije je da se bebi lek daje uz pomoć šprica, tako se neće pogrešiti doza. Inače pedijatar prepisuje lek kao celu kašičicu, što iznosi 5 ml, ili kao pola kašičice, odn. 2,5 mililitara. Treba poštovati doze leka, zato što određeni lekovi, kada se daju čak i u mnogo manjim dozama nego za odrasle, mogu biti toksični za bebu. Pre primene leka dete treba staviti u polusedeći položaj. Špric napunjen lekom treba pažljivo staviti u bebina usta, najbolje sa bočne strane, ali ne preduboko, blago pritisnuti špric i osloboditi sadržaj. Nakon primene leka bebi dati malo vode ili mleka, kako bi bolje progutala lek.

Galen Pharm magazin, br.10, jul-avgust 2016, str. 8-9