Alergije- Novosti i prevencija

Poslednjih godina postoji značajan porast alergijskih bolesti, tako da se pretpostavlja da oko 20% ukupne populacije boluje od neke vrste alergija. Većina autora tu pojavu dovodi u vezu sa izmenjenim uslovima života, tako što se više vremena provodi unutra, promenjene su navike u ishrani, u upotrebi su brojna sredstva za čišćenje, dok je u spoljnoj sredini povećano zagađenje vazduha.

Deca su posebno osetljiva, zato što se alergije najčešće ispoljavaju u dečjem dobu, dok njihova učestalost opada između desete i tridesete godine života. alergijeDeca ne nasleđuju alergiju od roditelja direktno, ali se nasleđuje predispozicija (predodređenost) alergijskog reagovanja. Tako da ukoliko oba roditelja imaju alergiju, dete je pod rizikom od 75% da ispolji alergiju, a u slučaju alergije kod jednog roditelja je oko 50%. Najnovija istraživanja američkih autora iz februara 2013. godine ukazuju da ukoliko se u prvoj godini života tri ili više puta primene antibiotici, za dva puta povećava pojava alergije na hranu, što se objašnjava pre svega poremećajem normalne crevne flore.

Alergije se definišu kao preterana reakcija imunskog sistema na supstance (alergene) koje samo kod osetljivih osoba dovode do alergije. U toku alergijske reakcije određene vrste antitela i to imunoglobulin E (IgE) dovode do aktivacije ćelija imunskog sistema (mastociti i bazofili), oslobađaju se brojni medijatori, pre svega histamin i leukotrieni. Na taj način otpočinje zapaljenski odgovor, koji može da bude različitog intenziteta, od blage alergijske reakcije do reakcija koje ugrožavaju život.

Postoji čitav spektar simptoma alergije, a po novim podacima izgleda da je alergija jedna bolest koja zahvata različite organske sisteme. Kod dece je ubedljivo najčešća alergijska kijavica (rinitis), gde podaci iz SAD pokazuju da oko 40% dece boluje od ove bolesti. Roditelji uglavnom uočavaju da detetu stalno curi nos, sekret je bistar, javlja se svrab nosa i kijanje. Često je alergijski rinitis udružen sa alergijskim konjuktivitisom, gde se javlja crvenilo, peckanje i suzenje očiju. Ukoliko se promene na koži jave u prvim mesecima života obično ukazuju da će dete biti sklono alergijama, ili kako se ranije zvalo biti atopičar. Karaketristična je crvena ospa pre svega na koži obraza, a zatim i oko ručnog zgloba ili kolena i to je atopijski dermatitis (ekcem). Pored toga, na koži mogu da se jave slivene veće promene pod nazivom koprivnjača (urtikarija). Nemaju sva deca sa alergijom i astmu, ali je pokazano da 80% dece koja boluje od astme ima neki vid alergije koja se uglavnom ispoljava u predškolskom uzrastu. Kod astme usled oticanja disajnih puteva (bronhoopstrukcije) i povećanog stvaranja sekreta u plućima, dolazi da napada suvog kašlja, pojave „škripanja“ ili „zviždanja“ u grudima, dok se u težim slučajevima javlja gušenje. Od strane digestivnog trakta mogu da se jave bolovi u stomaku, povraćanje ili dijareja.

Navedene alergijske reakcije se javljaju obično usled alergena iz spoljne sredine, najčešće na polen, kućnu prašinu i grinje. Ukoliko imaju sezonski karakter, gotovo sigurno se radi o polenskim alergijama. U Srbiji cvetanje počinje u februaru a završava se krajem septembra, tako što prvo cveta drveće, i to drvo leske, a u tom periodu je najčešća alergija na polen breze. U aprilu počinje cvetanje trava, a najveći broj ljudi kod nas i u svetu ima alergijsku reakciju na polen korova i to na ambroziju, koja cveta od kraja jula do rane jeseni. Od lekova najviše reakcija izazivaju antibiotici i to iz grupe peniclina, a od namirnica najčešće iz tzv. grupe Top 7: mleko, jaja, brašno, soja, kikiriki, koštunjavo voće (badem, lešnik, bundeva, suncokret) i morski plodovi (riba, školjke, ljuskari). Alergije na ubode insekata kao što su pčela, osa ili stršljen mogu da budu opasne po život. Pored navedenih alergena okidači za napad astme su virusne infekcije, fizička aktivnost, jaki mirisi, aerozagađenje ili hladan vazduh.

