7 Saveta za bolji imunitet

Roditelji se često obraćaju pedijatru sa pitanjem zašto su njihova deca stalno bolesna i plašeći se tzv. smanjenja imuniteta. Najnovija istraživanja pokazuju da su od respiratornih infekcija najčešće prehlade, koje uzrokuju različite vrste virusa, uglavnom rinovirusi kojih ima više od 100 sojeva, mada su česti uzročnici i ehovirusi, koksaki i korona virusi.

7savetaOve respiratorne infekcije traju 7-14 dana, leče se simptomatski i ne izazivaju komplikacije. Statistički je dokazano da kod dece ispod 6 godina, znači u predškolskom uzrastu, je normalna pojava 6 do 8 respiratornih infekcija godišnje, otprilike jednom mesečno, od septembra do aprila. Posebno je to uobičajena pojava pri polasku dece u kolektiv. Ovaj tekst je zato namenjen zabrinutim roditeljima i objašnjava kako roditelji mogu da pomognu svojoj deci i da ojačaju njihov imunski sistem. Saveti su možda očigledni, ali su zato vrlo primenljivi i delotvorni.

  1. Spavanje – San je deci potreban za odmor od dnevnih aktivnosti i rast, jer je poznato da se hormon rasta luči najviše u toku spavanja. Deci treba obezbediti dovoljno vremena za spavanje u odnosu na uzrast, za predškolsku decu je optimalno 10 sati sna dnevno, za stariju decu i odrasle 7 do 8 sati.
  2. Tečnost – Deci treba dovoljno tečnosti, i to u vidu vode, mleka, jogurta i prirodnih sokova. Treba izbegavati gazirane napitke koji sadrže šećer i veštačke zaslađivače. Mleko i jogurt su bogati kalcijumom koji je važan za rast kostiju kod dece. Enzimi u jogurtu vraćaju ravnotežu digestivnom sistemu, posebno je dobar jogurt sa dodatkom probiotika. Preporučuje se oko 8 čaša napitaka dnevno, a u toku bolesti se količina tečnosti koja je potrebna deci udvostručuje.
  3. Ishrana – Sveže voće i povrće su najbolji izvori vitamina i antioksidanasa. Za određene vrste voća i povrća je pokazano da postiču funkciju imunskog sistema. Od voća su to jagoda, papaja, guava, crveni grejpfrut, borovnica, kajsija, mango, banana, a od povrća paradajz, brokoli, spanać, slatki krompir, šargarepa, tikva, crni i beli luk. Deci treba smanjiti slatkiše, jer šećeri deluju imunosupresivno, smanjujući broj leukocita i stvaranje antitela. Deca treba da unose i dovoljno tzv. dobrih masnoća u vidu maslinovog ulja ili morske ribe kao izvora omega 3 nezasićenih masnih kiselina, a maksimalno smanjiti obroke u vidu brze hrane. Deca treba da imaju 5 obroka dnevno, raspoređenih u tri glavna obroka i dve užine.
  4. Suplementi – Vitamini i minerali se bolje iskorišćavaju u organizmu ukoliko se unesu preko svežeg voća i povrća, ali kod dece koje nemaju naviku takve ishrane mogu se primeniti i suplementi. Sa primenom suplemenata treba biti oprezan, posebno kod mlađe dece koja zbog nedovoljne razvijenosti digestivnog sistema nemaju sposobnost metabolizma ovih materija. Suplemente nije neophodno stalno primenjivati, najbolje je primeniti ih u toku ili nakon bolesti. Treba izabrati preparate koje sadrže dobro izbalansiran odnos više vitamina i minerala. U tim preparatima treba da bude dovoljno tzv. velika 3 vitamina, a to su vitamini C, E i A, koji pored imunostimulatornog, imaju i antioksidativno dejstvo. Vitamin C aktivira limfocite, podtsiče stvaranje antitela i anti-virusnog citokina interferona-gama. Vitamin E takođe aktivira limfocite, ali i NK ćelije koje mogu direktno da uništavaju mikroorganizme, dok je vitamin A odgovoran za održavanje vlažnosti sluznica i na taj način se organizam brani od ulaska mikroorganizama. Od minerala je najvažniji cink, koji podtstiče stvaranje limfocita. Veoma često se u suplementima nalaze i „dobre bakterije“ u vidu probiotika, koji postiču odbrambenu funkciju digestivnog sitema.
  5. Vakcinacija – Roditelji treba da vode računa da se deca vakcinišu na vreme, prema kalendaru vakcinacije. Zahvaljujući vakcinaciji se smanjilo oboljevanje i smrtnost od mnogih po život dece opasnih bolesti, a neke bolesti su u potpunosti iskorenjene. Ukoliko odbijaju da vakcinišu svoje dete, roditelji treba da budu svesni rizika koju takva odluka sa sobom nosi.
  6. Fizička aktivnost – Deci treba obezbediti dovoljno fizičke aktivnosti, najmanje pola sata dnevno. Fizička aktivnost može da bude u vidu organizovanog sporta, ali i trčanja, vožnje bicikla ili plesa.
  7. Dati dobar primer deci – Deca treba da rastu u lepom okruženju u vidu čistog doma, svakodnevnog kupanja i razvijanja higijenskih navika. Roditelji treba da pruže dobar primer deci u vidu pravilne ishrane i navika vežbanja. Na kraju roditelje treba uputiti da kako dete raste, tako će se razvijati i njegov imunski sistem, pa će se sve bolje boriti protiv infekcija i ređe oboljevati.

Doc. Dr sc. med Nevenka Raketić, pedijatar i imunolog

NUTRICIJA, Avgust 2011, br.19, str.18-19