Jesenje infekcije

jesenje infekcijePočinje jesen i prohladno vreme, deca se vraćaju u vrtiće i škole. Roditelji već očekuju da će deca posle letnje pauze ponovo početi da se razboljevaju i misle da je njihovo dete „bolesnije“ od druge dece. Zapravo je normalno da deca u prvim godinama života imaju do šest respiratornih infekcija godišnje. Polaskom u školu deca su već stvorila imunitet, dovoljno odbrambenih ćelija i antitela, tako da se broj infekcija znatno smanjuje.

Dolaskom hladnih dana, deca više borave unutra, prostorije se ne provetravaju dovoljno, tako da se lako prenose kapljične infekcije putem kašlja i kijanja, a ne treba zaboraviti ni direktni kontakt sa bolesnim detetom. Zbog toga početkom jeseni preovladavaju respiratorne infekcije, i to prehlada, zapaljenje grla (angina), zapaljenje uva i sinusa, zapaljenje vežnjače oka (konjuktivitis), laringitis, bronhitis, pneumonije. Vrlo često dolazi do preklapanja bolesti, tako što jedan uzročnik može da dovede do više bolesti istovremeno, posebno kod mlađe dece. Zato i postoji čitav spektar simptoma respiratornih infekcija i to: curenje nosa, kijanje, kašalj, promuklost, bol u grlu, malaksalost, povišena temperatura, nekada su otečene i limfne žlezde na vratu. Pored respiratornih infekcija, u jesen se često javljaju ovčije boginje (varičela) i to u vidu epidemije u vrtićima, kao i infektivna mononukleoza koja ima slične simptome kao streptokokno zapaljenje grla.

U najvećem broju slučaja respiratornih infekcija kod dece je u pitanju obična prehlada, koju izaziva preko 200 vrsta virusa, uglavnom iz grupe rinovirusa. Zbog tolikog broja vrsta virusa, lek protiv prehlade nije još na vidiku. Roditelji imaju utisak da dete celu jesen i zimu slinavi i da je bolesno, a u stvari infekcija jednom vrstom virusa traje 10 do 14 dana, pa se nadovezuje na infekciju drugom vrstom virusa koja ima slične simptome. Prehlada se može javiti u bilo kom uzrastu, sa obilnom sekrecijom iz nosa, često je praćena lako povišenom temperaturom, koja traje najviše tri dana. Kašalj je prvo „suv“, zatim produktivan i može da potraje do tri nedelje.

U jesenjem periodu su bakterijske infekcije ređe. Kada zahvataju nos, uglavnom se u nosu može izolovati pneumokok, hemofilus ili moraksela. Ukoliko bakterijska infekcija zahvati grlo, uglavnom je to streptokokna infekcija, mada treba naglasiti da čini samo 10 odsto od svih zapaljenja grla. Karakteristični simptomi su bol u grlu, otežano gutanje, uvećanje limfnih žlezdi na vratu i dosta povišena temperatura. Komplikacije streptokokne infekcije grla uključuju šarlah, to je ospa koja se javlja na karakterističnim mestima. U težim slučajevima, posebno ukoliko se streptokokno zapaljenje grle ne leči adekvatno, može dovesti do reumatske groznice, koja ima za posledicu oštećenje srca, bubrega i zglobova.

U uzrastu do dve godine, posebno kod beba, respiratorni sincicijalni virus (RSV) može da dovede do zapaljenja najsitnijih disajnih puteva i ta bolest se naziva bronhiolitis. U sklopu bolesti se javlja intenzivan kašalj i „zviždanje“ u grudima. Često se u sklopu prehlade uzrokovane virusima može javiti laringitis (krup), koji se odlikuje promuklošću i kašljem po tipu laveža psa i to uglavnom kod mališana koji su već prohodali.

Dosta česta su zapaljenja uva, koja su obično bakterijske prirode, gde se bakterija nalazi u srednjem uvu i to prouzrokuje intenzivan bol kod deteta. Takođe se mogu javiti i zapaljenja vežnjače oka (konjuktivitisi), koja mogu biti alergijska, virusna ili bakterijska, gde postoji gust, lepljiv iscedak iz oka i otok kapaka. Kod infekcija sinusa postoji velika količina gustog sekreta u nosu, sa slivanjem niz zadnji zid ždrela, zbog čega se često javlja dugotrajan kašalj. Dete ima bolnu osetljivost na dodir lica, posebno oko i iznad nosa.

Najteža respiratorna infekcija i komplikacija prethodno opisanih bolesti je pneumonija, zapaljenje pluća koje dovodi do nakupljanja tečnosti i u 80 odsto slučaeva je virusne prirode. U početku ima slične simptome kao obična prehlada, ali se onda javlja intenzivan kašalj, obično sa iskašljavanjem, otežano, bolno ili ubrzano disanje, a u dužem periodu je povišena temperatura.  U težim slučajevima pneumonije neophodan je prijem deteta u bolnicu.

Sve navedene bolesti uglavnom prolaze za najviše dve nedelje, često traju i kraće. Treba primenjivati tzv. simptomatsku terpaiju koja će smanjiti tegobe deteta, u vidu kapi za nos, sprejeva za grlo, lekova za snižavanje povišene temperature ili sirupa protiv kašlja. U slučaju potvrđenih bakterijskih infekcija, gde su u brisevima grla i/ili nosa izolovane bakterije ili se u krvnoj slici uočava porast leukocita i granulocita, kao i parametra inflamacije CRP, samo tada se pristupa primeni antibiotika. Važno je naučiti decu kako da „duvaju“ nos, da izbace tom prilikom što više sekreta. Deca treba da se odmaraju, da dovoljno spavaju i da uzimaju dosta tečnosti zbog opasnosti od dehidratacije usled povišene temperature.

U ređim slučajevima dolazi do komplikacija bolesti i postoje simptomi na koje roditelji moraju da obrate pažnju i odvedu dete na pregled kod pedijatra. Pre svega to je izrazito povišena temperatura koja traje duže od 2 do 3 dana, zatim učestali i intenzivan kašalj, koji je praćen otežanim disanjem, zviždanjem i škripanjem iz grudnog koša ili povraćanjem sekreta ili ukoliko je dete jako malaksalo ili konfuzno. Po mom iskustvu treba biti još obazriviji kod dece uzrasta do dve godine, posebno kod beba, zato što se klinička slika menja iz sata u sat.

Prevencija pojave respiratornih infekcija je jako važna i odnosi se na najjednostavnije mere kao što su često pranje ruku i izbegavanje kontakta sa bolesnom decom. Redovna vakcinacija je takođe važna, posebno da spreči komplikacije kao što su pneumonija ili meningitis. U slučaju  čestih infekcija mogu se dodatno primeniti multivitaminski preparati kod starije dece, posebno ako u sezoni ne uzimaju dovoljno svežeg voća i povrća. Od koristi mogu da budu preparati cinka, posebno kod virusnih infekcija, kao i povremeno uzimanje dobrih“ bakterija – probiotika.  

Galen Pharm, br.6, novembar/decembar 2015. Str 24-25