Postavlja se pitanje kada treba raditi testove za potvrdu alergije kod dece, pre svega zbog nedovoljne razvijenosti imunskog sistema deteta, zbog opasnosti od težih alergijskih reakcija prilikom izvođenja testova i nedovoljne kooperativnosti dece. Najbolje vreme je sa navršene dve godine i dalje u predškolskom uzrastu kada su deca poslušnija. Dijagnoza alergija se postavlja pre svega kožnim testovima, (prick test), gde se na površinu kože stavljaju kapi različitih alergena, koji se ubacuju u kožu tankom iglom i posle deset minuta se očitava reakcija. Test je pozitivan ukoliko se na određeni alergen javi crvenilo i otok koji se veći od 3 mm, što znači da je u koži prisutan IgE na taj alergen. Pored toga se mogu raditi ispitivanja iz krvi, gde se traži IgE koji je specifičan za određeni alergen, kao i „patch“ test, gde se na kožu leđa postavlja gaza sa alergenom i posle dva dana se očitava reakcija.

Terapija alergija se pre svega odnosi na izbegavanje alergena, često i na upotrebu antihistaminika, koji blokiraju histamin oslobođen u toku alergijske reakcije. Od pomoći može da bude i antagonist receptora za leukotrien koji se oslobađa u toku alergija. Mogu da se koriste kortikosteroidni lekovi koji smanjuju zapaljensku reakciju, kao i dekongestivi koji smanjuju otok nosne sluznice. U težim slučajvima kao što je anafilaktička rekacija se koristi adrenalin. Posebno se izdvaja imunoterapija, gde se sprovodi desenzibilizacija, tako što se primenjuju manje doze alergena koje se tokom vremena povećavaju. Na taj način se imunski sistem „navikava“ na određenu supstancu i stvara drugu vrstu antitela (IgG), koji blokiraju IgE kao uzročnike alergije. Ranije se ova terapija sporovodila ubrizgavanjem alergena, a sada je mnogo komfornija, alergeni se primenjuju sublingvalno, odn. otapaju se ispod jezika. Nedostaci imunoterapije su što može da se sprovodi samo u određenom uzrastu, od pete do 55. godine i to svakodnevno u dužem vremenskom periodu od nekoliko godina. U fazi je ispitivanja vrsta imunoterapije u vidu primene monoklonskh antitela koja blokiraju IgE.

Prevencija alergija se sprovodi od najmlađeg doba, tako što se majkama preporučuje isključivo dojenje u prvih 4 do 6 meseci, jer su radovi pokazali da se time smanjuje učestalost alergija kasnije tokom života. Ukoliko nije moguća prirodna ishrana, treba uključiti hidrolizirane (hipoalergenske) mlečne formule, a čvrsta hrana se uvodi postepeno, i to pojedinačne namirnice na 4 do 7 dana. Iz dečje sobe treba izbaciti sve stvari koje skupljaju prašinu, kao što su plišane igračke, zavese i tepisi, a sobu treba svakodnevno čistiti. Poželjno je koristiti prečišćivače vazduha, koji održavaju vlažnost prostorija na 50%, i nikako ne izlagati decu duvanskom dimu. U vreme cvetanja treba zatvoriti prozore na kući i kolima, provoditi što kraće vreme napolju, posebno kada je vetrovito, a svako veče dete treba okupati i oprati mu kosu. Iako se ranije izbegavalo prisustvo domaćih životinja u kući, sada se zna da je čak korisno, a u prilkog tome je činjenica da su ranije deca koja su odrastala u seoskim domaćinstvima više bila u kontaktu sa životinjama i manje obolevala od alergijskih bolesti.

Bebin izbor, broj 41, Proleće 2015, str. 12-13