Važnost sna u najmlađem uzrastu

Roditelji koji imaju više dece znaju koliko je važno da svako dete ima svoj raspored u toku dana, odnosno vreme za hranu, igranje, kupanje, a posebno spavanje. Uočeno je da su deca koja nedovoljno spavaju razdražljiva, hiperaktivna i sklona infekcijama. Iz tog razloga se brojna istraživanja bave proučavanjem povezanosti spavanja, imunskog i neuroendokrinog sistema u dečjem uzrastu.

deca-spavanjeSan je dragocen za dete, pre svega zbog lučenja hormona rasta koji pomaže rast i razvoj. Takođe neuroendokrini sistem dejstvom hormona i neurotransmitera reguliše cirkadijalni ritam, odn. ritam organizma preko celog dana. U toku spavanja se luče i brojni imunski faktori koji štite organizam od različitih infekcija. Na početku infekcije imunski sistem stvara proinflamatorne citokine IL-1, IL-6 i TNF, koji povećavaju temperaturu organizma i tako sprečavaju razmnožavanje bakterije i virusa, a takođe i produžavaju vreme spavanja, koje povoljno deluje na imunski sistem.

Smanjena dužina spavanja tzv. deprivacija sna, dovodi do povećane sklonosti infekcijama, kako kod dece, tako i kod odraslih. Tada se smanjuje nivo citokina i ćelija imunskog sistema, kao što su T pomoćnički limfociti i NK ćelije. Pored toga, deprivacija sna dovodi do smanjenja titra antitela posle različitih vrsta vakcina, što je istaživanjima dokazano nakon vakcinacije protiv sezonskog gripa ili hepatitisa B. Neki autori smatraju da produžena deprivacija sna može dovesti i do autoimunskih bolesti kao što je Kronova bolest ili čak do različitih vrsta malignih bolesti.

Sa druge strane, poslednjih trideset godina se povećava broj gojazne dece a smanjuje se njihovo vreme spavanja, pa se postavlja pitanje da li je to koincidencija ili postoji značajna korelacija? Različiti američki autori su pokazali da se kod nedovoljnog spavanja za 58 do čak 89% povećava rizik od nastanka gojaznosti kod dece. Sa druge strane, svaki dodatni sat spavanja smanjuje navedeni rizik za 9%. Još uvek se traga za uzrokom ove pojave, a jedno od objašnjenja je da spavanje utiče na neuropeptide koji regulišu apetit, kao što su leptin i grelin. Nivo leptina je niži kada deca dovoljno spavaju, a ukoliko je skraćena dužina spavanja, ta deca imaju osećaj gladi i više uzimaju hranu. Pored toga se razmatra o cirkadijalnom ritmu kao regulatoru metabolizma i o tome da nedovoljno spavanje dovodi do zamora deteta tokom dana, tako da se posredno smanjuje fizička aktivnost. Drugim rečima, dovoljno spavanja pomaže održavanje normalne telesne težine kod dece.

Zbog svega navedenog, preporuke američkog Centra za kontrolu bolesti (CDC) su da do kraja prve godine dužina spavanja bude do 15 sati, nešto manje u predškolskom uzrastu i tek od desete godine se približava preporučenom vremenu kao i za odrasle, koje iznosi 8.5 do 9.5 sati. 

PREPORUKE ZA SPAVANJE KOD DECE
UZRAST DUŽINA SPAVANJA
Od rođenja do drugog meseca 12 do 18 sati
Od 3. do 11. meseca 14 do 15 sati
Od 1. do 3. godine 12 do 14 sati
Od 3. do 5. godine 11 do 13 sati
Od 5. do 10. godine 10 do 11 sati
Od 10. do 17. godine 8.5 do 9.5 sati

vaznost-snaPored toga su preporuke pedijatara da se u večernjim časovima ne daje deci hrana i napici koji sadrže kofein ili slične sastojke, kao i da se par sati pred spavanje isključe sve vrste elektronskih uređaja i to televizori, kompjuteri, mobilni telefoni, ajpedi, plej stejšni. Vreme provedeno u korišćenju navedenih uređaja treba da bude najviše dva sata dnevno, a u sobi gde dete spava ne treba da bude nijedan uređaj, posebno ne televizor. Ne treba zaboraviti i da je spavanje dragoceno zbog poboljšanja pamćenja, boljeg učenja i na kraju boljeg raspoloženja deteta.

Nutricija, godina VIII, decembar 2013, br.26, str 16, "San donosi zdravlje".