Facebook

Neki od čestih razvojnih poremećaja

Kod većine razvojnih  poremećaja u početku imaju sličnosti u simptomima. Potrebno je raditi s detetom i sistematski i prikupljati podatke tokom rada, pa tek kroz analizu brzine napredovanja i usvajanja novih znanja u svim razvojnim oblastima zaključiti koji je tačno poremećaj u pitanju.

Poremećaj iz spektra autizma NIJE BOLEST, već neurorazvojni poremećaj koji se manifestuje kroz skup specifičnih simptoma i ne postoji medicinski test kojim se utvrditi sa stopostotnom sigurnošću (nije uključen samo jedan gen ili jedna oblast mozga i nije zdravstveni problem). Tri  osnovne grupe simptoma koje su uvek zastupljene kod svakog deteta, iako uvek u različitom intezitetu jesu:

  1. Poremećaj u socijalnom razvoju (konstantni deficit u društvenoj komunikaciji i interakciji u više situacija, koji nisu prouzrokovani opštim razvojnim kašnjenjem)
  2. Poremećaj u verbalnoj i neverbalnoj komunikaciji.
  3. Neki vid stereotipnih/automatizovanih /ponavljajućih ponašanja.

Restriktivna, ponavljajuća ponašanja, intresovanja ili aktivnosti

Ta autostimulativna ponašanja imaju svrhu dobijanja podrške (ugodnih podsticaja) kroz pet čula, bez potrebe za komunikacijom ili kontaktom sa ljudima, što je samo po sebi atipično i neprikladno. Ovim ponašanjem - radnjama deca se sve više “zatvaraju u svoj svet” i odvajaju od okoline i društva, jer kroz ove vidove podsticaja ne stimulišu razvoj govora, socijalizaciju, posmatranja i dodirivanja predmeta na specifičan način, insistiranje na određenim rutinama, autoagresija, vokalno ponavljanje reči, fraza, rečenica, celih reklama ili odlomaka iz filmova, okretanje u krug, ljuljanje.

autizammm

Poteškoće u učenju

Dete ne usvaja sadržaje istom brzinom kao vršnjaci, počinje da se zatvara u sebe, izbegava rad sa drugom decom i komunikaciju jer se stidi ili ne razume šta sa radi i traži od njega, postaje agresivno ili autoagresivno.

Oštećenje sluha

Dete ne reaguje na zvuke niti se odaziva na svoje ime, ne reaguje na vokalne zahteve. Ne razvija se govor ni komunikacija, a zatim nema ni socijalizacije, te ne može da razume, niti da imitira govor drugih.

Govorno-jezički poremećaji

Dete ne razvija verbalnu komunikaciju ni socijalizaciju, jer ne može da prati vršnjake, te je svaki vid usvajanja znanja usporen.

ADHD-poremećaj sa hiperaktivnošću i deficitom pažnje

Deca imaju veoma selektivnu pažnju, pa se čini da ne razumeju šta im se kaže, ili da ne reaguju na vokalne komande, veoma su impulsivna i ne mogu da zadrže paznju dovoljno dugo tokom instrukcije ili neke aktivnosti, te se često čini da zaostaju u razvoju.

Umanjenje kognitivne sposobnosti (mentalna  retardacija)

Dete se razvija  s velikim zaostacima u svim razvojnim oblastima, te kasni i razvoj govora, razumevanje okoline, a razvijaju se autostimulativna ponašanja, stereotipije.

Sindrom fragilnog X hromozoma

Ovo je najčešći nasledni genetički poremećaj umanjenih kognitivnih sposobnosti (mentalne retardacije) i razvojnih poremećaja. Deca imaju problem s učenjem i prikladnim ponašanjem, kao i sa razvojem govora i socijalizaciom.

Sindrom Rett

Dete razvija stereotipna ponašanja, ima nerazvijen govor, izostaje socijalizacija, ali je vidna i konstantna regresija i gubljenje fine, a zatim grube motorike koji ne postoje kod ASD (poremećaji iz spektra autizma) poremećaja.

Dečiji dezintegrativni poremećaj ili “sindrom Helen Keller“

Deca imaju tipičan razvoj do 3 .godine, a zati dolazi do drastične regresije i gubljenja svih kognitivnih i komunikacijskih veština, te se pojavljuju stereotipna ponašanja. Gubi se svaki vid receptivne,ekspresivne i gestkulacione komunikacije.

Sindrom  Landau -Kleffner

Veoma je sličan sidromu Helen Keller, u kojem dete počne sa tipičnim razvojem govora, nakon čega dolazi do gubitka ekspresivnih i receptivnih funkcija komunikacije (razumevanje i korišćenje govora) i do razvoja epileptičnih napada. Pojavljuje se obično izmešu 3 i 7 godine života i 75% nepovratno razvije receptivno-ekspresivni poremećaj govora.

Reactive Attachment Disorder (Reaktivni poremećaj vezivanja)

Rezultat je težeg oblika psihosocijalne uskraćenosti i ima velike sličnosti s autizmom jer deca imaju vidan zaostatak razvoja govora, netipičnu socijalnu komunikaciju i stereotipna ponašanja.