Zašto je bebi glavica mekana

Fontanela na zadnjoj strani glave nestaje oko četvrtog meseca, a na prednjoj strani između 12. i 14. meseca, kaže dr Nevenka Raketić, pedijatar

fontanellaBebe se od odraslih razlikuju po mnogo čemu, između ostalog i po fontanelama, mekim udubljenjima na glavici koja vremenom nestaju. Šta bi roditelji trebalo da znaju o njima, kako da neguju bebinu kožu i kosu na tom delu glave, pitali smo dr Nevenku Raketić, specijalistu pedijatrije iz pedijatrijske ordinacije „Dr Raketić“.

Ona objašnjava da fontanele zapravo čine prostor između kostiju lobanje koje još nisu srasle.

– Tokom trudnoće kosti lobanje se razvijaju odvojeno. Ne kao jedna kost, nego nalik na slagalicu koju čini nekoliko kostiju koje se tokom vremena približavaju i spajaju. Neke kosti se spajaju pre, a neke nakon rođenja deteta, čime se omogućava nesmetan rast mozga bebe. Zahvaljujući slobodnim prostorima fontanela, mozak tokom prve godine može ubrzano da raste – kaže doktorka.

Mala i velika fontanela

Postoje, objašnjava naša sagovornica, mala i velika fontanela. Mala se nalazi sa zadnje strane strane glave i počinje da se zatvara već oko drugog meseca života novorođenčeta. A kada ono napuni četiri meseca, ova fontanela bi, zbog fuzije kostiju, trebalo da potpuno nestane.

Druga, veća fontanela nalazi se sa prednje strane glave. U predelu ove fontanele mogu da se opipaju četiri kosti zaobljenih ivica koje tek treba da se spoje. Ova fontanela zatvara se kasnije od male, između devetog meseca i druge godine, ali je uobičajeno vreme zatvaranja između 12. i 14. meseca života.

U prostoru fontanele, objašnjava doktorka, bebin mozak nije bez zaštite, jer ga pokriva jaka, fibrozna membrana. Zahvaljujući njoj bebina glava je otporna na dodir i pritisak.

Zašto se meri obim glave

– Od rođenja, a i kasnije, na redovnim pedijatrijskim pregledima se pored merenja težine i dužine bebe do navršenih godinu dana određuje i obim glave. Razlog tome je upravo određivanje rasta mozga i zatvaranja fontanele i vrednosti obima glave se porede sa standardnim krivama rasta u odnosu na uzrast – kaže dr Nevenka Raketić.

Roditelji, ističe ona, treba da znaju da odrede čvrstinu fontanele, koja je normalno lako savitljiva i u ravni sa okolnim kostima.

Ukoliko je ona ispupčena i napeta, to može da bude upozoravajući znak da je došlo do porasta pritiska u mozgu i tada odmah treba konsultovati pedijatra.

Suprotno tome, fontanela koja je ispod ravni kostiju, odnosno uvučena, odraz je dehidratacije deteta, tj. nedovoljnog unosa tečnosti, što može da se dešava u toku povišene temperature, povraćanja ili dijareje.

fontanelaKosa na području gde su fontanele može da se pere i češlja bez opasnosti da će se beba povrediti

Naša sagovornica ukazuje na to da roditelji znaju da se uplaše kada ne mogu da napipaju prednju fontanelu.

– U većini slučajeva ona još uvek postoji, samo što se u prvoj fazi zatvaranja fontanele preko moždanog tkiva razvija čvrsta, hrskavičava membrana, pa se udubljenje teže napipa. Međutim, dešava se, istina veoma retko, kod jedne od 2. 500 beba da se fontanela zaista ranije zatvori. Taj poremećaj se naziva kraniosinostoza – kaže dr Raketić i dodaje da se ovaj poremećaj otkriva rentgenskim snimanjem ili skenerom glave.

Uglavnom se leči hirurškim putem jer u suprotnom zbog rasta mozga dolazi do pritiska na mozak, što dovodi do pogrešnog razvoja i deformacije kostiju lobanje. Posledica toga su asimetrija lica i glave, poremećaj vida, oštećenje mozga ili retardacija.

 Blic žena, 01.- 07. avgust, br. 559, str. 33