Virusne infekcije

Poznato je da infekcije mogu da izazovu različiti mikroorganizmi – virusi, bakterije, gljivice ili paraziti. Zbog vrste terapije i dužine trajanja bolesti, najvažnije je napraviti razliku između dve najčešće vrste infekcija, virusnih i bakterijskih. Bakterije se samostalno repliciraju, otpornije su u životnoj sredini, pa se mogu preneti sa čoveka na čoveka, kao i preko predmeta (kvake, rukohvati stepeništa i dr.). Za razliku od toga, virusu je potreban domaćin odn. organizam čoveka da bi se razmnožavao i zato slabije opstaje u spoljnoj sredini.

Virusi i bakterije ulaze na isti način u organizam preko kože i sluznica (nos, usna duplja, genitalije). Izazivaju slične tegobe u vidu povišene temperature, ospe, pospanosti ili razdražljivosti, curenja nosa, kašlja, otežanog disanja, zviždanja pri disanju, smanjenja apetita, povraćanja ili proliva. Od nabrojanih simptoma, pokazano je da se sekrecija iz nosa i ospa češće javljaju kod virusnih infekcija. 
Kod dece su najčešće infekcije virusne, a imunski sistem dece je još u razvoju, tako da nije efikasan kao kod odraslih. Sve ispoljene tegobe kod dece ukazuju da imunski sistem uči da se brani od virusa. Zbog toga neke virusne bolesti prolaze sa blagom simptomatologijom i osećajem neprijatnosti, dok se kod drugih u potpunosti razviju svi simptomi virusne bolesti. Zato će pedijatar, na osnovu dobro uzetih podataka od roditelja (anamneze), celokupnog pregleda i brzih laboratorijskih testova, kao što su kompletna krvna slika i CRP, postaviti dijagnozu bolesti. Ukoliko je potrebno ustanoviti tačno koji je virus izazvao bolest, mogu se uraditi dodatna ispitivanja u vidu određivanja antigena virusa ili odgovora imunskog sistema na viruse u vidu specifičnih antitela.
Prehlada je najčešća virusna bolest dece koju obično izazivaju rinovirusi i to preko 100 sojeva rinovirusa. Vrlo se lako prenosi, najčešće kapljičnim putem, preko kijanja i kašlja, a naročito brzo se širi u prenaseljenim područjima i u kolektivima kao što su jasle i vrtići. Virusna infekcija zahvata nos i grlo, može trajati od 2 dana do 2 nedelje, sa simptomima u vidu kijanja, zapušenosti nosa, bolova u grlu i kašlja. Grip takođe zahvata respiratorni sistem dece, ali se razlikuje od prehlade po tome što se javljaju dodatni simptomi u vidu groznice, povišene temperature, glavobolje, bolova u grlu i mišićima. Grip se može ispoljiti i u teškom obliku, uzrokujući komplikacije koje mogu da ugroze život deteta.
Gastroenteritis označava bolest digestivnog sistema (želuca i tankog creva) uzrokovanu virusima, kod dece su osnovni uzročnici Rota ili Adeno virusi. Virusi izazivaju bolest preko kontaminirane hrane ili vode, koja se manifestuje prolivom i/ili povraćanjem, a može se javiti muka, bol u stomaku i lako povišena temperatura. Zbog toga se virusni gastroenteritis u narodu često naziva „stomačni grip“, iako uzročnik ne spada u grupu Influenca virusa.
Virusi kod dece mogu izazvati i infekcije kože. Veoma su česte ovčije boginje (Varičela), uglavnom kod dece mlađe od 15 godina, sa karaketrističnom ospom, povišenom temperaturom i glavoboljom. Ovčije boginje prolaze za najviše 3 nedelje, a virus ostaje doživotno u organizmu. Herpes na usnama izaziva herpes simpleks virus (HSV), sa karakterističnim plikovima u uglovima usana. Pored uobičajene lokalizacije, može se javiti i na genitalijama ili analnom regionu. Kao i virus varičele, i HSV ostaje zauvek u organizmu, ali u latentnom obliku, izazivajući stalno nove epizode bolesti.

virusne infekcije

Da bi se odredila terapija, veoma je važno kod dece odrediti tip infekcije, odn. da li je bakterijska ili virisna infekcija. Kod bakterijskih infekcija odlično deluju antibiotici, tako što usporavaju rast bakterija ili direktno uništavaju bakterije. Kod virusnih infekcija se ne koriste antibiotici, jer se virusi nalaze unutar ćelija domaćina, pa ne mogu lako da budu prepoznati od strane imunskog sistema, a to je i razlog neefikasnosti mnogih lekova. Pored toga, ćelije imunskog sistema da bi uništile viruse, moraju da unište i vlastitu ćeliju. Zbog navedenih ograničenja, znatno je sužen izbor anti-virusne terapije, koja postoji samo za određene virusne bolesti, kao što su grip, herpes simpleks ili HIV.
Prevencija infekcija kod dece i roditelja se svodi pre svega na održavanje higijene, tako da roditelji treba da peru ruke prilikom ulaska u kuću, pre i posle menjanja bebinih pelena, korišćenja suvih ili vlažnih maramica nakon brisanja nosa deteta. Treba insistirati da se kod dece razviju higijenske navike, u vidu čestog pranja ruku i sprečavanja da više dece koriste istu bočicu ili čašicu. Kada ukućani imaju infekciju, nije potrebno izolovati dete ali ne treba dozvoliti bliži kontakt sa inficiranom osobom, preko dodira ili poljubaca, jer se većina infekcija prenosi kapljičnim putem. Takođe je veoma važno pridržavati se preporuka u vezi vakcinacije, prema kalendaru zemlje u kojoj se živi, jer se većina virusnih infekcija sprečava vakcinacijom. Deci treba omogućiti dovoljno vremena za odmor i spavanje, najmanje 8 do 10 sati dnevno. Kod sekrecije iz nosa, kod mlađe dece koristiti aspirator da bi se uklonio sekret iz nosa, kao i ispiranje nosne sluznice fiziološkim rastvorom ili morskom vodom, jer se na taj način spiraju delimično i mikroorganizmi. Deca koja imaju infekciju treba da uzimaju što više tečnosti, u vidu vode, čaja ili supe.

Bebin izbor, br.21, Januar 2012, str.16-17