Facebook

Sve o noćnom umokravanju

Sve o noćnom umokravanju

Prim Ass Dr Dušan Paripović, pedijatar nefrolog

nocno-mokrenje

Noćno umokravanje (enureza ili noćna inkontinencija) je čest problem o kome se nerado govori. Do navršenih pet godina smatra se normalnom, fiziološkom pojavom. Noćno umokravanje ima oko 5-10% sedmogodišnjaka, problem može da bude prisutan i u adolescentnom uzrastu  i kod odraslih (0,5-1%).

Noćno umokravanje i ostali poremećaji mokrenja predstavljaju veliki psihološki problem i treći su na skali najstresnijih događaja u detinjstvu. Deca se povlače u sebe, izbegavaju odlaske na rekreativnu nastavu. Roditelji često nepravedno kažnjavaju ovu decu nerazumevajući prirodu problema.

Noćno umokravanje je povremeno oticanje urina u snu kod dece sa navršenih pet godina.  Ona može biti monosimptomska i nemonosimptomska, primarna i sekundarna. Monosimptomska enureza nije udružena sa simptomima i znacima disfunkcije donjeg urinarnog trakta (vlaženje veša, urgentno mokrenje ili nevoljno umokravanje tokom dana, manevri zadržavanja urina). Nemonosimptomatska noćna enureza udružena je sa simptomima i znacima disfunkcije donjeg urinarnog trakta. I monosimptomska i nemonosimptomska enureza mogu biti primarna i sekundarna. Primarna enureza postoji kada dete nije imao period duži od šest meseci u kontinuitetu, bez noćnog umokravanja, tzv. suvi period.  Sekundarna enureza je kada je dete imalo suvi period duži od šest meseci u kontinuitetu, bez noćnog umokravanja.  Prilikom uzimanja podataka od pacijenta bitno je da lekar odredi o kome poremećaju je reč jer će od toga zavisti dalji dijagnostički i terapijski pristup.

Primarna monosimptomska noćna enureza (MNE) se javlja u oko 80% dece sa noćnim umokravanjem. Uzrok noćnog umokravanja je multifaktorijalne prirode. Može se javiti zbog noćne poliurije (povećanog stvaranja urina tokom noći), hiperreaktivnosti detruzora (povećana aktivnost bešike tokom noći) i povišenog praga za buđenje (deca „tvrdi“ spavači). Ovi uzroci ne mogu se posmatrati izolovano, a mnogi smatraju da je najvažniji među njima povišen prag za buđenje.   

Povećano stvaranje urina tokom noći (noćna poliurija) nastaje zbog poremećenog ritama lučenja antidiureznog hormona (vazopresina), odnosno izostanka porasta njegove koncentracije u toku noći. Ovaj poremećaj je prisutan u oko 2/3 dece. Kod ostalih može postojati povećana aktivnost bešike tokom noći što uslovaljava smanjen funkcionalni kapacitet bešike.

Važan faktor je i genetska predispozicija. Ukoliko su se oba roditelja umokravala noću, verovatnoća de se dete umokrava je 75%, a ukoliko se umokravao jedan roditelj verovatnoća je 25%. Oko 15% dece sa noćnim umokravanjem ima sindrom hiperaktivnosti sa deficitom pažnje. Ostali doprinoseći faktori mogu biti opstipacija i hipetrofija tonzila.

Lečenje noćnog umokravanja treba započeti sa navršenih 5 godina. Danas se  najčešće koristi alarm i dezmopresin (Minirin).  Ako dete ima hiperaktivnu mokraćnu bešiku i smanjen kapacitet treba razmotriti antiholinergik. Primena antidepresiva preporučuje se izuzetno retko. Moguća je kombinacija lekova i alarma. Neophodno je da u večernjim časovima deca ograniče unos tečnosti, i da izbegavaju unos slanih i slatkih namirnica. 

 

 

prvi-pregled

Kada se odlučite da posetite Savetovalište za noćno umokravanje Pedijatrijske ordinacije Dr Raketić, u cilju što bržeg rešavanja problema, potrebno je da pripremite sledeće:

  1. Analiza urina – sediment i urinokultura - veoma je važno pravilno uzorkovanje urina, prethodne večeri detetu treba dati umerene količine tečnosti, odmah pri buđenju okupati dete, tj. uraditi toaletu genitalija toplom vodom i sapunom i u sterilnu bočicu uzeti srednji mlaz urina. Uzorak odneti u laboratoriju u roku od najviše 2 sata, do odnošenja čuvati urin na hladnom mestu.  
  2. Dnevnik mokrenja – tokom dva dana (48h), najbolje vikendom, zapisuje se vreme i količina unete tečnosti i izmokrenog urina. Najbolje je da se dete pri tome ponaša kao i drugih dana, kako bi dnevnik odražavao stvarno stanje. Jedina razlika je da dete treba probuditi dva puta u toku noći kako bi mokrilo i upisati vreme i količinu mokraće. Merenje količine tečnosti i urina se izvodi primenom menzure ili šprica.

U tabeli je dat primer - dete ustane u 7 h i u 7.20 h popije 120 ml mleka, što se unosi u prvu kolonu. U drugu kolonu potrebno je uneti vreme i količinu izmokrenog urina, na primer dete u 7.10h mokri 150 ml.

