Zašto decu ne treba ljubiti u usta

Kaže se da je roditeljska ljubav prema detetu bezgranična, ali uvek treba poštovati neka pravila. Često možemo videti da roditelji ljube decu u usta ili da recimo majka proba hranu kašikom koju kasnije daje detetu. Postavlja se pitanje koliko je to dobro za zdravlje deteta.

zasto ne ljubiti decu u ustaSa jedne strane, pedijatri i imunolozi se slažu da decu ne treba držati u sterilnim uslovima, na čemu se zasniva „higijenska hipoteza“. Mnogobrojna istraživanja su pokazala da male količine bakterija i virusa stimulišu imunski sistem deteta da stvara više antitela i ćelija memorije. Takođe se ovom hipotezom objašnjava da je promena načina života i odnosa u porodici zaslužna za povećanja broja alergijskih i autoimunih bolesti.

Ipak, ono što je manje poznato je da se u usnoj duplji odrasle osobe nalazi prosečno čak 6 milijardi različitih mikroroganizama i oko 350 različitih vrsta bakterija, virusa i gljivica. Najviše su prisutne bakterije, i to streptokok, stafilokok i hemofilus. Od virusa se najčešće izoluje humani papiloma virus i virus herpesa, koji se obično nalazi na usnama. Pored toga u usnoj duplji se mogu naći gljivice, obično iz roda kandide, posebno posle korišćenja antibiotika.

Obično su nabrojani mikroorganizmi u ravnoteži sa „dobrim“ bakterijama u usnoj duplji, koji čine normalnu floru. Takođe često odrasle osobe budu kliconoše, što znači da prenose bolest a sami ne obolevaju ili je infekcija kod njih prisutna, ali bez uočljivih simptoma. Broj patogenih mikoroganizama se posebno povećava u zimskim mesecima, tako da čak nije neophodan direktan kontakt putem poljupca, nego se bolest može preneti i kapljičnim putem, odn. kijanjem, kašljanjem ili samo razgovorom na udaljenosti manjoj od jednog metra.

Zbog svega navedenog su ljubljenjem u usta posebno ugroženi najmlađi i to bebe i deca do druge godine. Bebe su putem pupčane vrpce i preko majčinog mleka dobile neke faktore imunskog sistema. Međutim, tek od šestog meseca počinju da stvaraju svoj imunitet, koji se ubrzano razvija do druge godine. Sa navršenih 12. godina se može reći da je završen razvoj imunskog sistema i da deca imaju imunitet kao i odrasli.

Zato kod mlađe dece infekcije prenete poljupcem mogu da budu sa težom kliničkom slikom, sa obiljem simptoma i tegoba, često praćene komplikacijama. Najčešće se javljaju respiratorne bolesti, i to zapaljenje grla, nosa ili sinusa, česti su i bronhitisi i pneumonije. Može se prenesti i virus herpesa koji se u latentnom boliku nalazi u organizmu deteta gotovo ceo život.  

Blic žena