Infekcije pneumokokom

Bakterija pneumokoka je uobičajeni stanovnik gornjih respiratornih organa i kod dece i kod odraslih, a najviše je ima u nosu. Međutim, kada postane patogena, a to se najčešće dešava zbog pada imuniteta, može da izazove niz infekcija, među kojima ima i onih veoma ozbiljnih.
Kad odbrambene snage organizma oslabe, ova bakterija počinje da se širi po telu i da se umnožava, što u određenom broju slučajeva izaziva neko od brojnih oboljenja.

 

Prenosi se kijanjem

pneumokoka

Pneumokoka kod dece u najvećem broju slučajeva uzrokuje upalu uha ili upalu sinusa, a infekcija se najčešće dešava u zimskom periodu kada se mnogo vremena provodi u zatvorenim prostorijama. Smatra se da je u blizu 40 odsto slučajeva upala uha kod dece, inače veoma često dečje oboljenje, uzrokovana upravo pneumokokom.
Međutim, pneumokoka izaziva i teže infekcije kao što su zapaljenje spoljašnjih ovojnica mozga, to jest meningitis, zatim sepsu i upalu pluća – objašnjava dr Nevenka Raketić, pedijatar i imunolog.
Kada je reč o upali pluća koju kod dece izaziva pneumokoka, najugroženiji su najmlađi pacijenti, do dve godine starosti.
Ova bakterija se, inače, prenosi kapljičnim putem, kijanjem i kašljanjem, ali i direktnim kontaktom. Deca su, ukazuje naša sagovornica, najčešće samo kliconoše, bez ikakvih simptoma bolesti.

Simptomi infekcije

Pneumokokna pneumonija, kaže dr Raketić, počinje naglo i karakterišu je sledeći simptomi:
• groznica
• visoka temperatura
• kašalj
• otežano ili ubrzano disanje
• bol u grudima.

U težim slučajevima javljaju se i mučnina, povraćanje, glavobolja, malaksalost i bolovi u mišićima, ali ove tegobe su znatno ređe.

Kada je reč o pneumokoknom meningitisu, njega prate:
• povišena temperatura
• ukočenost vrata
• konfuzija
• osetljivost na svetlo.

Leče se antibioticima

Pneumokokne infekcije se, objašnjava dr Raketić, leče antibioticima, čije dejstvo počinje 12–36 sati nakon uzimanja.

– Nažalost, zbog preterane ili pogrešne primene antibiotika mnogi sojevi pneumokoka postali su otporni na ove lekove. Zato je mnogo bolje poraditi na prevenciji, a najbolja zaštita od mogućih infekcija koje prouzrokuje pneumo*koka jeste vakcina – kaže doktorka.

Za razliku od razvijenih zemalja na Zapadu, gde je ova vakcina na spisku obaveznih, kod nas to, nažalost, nije slučaj, pa roditelji koji žele da vakcinišu svoju decu moraju da plate ovu uslugu.

Doze prema uzrastu

Dr Raketić navodi da broj doza vakcina koje se detetu daju zavisi od uzrasta. Ukoliko se dete vakciniše u prvih šest meseci života, ono mora da primi tri doze u razmaku od najmanje mesec dana. Deci starijoj od šest meseci daju se dve doze, s tim što kod beba koje imaju između šest i 12 meseci između dva davanja mora proći mesec dana, a kod onih uzrasta između godinu i dve dana razmak između vakcina mora da bude bar dva meseca. Kod svih uzrasta se godinu dana posle vakcinisanja daje i revakcina.

Bakterija sa 80 varijeteta

Dr Raketić kaže da postoji 80 različitih sojeva pneumokoka i da se neki češće javljaju kod dece, a drugi kod odraslih. Upravo iz tog razloga vakcine protiv pneumokoka dele se na polisaharidne i konjugovane. Polisaharidne se koriste za imunizaciju odraslih, a konjugovane mahom za vakcinisanje dece.

Posebne preporuke

DA: 
Vakcinisanje protiv pneumokoka posebno se preporučuje deci koja imaju česte respiratorne infekcije, upale uha i bronhitis. Ovaj vid zaštite dobar je i za starije osobe i pacijente s hroničnim bolestima kao što su astma i dijabetes ili pate od bolesti jetre i slezine. Pre vakcinisanja neophodno je konsultovati se sa pedijatrom ili izabranim lekarom.
NE:
Nije preporučljivo da se vakcine kupuju na svoju ruku. Svaka vakcina je namenjena određenom uzrastu, tako da ljudi često kupuju pogrešnu, što može da šteti zdravlju. S druge strane, i ova vakcina, kao i sve druge, zahteva poštovanje „hladnog lanca“, to jest posebne uslove transportovanja i čuvanja na temperaturi koja ne sme da bude veća od četiri stepena Celzijusa.
Blic žena, br.375, 23-29. Januar 2012, str.44-45