Uvođenje čvrste hrane u prvoj godini

Roditelji često imaju dilemu kada i kako treba uvoditi čvrstu hranu u dečji jelovnik. Informacije koje dobijaju iz medija se razlikuju, a ni pedijatri nemaju uvek isti stav o ovoj temi.

uvodjenje cvrste hrane

Ono što treba na početku naglasiti je da ukoliko je dete samo na majčinom mleku, koje je prirodna hrana i zadovoljava sve nutritivne potrebe deteta, sa uvođenjem čvrste hrane ne treba početi pre šestog meseca. To je i preporuka Svetske Zdravstvene Organizacije koja kaže da je majčino mleko jedina i dovoljna hrana za prvih pola godine života deteta. Ukoliko je dete na veštačkoj ishrani i primenjuju se mlečne formule adaptiranog mleka, kao i ukoliko i pored toga ne napreduje dovoljno, može se početi sa uvođenjem nemlečne ishrane i ranije, ali nikako ne pre navršenog četvrtog meseca. Digestivni sistem deteta je u prvim mesecima u fazi razvoja, nema dovoljno enzima koji učestvuju u varenju hrane, nerazvijeni su pankreas i bubrezi, nedovoljna je resorpcija hranljivih materija iz creva i to su sve razlozi da se ne uvodi nemlečna ishrana pre četvrtog meseca.

Saveti koje pedijatri treba da upute roditeljima je da uvođenje čvrste hrane bude postepeno, tako što se na svaka tri do četiri dana uvodi po jedna namirnica. Količine su prvo male, par kašičica, koje se svakog dana povećavaju. Ceo obrok čini puna dečja činijica, između 150 i 200 ml. Razlog tako postepenog uvođenja je u tome da se dete postepeno privikava na nove ukuse, koje tako postepeno i prihvata. Pored toga važno je da se zbog moguće alergijske reakcije uvode pojedinačne namirnice i da ukoliko se dese znamo na koju je namirnicu dete alergično.

Mleko je i pored toga značajan deo ishrane u prvoj godini i količina mleka iznosi između 600 i 900 ml dnevno, u zavisnosti od uzrasta. Kako se uvodi čvrsta hrana, tako se i smanjuje količina mleka koja je potrebna detetu. Kravlje mleko se uvodi tek sa navršenih godinu dana, i to postepeno, tako što se razblažuje sa vodom.  

uvodjenje cvrste hrane 2

Važno je da hrana bude raznovrsna, što se postiže tako što kada se uvede nova namirnica već sledećeg dana mogu da se kombinuju namirnice koje su prethodno uvedene. Najbolje je hranu pripremati neposredno pred obrok, pa skuvanu hranu pasirati ili izgnječiti. Kada dete ima 6 do 8 zuba, može da zubima sitni hranu i tada se hrana secka i daje u manjim komadima. Roditelji ne treba da se opterećuju ako ne stignu da pripreme hranu, tako da kada idu u šetnju ili u goste mogu da daju i gotovu hranu za bebe.

Pravilno uvođenje čvrste hrane kod beba stvara kasnije zdrave navike u ishrani. Beba treba da se hrani u stolici za hranjenje blizu trpezarijskog stola gde obeduju članovi porodice, nikako ne ispred ekrana TV-a, kompjutera ili mobilnih telefona. Hranu treba davati u dovoljnoj količini, ali ne insistirati da mora da pojede svu hranu, a posebno ne namirnice koje joj se ne dopadaju. Ako beba odbija novu hranu, ne treba odustati nego joj ponuditi ponovo istu hranu za dve do tri nedelje.

Postoje različita mišljenja koju vrstu čvrste hrane treba prvo uvesti u bebin jelovnik, ali se većina pedijatara slaže da treba početi sa neutralnim ukusima. Idealni početak su pirinčane pahuljice, koje se lako razrede na gustinu sličnu mleku, lako se vare i ne izazivaju alergiju. Najbolje je davati ih pred spavanje, zato što sadrže ugljene hidrate pa je beba je sita i ne budi se u toku noći. Povrće i meso treba davati u vreme ručka, a voće može i ujutro. Posle pirinčanih pahuljica se počinje uvođenje povrća, koje je takođe neutralnog ukusa i dozvoljeno je da se u taj obrok stavi par kapi maslinovog ulja. Kasnije se u povrće dodaje meso i jaja. Slatkast ukus voća dovodi do toga da beba odbija neslanu hranu odn. povrće, pa se tek nakon uvedenih nekoliko vrsta povrća uvodi i voće. U ishrani deteta u prvoj godini se ne primenjuju so i šećer, a masti su ograničene.

Ukoliko postoje alergije u porodici, do navršene prve godine treba izbegavati citrusno i crveno voće, ali ukoliko su odsutne, mogu se uvesti u jelovnik krajem prve godine. Za drugu godinu treba ostaviti namirnice koji su česti izazivači alergija, kao što su koštunjavo voće (kikiriki, badem, lešnik, orah), soja, med, kravlje mleko, belance, morski plodovi i riba. Alergijska reakcija na novu hranu može da bude u vidu ospe na koži, dijareje, gasova i nadutosti stomaka, a u retkim slučajevima reakcija može biti potencijalno opasna po život. Kao vodič za roditelje na kraju prikazujemo tabelu gde su navedene namirnice koje se uvode u odnosu na uzrast deteta. 

 Bebin izbor, br.26, Leto 2016, str. 12 i 13