Autizam kod dece

autizam1

Poslednjih godina je autizam predmet brige mnogih roditelja, zbog čega je potrebno da se na početku definiše. Autizam nije više jedna bolest, nego spektar različitih poremećaja razvoja (ASD). Glavne karakteristike autizma su poremećaj kontakta i komunikacije sa okolinom, što je praćeno ograničenim i ponavljajućim aktivnostima i interesovanjima. Javlja se uglavnom kod dečaka, a dijagnoza bolesti se uglavnom postavlja između 18. i 30. meseca. Iako je hroničnog toka, autizam može da se leči, posebno tako što će deca naučiti kako da iskazuju svoje potrebe.

Do sada je uzrok nastanka autizma bio nepoznat, ali je septembra 2015. godine objavljeno istraživanje koje potvrđuje dominatnu ulogu genetskih faktora. Otkriveno  je 65 gena koji mogu da uzrokuju bolest, od toga 28 gena i 6 „regiona rizika“ na hromozomu imaju visoko značajnu ulogu u nastanku autizma. S obzirom da je bolest do 5 puta češća kod dečaka nego kod devojčica, pretpostavlja se da su devojčice genetski zaštićene mehanizmom koji još uvek nije otkriven. Nije odbačena ni uloga faktora spoljne sredine u nastanku autizma, ali do sada nisu pronađeni.

Za nastanak autizma je do sada najviše optuživana MMR vakcina, a sve je počelo 1998. godine. Tada je hirurg Endrju Vejkfild objavio naučni rad baziran na ispitivanju malog uzorka od 12 dece, gde je tvrdio da se nakon MMR vakcinacije javlja prvo poremećaj rada creva u vidu Kronove bolesti, a zatim da ta deca imaju stagnaciju u razvoju i čak gubitak prethodno stečenih veština. Niko kasnije nije uspeo da dokaže tu tvrdnju i nikada nisu izolovani virusi u tkivu, ali na žalost, Vejkifldov rad je imao puno odjeka u svetu. Pozivajući se na taj rad, roditelji su počeli da odbijaju da vakcinišu decu, što je imalo za posledicu porast broja smrtnih slučajeva od bolesti koje su mogle da budu sprečene vakcinacijom. Međutim britanska istraživanja su pokazala da nema razlike u ispoljavanju autizma kod dece koja su vakcinisana MMR vakcinom u poređenju sa decom koja nisu vakcinisana. Sa druge strane, u Japanu je 1993. godine povučena trovalentna MMR vakcina i pokazano je da se i pored toga povećavao brog dece obolele od autizma. Na kraju je zaključeno da je pitanje vremenske koincidencije, zato što se autizam najviše otkriva u drugoj godini, kada dete počinje da učestvuje u komunikaciji sa okolinom, i u to vreme se deca i vakcinišu MMR vakcinom.

Ipak treba naglasiti da je poslednjih godina porastao broj dece obolele od autizma. U SAD je zabeležen porast od čak za 30%, u odnosu na 2012. godinu i broj dece obolele od autizma sada iznosi 14.7 na 1000 dece predškolskog uzrasta. Naučnici istražuju razlog tome i do sada su zaključili da revidirana klasifikacija bolesti uključuje u spektar autističnih poremećaja mnogo više različitih poremećaja. Na osnovu toga, deca koja su imala poremećaje u razvoju ili poremećaj ponašanja se sada svrstavaju u grupu umerenih oblika autizma. Nova klasifikacija DSM-5, koja je objavljena 2013. godine, svsrstava dalje autizam u tri kategorije prema težini ispoljavanja simptoma.

autizam2Roditelji i stručnjaci različitih specijalnosti su bolje informisani  o autizmu, tako da se dijagnoza bolesti brže postavlja. U toku je izrada programa koja će omogućiti još bolji rani skrining i time bolju identifikaciju obolele dece, što je važno u cilju što ranijih preduzimanja mera koje će povoljno terapijski uticati na decu obolelu od autizma. Pristup detetu sa autizmom mora da bude individualan, poštujući ličnost deteta i težinu bolesti. Autizam zahteva multicentričan pristup, gde su uključeni stručnjaci iz mnogih oblasti. Najviše se terapijski koristi „primenjena analiza ponašanja“, zatim struktuirano učenje, učenje govora i socijalnih veština, kao i okupaciona terapija. U težim slučajevima se koriste psihoaktivni lekovi, ali postoje brojna neželjena dejtva, pa zbog toga treba biti oprezan sa njihovom upotrebom. Što se tiče alternativnih vidova lečenja, za neke je pokazano da mogu biti opasni po zdravlje dece, kao što je ishrana bez kazeina ili helaciona terapija. U poslednje vreme se istražuje uticaj kiseonika i hiperbarične komore kod dece obolele od autizma.   

Galen Pharm Magazin, br. 7 januar/februar 2016. str. 8-9