Sojevi probiotika i njihova primena kod dece

sojevi probiotikaNajčešće prihvaćena definicija probiotika je postavljena od strane Svetske Zdravstvene Organizacije 2001. godine, koja glasi da su probiotici živi mikroorganizmi, koji kada se unesu u ljudski organizam u dovoljnim količinama, održavaju zdravlje domaćina. Probiotici su žive bakterije i kvasci koji spadaju u grupu normalne flore (mikrobiota) digestivnog sistema.

Uobičajeno je da mislimo da su bakterije opasne i da izazivaju bolest, ali postoje i „dobre“ bakterije, a to su probiotici. Pored toga što se nalaze u digestivnom sistemu, mogu se naći i u određenim namirnicama (fermentisanim namirnicama kao što je jogurt) i u preparatima koji sadrže probiotike (suplementima). Povoljnu ulogu probiotika je još početkom dvadesetog veka uočio čuveni naučnik Ilaj Menjčnikov, koji je za to otkriće dobio Nobelovu nagradu. Interesovanje šire javnosti za probiotike je počelo devedesetih godina prošlog veka i nastavilo se do danas.

Još uvek se proučava tačan mehanizam dejstva probiotika i pretpostavlja se da pre svega održavaju ravnotežu u odnosu na patogene bakterije, posebno u digestivnom traktu. Pomažu i  prolaz hrane kroz creva, odn. varenje hrane. Sprečavaju povećanu propustljivost creva, što se dešava u toku dijareje i sprečavaju priljepljivanje patogenih mikroorganizama. Probiotici takođe utiču na imunitet, tako što povećavaju aktivnost ćelija imunskog sistema (fagocita i T pomoćničkih limfocita), kao i stvaranje određenih antitela (sekretorni IgA).  

Treba objasniti i šta su prebiotici. To su šećeri (oligosaharidi) koji stimulišu stvaranje i aktivnost probiotika. Prebiotici čine treću važnu komponentu majčinog mleka, pored laktoze i lipida. Zbog toga deca koja su dojena u stolici imaju veću količinu probiotika bifidobakterija i nekih antitela (sekretorni IgA). Naseljavanje dobrim bakterijama (mikrobiota) počinje još u toku razvoja fetusa u majčinom stomaku. Prirodnim porođajem dolazi do naseljavanja novih bakterija iz vaginalne flore majke, a dodatne količine probiotika i prebiotika se prenose majčinim mlekom.

U svetu sada postoje brojni instituti koji se bave proučavanjem probiotika i pronalaženjem novih sojeva, a farmaceutske kuće se bave proizvodnjom sojeva probiotika. Na tržištu se reklamiraju preparati sa probioticima različitih sojeva i koncentracija. Sve to dovodi roditelje u stanje zbunjenosti, kako, kada i koje preparate treba uzimati. Logično je da nemaju svi sojevi probiotika povoljan efekat na određene bolesti.

Zbog toga su eksperti iz te oblasti dali sledeće smernice o korišćenju probiotika. Pre svega probiotici treba da budu živi pre korišćenja. Soj probiotika treba da održava stabilnost u digestivnom traktu, odn. da ne bude odmah razložen u želucu. Veoma je važan i broj probiotika da bi izazvao povoljan efekat, broj se kreće od 107 (10 miliona) do 108 (100 miliona) probiotskih sojeva po gramu, a dnevna doza treba da bude 100 ili 200 mg. Što se tiče sojeva, preovladavaju dve glavne grupe i to laktobacilus i bifidobakterije.

Na tabeli su prikazani preporučeni sojevi probiotika kod određenih bolesti i poremećaja i koji se mogu primeniti kod dece (Dopunjeno i prerađeno iz C.Lifschitz. Probiotics and prebiotics: What are the benefits in childhood? The Nest. No 33/Novembar 2012, p6-7).

 

STANJE

SOJ PROBIOTIKA

DEJSTVO

Akutni gastroenteritis
(dijareja i povraćanje)

Lactobacillus rhamnosus GG
Saccharomyces boulardi
Lactobacillus reuteri

Smanjeno trajanja dijareje

Dijareja u toku
antibiotske terapije

Bifidobacterium lactis
Bifidobacterium longum
Lactobacillus casei
Lactobacillus rhamnosus GG

Smanjeno trajanja dijareje

Infantilne kolike
(grčevi kod beba)

Lactobacillus reuteri

Smanjeno trajanja plača

Prevencija gastrointestinalnih i
respiratornih infekcija

Lactobacillus rhamnosus GG
Lactobacillus reuteri

Smanjenje učestalosti infekcija

Opstipacija

Lactobacillus casei
Lactobacillus rhamnosus GG
Lactobacillus reuteri

Poboljšanje i smanjenje bola

Gastroenteritis
u bolničkim uslovima

Bifidobacterium lactis
Streptococcus thermophilus
Lactobacillus rhamnosus GG

Smanjena učestalost infekcija u bolničkim uslovima

Nekrotizirajući enterokolitis

Bifidobacterium brevis
Bifidobacterium lactis
Lactobacillus acidophilus
Streptococcus thermophilus

Smanjenje broja epizoda pogoršanja

 

 

Možemo zaključiti da brojna istraživanja ukazuju da crevna mikrobiota ima važnu ulogu u održavanju zdravlja ljudskog organizma. Dodatna primena probiotika i/ili prebiotika ima ulogu i u prevenciji bolesti, a takođe u lečenju bolesti i smanjenju simptoma. U toku su istraživanja uticaja probiotika na bolesti kože, kao što je ekcem ili na druge alegijske bolesti, održavanje ravnoteže u usnoj duplji i genitourinarnom traktu.  Dalji napori naučnika će samo proširiti polje povoljnog efekta probiotika i prebiotika i njihove primene. 

Bebin izbor, br.43, Jesen 2015, str.12-13