Pelenski dermatitis (ojed)

Ojed kod bebe podrazumeva svaku iritaciju kože, bez obzira na uzrok, koja se javlja u takozvanoj pelenskoj regiji, gde spadaju genitalije, pregibi i analni region. Sinonimi za tu vrstu ojeda su pelenski dermatitis (zapaljenje kože pelenske regije) ili na engleskom dajper, odnosno napkin dermatitis. Prvi simptomi ojeda primećuju se u trenucima kada beba postaje nervozna i plače prilikom kupanja ili dodira pelenske regije. Ubrzo nakon toga uočavaju se i promene na koži.

Taj tip ojeda javlja se kod velikog broja beba, ali tačni uzroci još se utvrđuju. Prema rečima doc. dr sc. med. Nevenke Raketić, trebalo bi naglasiti da ojed ne nastaje samo kao posledica nedovoljne higijene pelenske regije, kako roditelji često misle. Procenjuje se da ojedi čine 10-20 odsto svih promena na koži novorođenčadi i odojčadi. Iako se mogu javiti još u prvim danima nakon rođenja, najčešći su između devetog i dvanaestog meseca života.
pelene-korpa– Ojed se može javiti kao posledica osetljive kože, posebno kod dece sklone alergiji, u vidu atopijskog dermatitisa ili ekcema. Javlja se i tokom dijareje ili korišćenja plastičnih gaćica preko pelena, kao i prilikom uvođenja čvrste hrane, budući da je tada broj stolica veći. Ako beba još uvek sisa, ojedi mogu biti i posledica određene hrane koju majka konzumira. Na primer, mogu se javiti ako majka konzumira jela koja sadrže paradajz. Ako je beba pod terapijom antibioticima, time se uništavaju bakterije fiziološke flore koje štite region, a kao posledica najčešće se javlja ojed. Ako se koriste platnene pelene, ojed mogu izazvati različiti deterdženti ili omekšivači, kao i sastojci losiona, pudera ili krema za negu pelenske regije – objašnjava za Pharma network dr Nevenka Raketić.
Kako ističe naša sagovornica, postoji više oblika ojeda, a najviše je zastupljen takozvani kontaktni dermatitis. Promene mogu da variraju od crvenila nalik opekotinama do oštećenja kože u vidu erozija. Karakteristično za kontaktni dermatitis, prema rečima dr Raketić, jeste to što ne zahvata delove kože koji nisu u kontaktu s urinom ili stolicom.
Drugi oblik ojeda javlja se kao posledica bakterijske infekcije kože. Njega najčešće uzrokuju stafilokoke ili streptokoke. Poseban tip ojeda nastaje kao posledica gljivične infekcije, najčešće kandidom.
– Ako je bakterijske etiologije, ojed se naziva impetigo i javlja se u vidu malih plikova (vezikula) koji često pucaju, ostavljajući lezije na koži, dok infekciju kandidom karakterišu zone izrazitog crvenila, posebno u pregibima i analnoj regiji. Da bi se potvrdilo da je reč o ojedu kao posledici infekcije, uvek treba uzeti bris promena na koži – ističe dr Raketić.
Prema njenim rečima, u poređenju s ojedima koji su posledica infekcija, ojedi koji nastaju usled alergijske reakcije mnogo su manje zastupljeni. Najčešći uzroci alergije jesu sastojci pelena ili vlažnih maramica. Tako izazvan ojed ispoljava se u vidu jasno ograničenog crvenila na iritiranoj koži, ponekad sa sitnim promenama u vidu plikova (vezikula). Taj vid alergije može se dokazati alergijskim testovima na koži (eng. skin-patch). U retke uzroke ojeda kod beba spadaju i različiti metabolički poremećaji, imunodeficijencije i, nažalost, seksualno zlostavljanje dece.
Lečenje ojeda kod beba podrazumeva pre svega izbegavanje faktora koji su doveli do nastanka promena na koži pelenske regije.
– Podrazumeva se što češće menjanje pelena, da bi koža imala što manje kontakta s urinom i stolicom, a preporučuje se pranje vodom, bez sapuna ili maramica koje sadrže alkohol ili mirise. Nakon toga treba naneti krem koji sadrži vazelin ili cink-oksid, da bi se stvorila zaštitna barijera na koži. Zbog izraženijeg rizika od toksičnosti usled povećane apsorpcije preko oštećene kože, ne preporučuje se primena borne kiseline ni talka. Kad god je moguće, treba skidati pelene, da bi se promene bolje ventilirale i sušile. Terapijski je preporučljivo i kupanje u mlakoj vodi koje će trajati od 15 do 20 minuta – ističe dr Raketić.
Ako je ojed posledica infekcije, pedijatar će preporučiti dalje korake, obično u vidu lokalne terapije antibiotskim mastima ili kombinovanim kremama koje sadrže antibiotike i antimikotike, ako postoji i gljivična infekcija. U težim slučajevima ojeda, pedijatar će preporučiti blagu kortikosteroidnu kremu, koja deluje antiinflamatorno. Treba je nanositi u tankom sloju, u kraćim vremenskim razmacima.
– Mnogi roditelji, kada se pojavi ojed, pokušavaju bebama da stavljaju samo platnene pelene. Novija istraživanja, međutim, pokazuju da su jednokratne pelene dizajnirane tako da mnogo bolje upijaju tečnost i na taj način deluju povoljno na pelensku regiju. Međutim, ako je ojed posledica alergijske reakcije na sastojke pelene, treba probati s platnenim pelenama ili promeniti marku jednokratnih – zaključuje dr Raketić.

FARMAKON, br.15, Decembar 2010, str.72-73