Može li se preterati sa higijenom

higijenskaOd kada su pre približno dva veka otkriveni prvi mikroorganizmi i njihov značaj u nastanku bolesti, počelo je sprovođenje higijenskih mera, pre svega u pogledu lične higijene, čiste vode, pravilnog odlaganja smeća, uvođenje toaleta i kanalizacije, pranja hrane, promena načina ishrane i uopšte stila života.

Te mere su dovele do iskorenjivanja mnogih bolesti kao što su kolera ili tifus, a smanjenju broja smrtonosnih infekcija posebno kod dece su doprinele vakcinacija i upotreba antibiotika. Sa druge strane postavlja se pitanje da li smo preterali u higijeni? Pretpostavlja se da su današnji domovi suviše čisti i sterilni, pa dete ne može da stupi u kontakt sa virusima, bakterijama ili parazitima, da bi stvorilo tzv. imunološki repertoar, koji predstavlja spektar antitela i ćelija memorije koje će štititi dete pri ponovnom sustretu sa navedenim mikroorganizmima. 

Upravo na tome se i zasniva higijenska hipoteza koju je početkom devedesetih godina prošlog veka predložio engleski lekar Dejvid Strakan tako što je uočio da u ruralnim sredinama deca manje oboljevaju do alergijskih bolesti. Naime, iako su još u devetnaestom veku uočavane različite alergijske bolesti kao što su alergijska kijavica, astma ili ekcem, tada su alergijske bolesti bile retke. Broj obolelih je naglo povećan poslednjih decenija, tako da gotovo polovinu ukupne svetske populacije čine osobe sklone alergijama, tzv. atopičari. Različita istraživanja ove pojave su pokušala da identifikuju moguće uzroke, od genetskih faktora, zagađenja vazduha, smanjene fizičke aktivnosti, promenjenih navika u ishrani ili povećanog stresa.
U traganju za uzrokom, jedno od mogućih objašnjenja je higijenska hipoteza, koja pretpostavlja da ukoliko u ranom detinjstvu ne dođe do kontakta deteta sa nekim mikroorganizmima, povećava se mogućnost da dete oboli od alergijskih bolesti. Ranije je porodica bila drugačija, imala je više članova i više dece koja su međusobno razmenjivala infekcije. Pored toga, mnoge porodice su živele u seoskim uslovima, sa dosta životinja a deca su vreme provodila napolju u igri. Na taj način su se deca susretala sa različitim vrstama blažih infekcija koje su nakon toga ostavljale doživotan imunitet.
Dugi niz godina naučnici pokušavaju da otkriju tačan mehanizam postavljene higijenske hipoteze, počevši od toga koji su to mikroorganizmi sa kojima dete treba da se susretne. Neka istraživanja ukazuju da to mogu biti određeni pripadici normalne flore tzv. mikrobioma, koji naseljavaju digestivni trakt, kožu i nos kod ljudi. U okviru projekta GABRIEL koji ima za cilj pronalaženje uzroka astme u Evropi je pokazano da rano izlaganje bakterijama, posebno delu bakterija pod nazivom endotoksin, ima protektivno dejstvo na razvoj alergijskih bolesti. Sa druge strane, u SAD je pokazano da u porodicama sa kućnim ljubimcima, kao što su psi i mačke, je manje obolevanje od alergija.
higijenska2
Pretpostavljeni mehanizam na kojem se zasniva higijenska hipoteza se može pojednostaviti tako što u imunskom sistemu svakog čoveka postoje 2 grupe odbrambenih T limfocita, koje su u ravnoteži. Kada se dete rodi, prevladava Th2 grupa limfocita. Ukoliko se dete u ranom detinjstvu inficira od svojih starijih ukućana, raste broj Th1 limfocita i tako se smanjuje šansa da dete oboli od alergija. Ukoliko postoji samo jedno dete u porodici, neće imati od koga da se inficira, ostaje dominatna Th2 podgrupa koja učestvuje u različitim alergijskim bolestima.
Pored uloge u alergijskim bolestima, higijenskom hipotezom se poslednjih godina objašnjava porast i nekih drugih bolesti kao što su autoimune bolesti (dijabetes, multipla skleroza), inflamatorna bolest creva, neke maligne bolesti i Alchajmerova bolest. Takođe je pre desetak godina je postavljena još jedna teorija „starih drugova“ koja dopunjuje higijensku hipotezu. Osnova nove teorije je postavka da je tokom evolucije uporedo sa razvojem imunskog sistema kod ljudi došlo i do prilagođavanja različitih mikroorganizma iz spoljne sredine. Iz tog razloga naš imunski sistem ne može da se razvija i ima funkciju bez tog stimulusa iz spoljne sredine. U ovu grupu spadaju stanovnici normalne flore (simbiotske bakterije kao što su laktobakterije i saprofitne mikobakterije), neki virusi (koksaki i rota virusi) i paraziti.
Šta može da se uradi da bi se podržala higijenska hipoteza i da bismo živeli u skladu sa tim? Počevši od prvih sati života, porođaj treba da bude prirodnim putem kada god je moguće, zato što prolaskom kroz porođajni kanal dete biva kolonizovano bakterijama iz normalne flore. Slično važi i za dojenje, s tim što se majčinim mlekom prenose brojni faktori imunskog sistema, koji još uvek ne mogu da budu sastavni delovi mlečnih formula. Treba održavati porodične i prijateljske odnose, a dete kada malo odraste treba da najveći deo dana provodi napolju, a ne pred ekranima kompjutera ili televizora. Za antibiotike se sumnja da menjaju status mikrobioma i tako posredno povećavaju rizik od alergijskih bolesti, pa ih treba primenjivati samo u slučajevima kada postoje stvarne indikacije.
Dom treba da bude čist, ali ne i sterilan. Danas su dostupna agresivna sredstva za čišćenje, kojima mikroorganizmi mogu da se gotovo potpuno uklone, ali to je trenutno, zato što mikroorganizmi nađu način da se ponovo nasele i to preko vazduha, hrane, direktnim kontaktom sa drugim ljudima ili kapljičnim putem preko kijanja, kašlja ili smejanja. Ne treba se opterećivati higijenom, ali je treba sprovoditi u razumnoj meri. Pranje ruku, kupanje i druge higijenske mere su civilizacijski napredak koji nikako ne treba odbaciti, tako da se ne sugeriše da deca i odrasli ne vode računa o higijeni. Na kraju, neki autori predlažu upotrebu probiotika koji mogu da ojačaju imunski sistem, ali do sada nije otkriven pravi soj probiotika koji bi imao tu ulogu, kao ni dužina trajanja terapije.

Nutricija, godina X, Avgust 2015, br.31, str.22-23