Imunitet I vrućine

vrucine

1. Poznato je da zimi opada imunitet, pa lekari savetuju vitamine, jaču ishranu i slično. Ipak koliko leto i velike vrućine kakve su nas zadesile ove sezone, mogu da utiču negativno na imunitet?

Imunski sistem je veoma osetljiv na dejstvo različitih faktora spoljne sredine. Globalno otopljavanje i dugotrajni talasi vrućina imaju za posledicu smanjenje funkcije imunskog sistema, što je predmet istraživanja poslednih godina. Duže trajanje visokih spoljnih temperatura dovodi do poremećaja urođenog imuniteta (sistema komplementa, fagocitoze, stvaranja citokina), kao i stečenog imuniteta u vidu smanjenog stvaranje antitela i limfocita. Kod dece vrućine u dužem vremenskom periodu mogu da dovedu do atrofije limfnih organa kao što su slezina, timus i limfne žlezde, kao i do smanjenog odgovora na vakcine. Smanjenje svih navedenih funkcija imunskog sistema koje predstavljaju odbranu organizma i kod dece i kod odraslih povećava podložnosti infekcijama i nastanku bolesti.

2. Koliko vrućine generalno iscrpljuju i koji delovi organizma najviše trpe zbog velikih vrućina?

Pored navedenog dejstva na imunski sistem, deluje i na druge sisteme, kao što je hemopoetski sistem, gde se stvaraju sve ćelije krvi. Kao posledica vrućina dolazi do smanjenja broja eritrocita i nivoa hemoglobina, što može dovesti do razvoja anemije. Globalno otopljavanje dovodi do povišenih temperatura, više padavina i oslobađanja gasova „staklene bašte“, što može imati za posledicu duže i intenzivnije cvetanje mnogih biljaka i time produžavanje sezone alergijskih bolesti. 

3. Šta raditi leti kada imunitet opadne? Kako povratiti snagu, podići imunitet? Napištite mi nekoliko (što više) saveta za čitaoce.

Pre svega je potrebno u organizam uneti dovoljnu količinu tečnosti, najmanje 8 čaša dnevno, u vrelim letnjim danima poželjno je i više. Najbolje je uzimati vodu, nezaslađene čajeve i prirodne sokove, kao i mleko i jogurt. Hrana treba da je kuvana ili pečena na roštilju, bez jakih dodataka ili začina. Namirnice za koje je pokazano da podstiču funkciju imunskog sistema su od povrća paradajz, brokoli, spanać, slatki krompir, šargarepa, tikva, crni i beli luk. Od voća se u toj grupi nalaze jagoda, papaja, guava, crveni grepfrut, borovnica, kajsija, mango, banana. Poznato je da je sveže voće i povrće najbolji izvor vitamina i antioksidanasa, tako da ga zbog velikog izbora leti treba što više koristiti. Ukoliko se koriste suplementi, za vitamin E I cink je pokazano da stimulišu rad imunskog sistema, posebno ako je došlo do poremećaja usled dugotrajanih vrućina. Na imunitet utiče i dužina spavanja, odrasli treba da spavaju između 7 i 9 sati, a deca mnogo više, tako da je za predškolsku decu optimalno da provedu 10h u spavanju. U toku spavanja se, pored hormona rasta, luče brojni imunski faktori, kao i supstance koje suzbijaju apetit.

4. Koje bolesti prete u letnjem periodu osobama kojima opadne imunitet?

Najčešće letnje infekcije su virusne, koje izazivaju Rota ili Adeno virusi i manifestuju se tegobama od strane digestivnog sistemaa, kao što su lako povišena temperatura, povraćanje i dijareja. Slične tegobe izazivaju i neke bakterije, koje se ubrzano razmnožavaju na višim temperaturama, posebno u osetljivim namirnicama kao što su mleveno meso, sladoled ili majonez. Od bakterija najviše stomačnih tegoba izaziva Salmonela, zatim Šigela, Jersinija i Kampilobakter. U nedovoljno hlorisanim bazenima se može naći ameba koja izaziva zapaljenja mozga i moždanih ovojnica. Leto je i sezona komaraca, gde je uobičajeno da nakon uboda dolazi do blagog otoka ili alergijske reakcije. Međutim, komarci mogu preneti ubodom i virus zapadnog Nila, koji može da ima teške komplikacije u vidu zapaljenja mozga, pa čak i smtnog ishoda.  

5. Koje kategorije ljudi su najpodložnije gubljenju imuniteta leti i na velikim vrućinama?

Naravno da su na visoku spoljnu temperature najviše osetljiva deca, pre svega zato što u mlađem uzrastu još nije potpuno razvijen centar za termoregulaciju u mozgu. Pored toga što se brzo pregreju, deca brzo gube i tečnost iz organizma, tako da ih treba često pojiti, da ne bi došlo do dehidratacije. Kod dece se imunski sistem razvija do puberteta i adolescencije, tako da smanjenje imuniteta vodi do učestalih infekcija i bolesti, kao i do smanjenog stvaranja zaštitnih antitela i ćelija memorije nakon vakcinacije. Pored dece, na vrućine i smanjenje imuniteta su posebno osetljive osobe starije od 65.godina, osobe sa hroničnim bolestima kao što su astma ili dijabetes i osobe koje boluju od malignih bolesti. Treba navesti još jednu grupu osetljivih, a to je siromašni sloj stanovništva,gde zbog neuhranjenosti i loših uslova života veliki uticaj imaju dugotrajne vrućine. Neuhranjenost podrazumeva nedovoljan unos proteina i ugljenih hidrata, kao i određenih vitamina i minerala, što ometa normalnu funkciju imunskog sistema. Možemo zaključiti da kod svih navedenih ugroženih grupa stanovništva, pored dejstva vrućine i posledičnog smanjenja imuniteta, postoje i dodatni nepovoljni faktori kao što su starenje, bolest i loši socio-ekonomski uslovi života.

6. Koliko se naš organizam šokira na ovim visokim temperaturama, jer ipak živimo na podneblju koje ne poznaje ovakve vrućine?

Koliko je meni poznato, naše klimatsko područje se ne naziva više područje sa umereno kontinentalnom klimom, nego balkansko mediteransko klimatsko područje. Promena u terminologiji dosta govori o promeni klime u Srbiji, polako kod nas postaje uobičajena mediteranska klima. I ranije su bile zabeležene visoke spoljne temperature, ali nisu trajale kao sada, govoto neprekidno šest nedelja. Ukoliko se ova tendencija nastavi, naučnici pretpostavljaju da se ljudski organizam mora promeniti u cilju adaptacije na nove uslove.

7. Koje su sve moguće posledice po zdravlje zbog opadanja imuniteta leti?

Izlaganje dugotrajnim vrućinama dovodi do smanjenja lokalnog imuniteta u respiratornom traktu i do smanjenja pre svega  urođenog imuniteta, zbog čega je organizam podložniji bakterijskim i virusnim infekcijama. U prilog tome postoje istraživanja koja su pokazala da su epidemiji ptičijeg gripa u Kini prethodile velike promene u temperaturi. Čak i u zimskom periodu toplota može da utiče negativno na imunitet i to u slučaju pregrejanih ili nedovoljno provetrenih prostorija, kao i ukoliko mnogo ljudi boravi u prostoriji.

Blic magazin