Nega bebine kože

U prvim mesecima života novorođenčeta je veoma važna nega kože, pre svega zato što velikim delom određuje kvalitet kože u odraslom dobu.

Roditelji treba da se rukovode parolom „manje je više“ iz razloga što se iz najbolje namere prave greške tako što se kupuju skupe kreme i kupke, prepune nepotrebnih i potencijalno opasnih dodataka, a bebe se kupaju i više puta dnevno. Kožu treba posmatrati i kao prirodnu barijeru protiv mikroorganizama i time prvu liniju odbrane organizma, odnosno urođenog imuniteta. Tako oštećenje funkcije kože dovodi do dehidratacije i iritacije kože, kao i do pojave atopijskog dermatitisa (ekcema), kontaktnog alergijskog ili pelenskog dermatitisa, a posredno i do oštećenja imuniteta. Zato je zadatak pre svega pedijatara, a u težim slučajevima i dermatologa, da daju roditeljima osnovne smernice u vezi sa negom kože beba.

Pažljivo birati kozmetiku za bebe

Novorođenče se rađa sa kožom koja je prekrivena masnim žućkastim slojem pod nazivom sirasti maz (vernix caseosa), koji je štitio bebu u toku rasta u maminom stomaku. Nakon rođenja u porodlištu se maz odstranjuje kupanjem i kod većine beba koža je mekana i svilenkasta, savršena u svakom pogledu. Kao i ceo bebin organizam, i bebina koža je u fazi razvoja i sada sadrži površinski hidrolipidni sloj, koji je osetljiv na dejstvo spoljnih faktora. To se odnosi pre svega na sastojke deterdženata, omekšivača, krema, losiona ili kupki. Zbog toga je prvi savet pedijatra da se izbegavaju proizvodi koji sadrže parfeme, konzervanse ili veštačke boje.

negabebinekoze

Treba pažljivo čitati deklaracije proizvoda za negu i higijenu i ne kupovati one koji sadrže ulja badema, kikirikija ili arganovo ulje, zbog potencijalnih alergijskih reakcija. Sa druge strane, preporučuju se proizvodi koji imaju blago kiselu vrednost pH (oko 5.5), koji se često kombinuju sa popularnim termalnim vodama i to u obliku emolijentne kreme ili balzama. Navedene kreme preko povećanja sadržaja vode (hidratacije) i sadržaja lipida i sterola poboljšavaju površinski sloj kože (epidermis). Za kupanje se umesto kupki i sapuna preporučuju specijalni proizvodi - sindeti (skr. sintetički deterdženti) koji ne iritiraju bebinu kožu i ne odstranjuju zaštitni hidrolipidni sloj.

Pravilno kupanje beba

Veoma je važno pitanje vremena i učestalosti kupanja kod beba. Kupanje bebe treba da bude porodični ritual koji se izvodi u isto doba večeri, što predstavlja znak bebi da je vreme da se smiri i spava, a porodici da se okupi i da svako doprinese svojim učešćem u kupanju bebe. Temperatura vode treba da bude slična temperaturi tela a na kraju kupanja bebu ne treba trljati nego posušiti peškirom blagim tapkanjem po koži. Ukoliko beba ima suvu i osetljivu kožu, posebno kod već izraženog ekcema, posle svakog kupanja se preporučuje upotreba emolijentnih krema ili balzama. Najnovije preporuke dermatologa su da bebu ne treba kupati svakodnevno, već najviše tri puta sedmično (osim pelenskog dela), u cilju čuvanja zaštitnog sloja kože koji se skida čestim kupanjem. Preporuke pedijatara se neznatno razlikuju i navode da se bebe mogu svakodnevno kupati, ali samo vodom, dok se određeni delovi tela (šake, genitalije) peru specijalnim sapunima (sindetima). Kupanje i nega su isti kod dečaka i devojčica, osim u delu higijene genitalija. Kod dečaka se preporučuje da ukoliko je otvor kože prepucijuma (u gornjem delu penisa) suviše uzak, u toku kupanja u vodi se može izvršiti povlačenje kožice. Na taj način se sprečava nagomilavanje oljuštenih ćelija epidermisa (smegme) i eventualni nastanak infekcija kože tog dela. Kod devojčica je tretman uobičajen, sa napomenom da ne treba primenjivati zaštitne kreme direktno na genitalije, nego samo na pregibe, kao i kod dečaka.

Pelene i nega

Koža pelenskog dela je izrazito osetljiva zbog stalnog kontakta sa urinom i stolicom, kao i zbog loše ventilacije tog dela usled prekrivenosti pelenom. Iz tog razloga je koža pelenskog dela podložna razmnožavanju bakterija i gljivica i nastanku infekcija i pelenskog dermatitisa. Zato je osnovni savet pedijatra da se pelene često menjaju. Posebno u prvim mesecima života je uobičajena promena pelena na dva sata, a kasnije se one menjaju po potrebi, nakon svake stolice ili na tri do četiri sata. Promenu pelena treba iskoristiti za pregled kože pelenskog dela, zbog mogućih tragova iritacije ili suvoće kože. Kada je koža suva i zdrava, beba će moći normalno da raste i da se razvija.

Ojed pelenske regije

Postoji više oblika ojeda, a najzastupljeniji je kontaktni dermatitis. Promene na koži obično variraju od crvenila, do oštećenja kože koje podsećaju na eroziju. Osim toga, za kontaktni dermatitis je karakteristično da ne zahvata delove kože koji nisu u kontaktu sa urinom ili stolicom. Ojed takođe može da bude posledica bakterijske infekcije kože čiji su uzročnici stafi lokok ili streptokok i gljivične infekcije, ali i posledica kandide. Ako je bakterijski, ojed se naziva impetigo, i javlja se u plikovima koji često pucaju, ostavljajući lezije kože. Infekciju kandidom karakterišu zone izrazitog crvenila, posebno u pregibima i analnoj regiji. Da bi se potvrdilo da li se radi o ojedu kao posledici infekcije, trebalo bi da se uzme bris promena na koži. Lečenje ojeda znači najpre izbegavanje faktora koji su doveli do nastanka promena na koži pelenske regije. Neophodno je što češće menjanje pelena, da bi koža imala što manje kontakta sa urinom i stolicom. Preporučuje se i pranje samo vodom, a kožu bi trebalo namazati kremom koja sadrži vazelin ili cink oksid, s obzirom na to da stvaraju zaštitnu barijeru kože. Ukoliko je ojed posledica infekcije, najčešće se preporučuje mazanje obolelih mesta antibiotskim mastima ili kombinovanim kremama koje sadrže antibiotike, ali i antimikotike, ukoliko se radi o gljivičnoj infekciji. U težim slučajevima ojeda preporučuje se blaga kortikosteroidna krema koja deluje antizapaljenski i maže se u tankom sloju, onoliko dana koliko odredi lekar.

časopis Apoteka, godina XIII, br.103, str. 26-27