Ovde preuzeti tabelu Dnevnik mokrenja

Merenje količine unete tečnosti

Merenje količine izmokrenog urina

Vreme

Vrsta tečnosti

Količina u ml

Vreme

Količina u ml

7.20 h

Mleko

120

7.10

150

         
         
         
         
         
         
         
         

Prvi pregled je kod nefrologa, gde uzima podatke o svemu što se odnosi na noćno umokravanje, kao i o prethodnim bolestima (lična anamneza) i o bolestima u porodici. Ukoliko je potrebno, nefrolog će preporučiti dalja ispitivanja, kao što je ultrazvučni pregled urotrakta, osmolarnost urina i dr. Nefrolog preporučuje dalje korake u smislu saveta ili terapije i upućuje dete na pregled kod psihologa.

Psiholog razgovara sa roditeljima i detetom i odlučuje da li je potrebno dalje psihološko praćenje i psihoterapija. Daje roditeljima smernice i podršku u lečenju. 

Lečenje noćnog umokravanja primenom alarma

Prim Ass Dr Dušan Paripović, pedijatar nefrolog

pipi1 pipi2

Cilj terapije alarmom je da se dete probudi kada je mokraćna bešika puna.

Dete se budi primenom alarma ili vibracija u trenutku umokravanja, a potom postepeno uči da se probudi kada je bešika puna (pre nego što se umokri).

Primena alarma

  • Testirati alarm svako veče (pre upotrebe alarma)
  • Alarm se aktivira kada se ovlaži
  • Kada se alarm aktivira dete treba da isključi alarm, ustane i dovrši mokrenje u toaletu
  • Pre povratka u krevet dete treba da se okupa, presvuče i pomogne u presvlačenju čaršava
  • Alarm se ponovo postavi i dete se uspava
  • Dete treba da nosi alarm svaku noć
  • Pre nego što zaspi dete treba da se podseti šta treba da uradi u slučaju aktivacije alarma
  • Ako se dete ne probudi, roditelj treba da probudi dete i da mu pomogne da ode u toalet
  • Roditelj spava u istoj sobi da bi mogao da probudi dete
  • Za uspeh terapije je bitno da dete bude potpuno budno
  • Dete postepeno uči da se probudi kada je bešika puna
  • Kontrola nakon 14 dana primene
  • Nastaviti terapiju ako je došlo do poboljšanja (lakše buđenje, kasnija aktivacija alarma, manji broj aktivacije alarma u toku noći, ređe vlažne noći)
  • Trajanje terapije: 3 meseca / 2 nedelje (ako je dete suvo)

Neuspeh primene alarma

  • Slaba motivisanost deteta
  • Neredovna primena
  • Izostanak roditeljskog nadzora
  • Porodični  problemi (stres)
  • Dnevno umokravanje
  • Više epizoda umokravanja tokom noći

Prednosti alarma:

  • Uspešnost primene alarma: 50-80 %
  • Dobra stopa uspešnosti (25% 1 mesec, 50% 3 meseca)
  • Odsustvo neželjenih efekata 

PiPi baner za sajt

Kada dete treba da počne da kontroliše mokrenje

Kada dete treba da počne da kontroliše mokrenje

Prim Ass Dr Dušan Paripović, pedijatar nefrolog

 

Kada je pravi trenutak da se detetu skinu pelene?

skidanje-pelena1Smatra se da je dete dovoljno zrelo da može da savlada kontrolu mokrenja u uzrastu od 2 (odnosno od 1,5 do 4) godine, ili da to bude treće leto života. Moderne pelene omogućuju deci da dugo budu suva i danas nije retko da i trogodišnjaci nose pelene. Samo par generacija ranije pelene su prestajale da se koriste u znatno ranijem uzrastu.

Ako roditelj pokuša da nauči dete da kontroliše mokrenje u uzrastu od recimo 12 meseci, može se desiti da dete ne može da izvrši traženi zadatak, jer još uvek nije psihofizički spremno. Znaci koji ukazuju da je dete spremno su da dete oseća da je mokraćna bešika puna (boli ga stomak), da zna da koristi maramice i da pokazuje spremnost za saradnju. Insistiranje roditelja na kontroli mokrenja može dovesti do negodovanja i suprotstavljanja deteta. U slučaju da je dete uspešno u uspostavljanju kontrole treba ga pohvaliti. Ako rezultat izostane potrebno je pružiti detetu emotivnu podršku i izbeći pokazivanje ljutnje.

Deca uče imitacijom. Upoznajte ih kroz igru sa lutkama, korak po korak, šta se od njih očekuje. Kako da skinu pantalone, pelene, kako da sednu na nošu, obrišu se maramicom, operu ruke...

Početak odvikavanja se započinje danju, a potom noću. Koristiti sistem nagrade (nalepnice, igračke).

Kada primetite da dete uči da koristi nošu, možete da prekinete upotrebu pelena.

Budite strpljivi. Uspeh se očekuje u roku od 2 do 3 nedelje. Tokom prvih par meseci upotrebe noše dete će se ponekad umokriti noću. Ako uspeh izostane, to je vaša greška. Ne odustajte. Ovo je samo korak u procesu odrastanja.

Odluka o prestanku upotrebe pelena je na roditeljima. Dete će naučiti da ne koristi pelene, a zadatak roditelja je da mu u tome pomogne.

Proleće i leto su idealna godišnja doba za odvikavanje od nošenja pelena. Odvikavanje ne treba sprovoditi kada se porodica seli ili kada se čeka rođenje deteta.

Uspešno odvikavanje od nošenja pelena je važno roditeljima, deci, ali i lekarima jer smanjuje rizik od kasnijeg poremećaja mokrenja.