Inhalacija kao najbolji lek za astmu

decja astmaAstma je jedna od najčešćih hroničnih bolesti dečjeg doba, gde se broj obolele dece stalno povećava. Uzrok porasta astme kod dece je predmet mnogih istraživanja, pretpostavlja se da utiče povećano zagađenje vazduha, prisustvo aditiva u hrani, povećano cvetanje zbog globalnog zagrevanja i uopšte promena načina života. Statistički gledano najviše slučajeva astme, oko 30 odsto, ima u Velikoj Britaniji, Novom Zelandu i Australiji, dok u SAD čak 25 miliona ljudi boluje od astme, od toga 7 miliona dece. U Srbiji svaki dvadeseti stanovnik boluje od astme, a sedam odsto dece su astmatičari u odnosu na celokupnu dečju populaciju. Prema regionima najviše obolelih ima u Nišu, zatim u Beogradu, gde je obolelo oko dvadest osam hiljada dece, a u Vojvodini je najmanje obolelih od astme. 

Osnovne promene koje se dešavaju kod astme su da usled dejstva određenih faktora, tzv. okidača dolazi do zapaljenja, usled čega otiču disajni putevi, smanjuje im se lumen, a samim tim i protok vazduha. U isto vreme se stvara velika količina gustog, lepljivog sekreta, koji ispunjava već sužene disajne puteve. Dodatno skupljanje mišića oko disajnih puteva još više pogoršava simptome bolesti.
Zbog toga je za astmu kod dece karakterističan kašalj, koji može da bude različitog karaktera, od suvog do produktivnog i obično se javlja u toku noći i u ranim jutarnjim satima. Na taj način organizam pokušava da se oslobodi povećane količine sekreta. Često se može čuti „škripanje“ i „zviždanje“ u toku disanja. U težim slučajevima moguć je osećaj gušenja i stezanja u grudima. Neka deca opisuju disanje u toku napada astme kao kad bi probali da udišete a posebno izdišete vazduh na slamčicu. Često se zajedno sa karakterističnim simptomima astme javlja i curenje nosa, infekcije sinusa, vraćanje hrane iz želuca u vidu refluksa ili zastoj disanja (apneja) u toku spavanja. Takođe u najmlađem uzrastu deca obolela od astme mogu ispoljiti ekcem, posebno na obrazima i na pregibima, u vidu crvenila sa perutanjem.
Astma može da se javi u svim životnim dobima, ali je uobičajeno da se javi u detinjstvu, zato što su tada najmanji i nedovoljno razvijeni disajni putevi. Da bi došlo do nastanka astme, najčešće moraju da budu prisutni genetski faktori, a da kasnije po rođenju deluju faktori spoljne sredine. Značaj genetskih faktora je u tome što jedan ili oba roditelja obično ima neku alergijsku bolest i to astmu, ekcem ili alergijsku kijavicu. Na dete se prenosi predispozicija da reaguje alergijski, odn. da bude atopičar. Faktori spoljne sredine su okidači, koje dovode do nastanka simptoma astme.
Najčešći izazivači astme su alergeni i to kućna prašina, životinjska dlaka, grinje, poleni trava, drveća ili korova. Takođe su značajni uzročnici duvanski dim, zagađenje vazduha, intenzivni mirisi, lekovi kao što su aspirin i nesteroidni anti-iflmatorni lekovi uključujući ibuprofen, neselektivni beta blokatori, kao i sulfiti u hrani i piću, određene hemijske supstance i industrijska prašina. Nekada napad astme može da izazove virusna infekcija (posebno prehlada), fizička aktivnost, hladan vazduh ili promena vremena. Vrlo retko se mogu javiti simptomi astme nakon vikanja, plakanja ili smejanja.
Ponovo je aktuelna i higijenska hipoteza, koja objašanjava da promenjen način života poslednjih decenija je doveo da toga da usled poboljšane higijene deca uopšte ne dolaze u kontakt sa mikroroganizmima, pa nema stvaranja određenih vrsta odbrambenih ćelija imunskog sistema. Poremećaj ravnoteže odbrambenih ćelija dovodi do nastanka atopije i time do astme. Još uvek nije istražen uticaj polnih hormona na razvoj astme, iako je statistički dokazano da od astme češće obolevaju dečaci. Sa druge strane, kod devojčica se često pogoršavaju simptomi astme pred menstrualni ciklus.

