Dobar početak je najvažniji - razvoj mozga

Osnovna komponenta nervnog sistema, a posebno mozga je mreža specijalizovanih nervnih ćelija tzv. neuroni. Ove ćelije se međusobno povezuju elektro-hemijskim vezama – sinapsama, koje su fizička osnova za kompletan psiho-fizički razvoj osobe.

Neuroni se razvijaju ubrzano pre rođenja i njihov broj na rođenju je približno jednak broju neurona u mozgu odrasle osobe. Nakon rođenja, razvoj mozga se sastoji od povezivanja među neuronima – pravljenje sinapsi. U svakoj moždanoj regiji se nalazi oko milion neurona koji treba međusobno da se povežu. Od broja i organizacije ovih sinapsi zavisi sve, od sposobnosti da prepoznamo slova do održavanja socijalnih-odnosa.

Povezivanje mozga je dinamičan proces.Od rođenja do osmog meseca života sinapse se formiraju najbrže.Oko osmog meseca života u mozgu ima oko 1000 trilona sinapsi ,đto je duplo više od broja sinapsi u mozgu odrasle osobe.

razvoj ljudskog mozga

Nakon prvog rođendana gašenje sinapsi se ubrzava. Do desete godine dete ima približno 500 triliona sinapsi, što je isto koliko ima prosečna odrasla osoba. Gašenje se dešava do dvanaeste godine, nakon čega mozak održava fleksibilnost za buduće učenje.

Rana iskustva, bilo pozitivna ili negativna imaju dramatičan efekat na formiranje sinapsi. Mozak funkcioniše po principu „koristi ili izgubi“. Zadržavaju se samo one veze i putevi koji se često koriste. Osnovno i najpotrebnije iskustavo u ovom ranom periodu je interakcija između deteta i njemu važnih odraslih osoba. Prirodno je da se beba smeje, brblja, guče i na taj način privlači pažnju odraslih. Odrasli reaguju na ove pozive i odgovaraju govorom, gestikulacijom, dodirom.

U narednim mesecima svog života, u kontaktu sa odraslima, beba pažljivo sluša govor, i mozak se pomoću sinapsi samoorganizjuje da prepoznaje samo one glasove koje čuje. Tokom ranog detinjstva mozak još uvek zadržava sposobnost da razlikuje glasove koje je odbacio, tzv. plastičnost mozga. Zato mala deca mogu da nauče strani jezik bez akcenta. Nakon desete godine života ova plastičnost se gubi.

Od rođenja i tokom ranog detinjstva ove vitalne veze se prave trajnim. Kako dete sazreva mozak se fizički menja u odnosu na iskustvo. U prve tri godine se dogodi najviše promena s obzirom da je sve novo. U ovom periodu mozak je najfleksibilniji i najspremniji da uči.
Kada se dete oseća sigurno, a njegove potrebe dosledno ispunjene, u okruženju punom ljubavi, njegov mozak je spreman da stvara sinapse. Ove veze umiru ako se ne održavaju. Ako nema iskustva ili ako je pod stalnim stresom veze se gase i mozak ostaje mali. 

sinapse