Preterana higijena

Ne tako davno deca su retko dobijala astmu, a sada od nje pati skoro svako deseto dete. Jedan od uzroka je što su nam deca previše čista, kaže dr Nevenka Raketić, pedijatar i imunolog.

 

preterana-higijena

Epidemiološka istraživanja rađena u poslednje četiri decenije pokazuju da sve više dece oboleva od alergijskih i autoimunih bolesti. Ne tako davno deca su retko dobijala astmu, a sada od nje pati skoro svako deseto dete, te se može govoriti o epidemijskim razmerama ove bolesti. Jedan od bitnijih uzroka ovih tendencija, kako objašnjava dr Nevenka Raketić, specijalista pedijatrije i imunologije u Ordinaciji iz pedijatrije „Dr Raketić“, jeste to što su nam deca previše čista.

Pouke higijenske hipoteze

Higijena dece i svega oko njih, vakcinacija i primena antibiotika smanjili su broj infekcija kod dece, što je definitivno pozitivno s obzirom na to da su mnoge infekcije ranije bile smrtonosne. Međutim, kao što tvrdi američki naučnik Dejvid Strahan, tvorac čuvene higijenske hipoteze, upravo zato što su manje izložena mikroorganizmima, deca češće obolevaju od alergijskih bolesti kao što su astma, polenska kijavica i ekcem – kaže dr Raketić. I učestalost autoimunih bolesti, multiple skleroze, dijabetesa tipa I, pa i autizma i leukemije, kaže ona, objašnjava se upravo higijenskom hipotezom jer nedostatak infekcija dovodi do uvećanja tzv. autoreaktivnih T limfocita, koji reaguju protiv sopstvenog tkiva. Doktorka kaže da su higijensku hipotezu potvrdili brojni naučni radovi, a i život sam. Naime, u ruralnim oblastima Afrike i Kine, kao i u nerazvijenim delovima Evrope i Amerike, deca koja žive na farmama ređe boluju od alergijskih bolesti. Ona i sada, kao što je živela većina dece pre nekoliko decenija, žive u porodicama s više dece, u kontaktu s prirodom, biljkama i životinjama, gde se izlažu raznim vrstama infekcija i stiču trajan imunitet.

Tajna imunosistema

Dr Raketić navodi da se sve ovo može razumeti ako se shvati kako funkcioniše imunološki sistem. A on poseduje dva tipa odgovora. – Jedan je odbrambeni, protiv bakterija i virusa, a sprovodi ga podgrupa limfocita: Th1. Kada prevladava drugi tip odgovora, dolazi do alergijske reakcije, koja predstavlja preteranu reakciju imunološkog sistema na inače bezopasne materije kao što je polen. Ovaj tip odgovora posredovan je drugom, Th2 podgrupom limfocita – objašnjava ona, i dodaje da tokom razvoja deteta u materici preovladava Th2 podgrupa, ali nakon rođenja i prvog izlaganja bakterijama i virusima, oba kraka imunskog odgovora dovode se u ravnotežu neophodnu za normalnu funkciju imunološkog sistema. To znači da kontakt deteta s različitim uzročnicima infekcija, posebno dok su još mala, razvija i jača imunitet. Kad nema stimulacije imunološkog sistema od mikroorganizama, prevladava Th2 imunski odgovor i tako nastaju alergije i druge bolesti.

Do pola godine samo da sisaju

Slabijem imunitetu doprinosi i to što su nam se svima prehrambene navike promenile. I to nagore, kao što znate. – Iako su preporuke Svetske zdravstvene organizacije da majčino mleko bebama bude jedina hrana do šestog meseca života, sve manje žena doji, a umesto majčinog mleka koriste se mlečne formule. Kasnije se deci daje brza hrana, koja, osim što ima nedovoljno hranljivih materija, menja i mikrofloru creva. Normalna bakterijska flora digestivnog trakta i paraziti tokom cele evolucije koegzistirali su sa čovekom i smatra se da su neophodni za uravnotežen razvoj imunološkog sistema – objašnjava dr Raketić.

Blic žena, br.422, 15-21. Decembar 2012. Str.24