Nova uloga vitamina D

Vitamin D je veoma važna supstanca koja podstiče rast kostiju i zuba, tako što zajedno sa paratireoidnim hormonom poboljšava iskoristljivost kalcijuma i fosfora iz digestivnog trakta. U organizmu ga nema dovoljno jer mora da se unese putem određene vrste hrane ili da se nakon izlaganja Suncu pretvori u aktivan oblik, zbog čega ga mnogi autori zovu „Sunčani vitamin“.

vitamin-dHrana je siromašan izvor vitamina D, jer samo neke namirnice imaju dovoljnu količinu ovog vitamina. Sa druge strane, svi se manje izlažemo Suncu prema preporuci lekara zbog opasnosti od malignih bolesti kože. Deca više vremena provode pred ekranima kompjutera ili televizora nego u igri napolju. Posledica toga je smanjen nivo vitamina D, koji kod dece može da dovede do nastanka rahitisa, a kod odraslih do slične bolesti pod nazivom osteomalacija.
Roditelje često interesuje kako prepoznati rahitis kod dece. U kliničkoj slici rahitisa dominiraju skeletni deformiteti, tako što razmekšavaju kosti glave, kasnije se zatvara fontanela, a kasni i izbijanje mlečnih zubića. Grudni koš dobija zvonasti oblik, sa karakterističnim zadebljanjima na rebrima u vidu brojanica i ulegnutim središnjim delom grudnog koša. Kada dete počinje da sedi, uočavaju se deformiteti kičme, a pri prvim koracima i deformiteti nogu u obliku slova O ili X. Da ovi deformiteti nisu iz davno prošlih vremena, govore slike iz Afrike, koje potvrđuju da rahitis još nije iskorenjen. Terapija rahitisa se sprovodi primenom visokih doza vitamina D nekoliko nedelja i tada se uočavaju znaci ozdravljenja.
Profilaksa rahitisa je počela još u 19.veku primenom ribljeg ulja kao bogatog izvora vitamina D. Kod nas je do sedamdesetih godina bila praksa da se deci svako jutro daje po jedna kašika ribljeg ulja. Nakon toga je počela primena suplemenata vitamina D u vidu vodenog i uljanog rastvora ili uljanih tableta. Pokazalo se da je najbolji oblik preparata vitamina D uljani rastvor, koji se primenjuje kao kontinuirana profilaksa rahitisa od prvog meseca života do kraja prve godine, a zatim tokom zimskih meseci druge i treće godine. Optimalne doze vitamina D izražene u internacionalnim jedinicama (IJ) do nedavno su bile 200 IJ dnevno za novorođenčad, decu i odrasle do 50 godina, a za starije osobe od 400 do 600 IJ vitamina D. Najnovije preporuke pedijatara su da je neophodno povećati dozu vitamina D za decu od rođenja do 18. godina života na 400 IJ vitamina D na dan.
Na našem tržištu su suplementi vitamina D u obliku ergokalciferola (vitamina D2) i holekalciferola (vitamina D3). S obzirom da se vitamin D3 bolje apsorbuje i da povećava nivo aktivne forme vitamina D za 3 puta više nego vitamin D2, preporučuje se primena vitamina D3 i to 1 kap kod novorođenčadi ili 2 kapi kod prevremeno rođene dece. Sa primenom preparata vitamina D treba početi odmah po rođenju, jer se tokom trudnoće ne stvara u dovoljnoj količini kod dece i ne prolazi kroz placentu, odn. sa majke na dete. Majčino mleko ima male količine vitamina D, tako da je jedna od retkih prednosti mlečnih formula što se u njih dodaje vitamin D. I pored toga su preporuke Američkog Pedijatrijskog Društva da preparate vitamina D treba davati deci koja su na prirodnoj, ali i na veštačkoj ishrani, i nastaviti sve dok dete ne konzumira dnevno 1 L mleka obogaćenog vitaminima ili 1 L mlečne formule.
Poslednjih godina se otkrivaju nove funkcije vitamina D i jedna od najvažnijih je njegov efekat na imunski sistem. Pokazano je da vitamin D smanjuje hronično zapaljenje, što se posebno odnosi na alergijske bolesti kao što su alergijska kijavica ili astma, kao i autoimunske bolesti tipa multipla skleroza ili reumatoidni artritis. Takođe vitamin D podstiče umnožavanje ćelija imunskog sistema i stvaranje jedine antimikrobne supstance koju sintetiše ljudski organizam pod nazivom katelicidin. Ova supstanca sprečava razmnožavanje mnogih vrsta bakterija, kao i nekih virusa i gljivica. Sa druge strane vitamin D pojačava programiranu ćelijsku smrt (apoptozu) tumorskih ćelija i time sprečava maligne bolesti. Regulacijom krvnog pritiska, povećanjem snage srčanog mišića i povećanim stvaranjem insulina vitamin D učestvuje u prevenciji bolesti srca i dijabetesa.
Druga istraživanja ukazuju da se kod dece sa hroničnim bolestima kao što su astma, dijabetes tip 1, bolesti bubrega ili kod dece koja uzimaju lekove protiv epilepsije, nalazi snižen nivo vitamina D u krvi. Pokazano je da je nivo vitamina D kod dece koja boluju od astme u korelaciji sa težinom kliničke slike i da primena preparata vitamina D smanjuje simptome astme. Poslednjih godina su publikovani brojni radovi koji govore o važnosti vitamina D i kod odraslih. Procenjuje se da više od milijardu ljudi ima deficijenciju vitamina D, posebno zimi i u proleće, a da u okviru toga svaka šesta osoba ima teži oblik deficijencije vitamina D.
Možemo zaključiti da uzimanje preparata vitamina D pored uloge u sprečavanju nastanka rahitisa kod dece i osteomalacije kod odraslih, ima važnu ulogu u prevenciji kardiovaksularnih, autoimunskih i malignih bolesti. Samo određene vrste hrane sadrže dovoljnu količinu vitamina D i to su riblje ulje i morska riba, crna džigerica, žumance, obogaćeno mleko, buter, margarin, sir i cerealije. Zato se većina autora slaže da treba promeniti navike u ishrani, uzimati suplemente vitamina D i provoditi vreme na Suncu i to ujutro do 10h i popodne od 17h.

Bebin izbor, Br.27, Zima 2013, str.8-9