decja astma2Izuzetno je teško sa sigurnošću postaviti dijagnozu astme kod dece, pre svega zbog toga što ne postoji jedan test koji ukoliko je pozitivan može da ukaže na astmu. Razlog tome je što je astma obično multifaktorijalna bolest, što znači da postoji više uzroka. U svakom slučaju dijagnoza astme se najčešće postavlja između pete i sedme godine. U ređim slučajevima dijagnoza astme može da se postavi i ranije, ali su tada često dijagnostički testovi negativni zbog nedovoljne razvijenosti imunskog sistema. Osnovni testovi za potvrdu astme su testovi plućne funkcije i to spirometrija, gde se meri tzv. kapacitet pluća, odn. koliko vazduha dete može da udahne, a posebno da izdahne. U vezi sa tim je bronhoprovokacioni test gde se preko spirometrije meri odgovor na određene lekove. Alergološka testiranja su jako važna, gde se mogu raditi kožni testovi na inhalatorne i nutritivne alergene, kao i ispitivanja iz krvi u smislu određivanja specifičnog IgE na neke alergene. U težim slučajevima se može raditi rentgensko snimanje pluća u cilju odbacivanja mogućnosti stranog tela u disiajnim putevima koji može davati simptome slične astmi ili se radi EKG zato što nekada bolesti srca mogu imati slične simptome kao i astma.
Pedijatrima nije lako saopštiti roditeljima da njihovo dete boluje od astme, pre svega zato što je to hronična bolest. Treba edukovati roditelje o bolesti i terapiji i objasniti da u školskom periodu simptomi bolesti postaju sve slabiji. Astma u većini slučajeva ne ometa normalan život, rad i bavljenje mnogim aktivnostima deteta.
Svake godine se pronalazi nova poboljšana terapija za lečenje astme. Postoje dve osnovne vrste lekova i to pre svega brzo delujući beta-2 agonisti, čiji je cilj da se brzo ublaže simptomi astme. Koriste se u vidu inhalera, gde sadržaj leka odlazi direktno u pluća. Druga grupa lekova se daje u dužem vremenskom periodu i treba da preveniraju napade i težinu napada astme. U tu grupu spadaju inhalatorni kortikosteroidi, modifikatori leukotriena (montelukast), teofilin, dugo-delujući beta-2 agonisti, kromolin, omalizumab. Veoma je važno izbegavanje izlaganja okidačima koji mogu dovesti do simptoma astme.
Iako je fizička aktivnost nekada okidač astme, treba razgovarati sa pedijatrom da se primeni terapija koje će omogućavati detetu bavljenje sportskim aktivnostima. Pri tom treba izbegavati sportove gde su prisutne veće količine prašine, a nekad i hlor iz bazena može biti okidač. Zato se preporučuju timski sportovi u salama i zatvorenim prostorima. Za procenu težine napada astme od koristi je pik flou metar, gde se u kućnim uslovima može izmeriti količina izdahnutog vazduha. Na početku lečenja su kontrole kod pedijatra alergologa ili imunologa na dve do šest nedelja, a kasnije, ako je astma dobro kontrolisana, je dovoljno jednom do dva puta godišnje. Ove kontrole omogućavaju da se prati bolest, menja ili smanjuje terapija. Od velike koristi je da se napravi Astma plan, gde pored roditelja mogu aktivno da učestvuju i deca starija od deset godina, koja se obučavaju kako se pravilno uzima terapija ili određuju pik flou vrednosti. Pored toga Astma plan treba da ima smernice koje korake treba preduzeti slučaju pogoršanja bolesti i kada dete treba odvesti na pregled kod lekara. Na osnovu dobrog Astma plana, astma se dobro kontroliše, ne ometa normalan život i omogućava da se deca ne razlikuju od druge dece koja ne boluju od astme.

Blic žena, 10-16. Oktobar 2015, br.569, str. 44-45.