Lekovi u periodu laktacije - novosti

lekovi-dojenjePoznato je da je majčino mleko najbolja i najpotpunija hrana za odojče. Prema preporukama Svetske Zdravstvene Organizacije prirodna ishrana se savetuje najmanje do šestog meseca života deteta.

Zato su mnoge majke zabrinute kada im lekari savetuju privremeni prekid ili potpuni prestanak dojenja ukoliko uzimaju lekove. Međutim, prema najnovijim istraživanjima Američkog Pedijatrijskog Društva (AAP), najveći broj lekova je siguran da se uzima u periodu laktacije i u mleku se ovi lekovi detektuju u mininimalnim količinama, potpuno neškodljivim za dete. Manji broj lekova je kontraindikovan, odn. ne preporučuje se kod dojilja.

Odluku koje će lekove koristiti majka koja doji donosi najčešće lekar opšte prakse ili ginekolog na osnovu kliničke slike bolesti. Ordinirajući lekar treba da da vodi računa i o uzrastu deteta koje sisa, s obzirom da se neželjene reakcije najčešće javljaju u prva dva meseca. Sa druge strane, veoma je važno da majka obavesti pedijatra o svim lekovima koje uzima, uključujući i biljne proizvode. Pored toga, neki lekovi imaju neželjene reakcije samo kod dece koja su obolela od određenih bolesti. Tako npr. trimetoprim/sulfametoksazol (Bactrim) se na savetuje majkama koje doje ukoliko dete ima bilo koju vrstu žutice, zato što ovaj antibiotik može povećati nivo bilirubina i dovesti do različitih komplikacija bolesti. S obzirom na sve navedeno, dokazana je važnost saradnje lekara različitih specijalnosti, u cilju sprečavanja neželjenih reakcija kako kod deteta, tako i kod majke.

Da počnemo sa najčešćim primerom a to je pojava zapaljenja dojke (mastitisa) kod majki koje doje. Obično se javlja kod žena čije su dojke nedovoljno pripremljene za laktaciju, zbog čega se javljaju ranice (ragade) koje predstavljaju ulazna vrata infekcije. Majka tada ima povišenu temperaturu, jezu i drhtavicu, a obolela dojka je otečena i bolna. U težim slučajevima zbog opasnosti od komplikacija kao što je apsces dojke, neophodna je antibiotska terapija. Ukoliko se uključe antibiotici, lekovi izbora su penicilinski i cefalosporinski preparati. Tada se preporučuje da se napravi pauza u dojenju, ali ne zbog navedenih antibiotika koji se u malim koncentracijama izlučuju u mleko, nego zato što se preko mleka detetu mogu preneti uzročnici infekcije. Kako ne bi prestala laktacija, savet pedijatra je da se majka izmlaza istim ritmom kao i da doji.

lekovi-dojenje2Tako da možemo zaključiti da su od antibiotika koje koristi majka koja doji za dete najbezbedniji penicilini, čak i u kombinaciji sa klavulanskom kiselinom koja im pojačava dejstvo, kao i cefalosporini. Obe grupe antibiotika se koriste dugi niz godina i jedino se ne daju majkama koje imaju alergiju na te vrste antibiotika. U slučaju alergijskih reakcija se koriste antibiotici iz grupe makrolida (azitromicin, eritromicin, klaritromicin). Ranije je izbegavana primena makrolida, ali najnovija istraživanja su pokazala da mogu da se koriste u toku dojenja. Kod primene ove grupe antibiotika kod dece je češća pojava simptoma od strane digestivnog trakta, kao što je dijareja ili pojava kandide koja obično uzrokuje pelenski dermatitis. Postoje nedovoljno dokazane epidemiološke studije koje ukazuju da makrolidi mogu izazvati hipertrofičnu stenozu pilorusa, odn. suženje dela želuca.

Lekovi koji najčešće imaju neželjene reakcije su analgetici, antidepresivi i lekovi koji se koriste za odvikavanje od različitih vrsta zavisnosti, kao što su psihoaktivne supstance, alkohol ili pušenje. Ovi lekovi imaju osobinu da se akumuliraju u mleku i da budu toksični za dete i majku, a dugoročni efekti ovih lekova su nedovoljno poznati. Posebno treba biti obazriv sa lekovima koji ublažavaju bol, tzv. analgeticima. Većina ovih lekova sadrži kodein, koji u toku svog metabolizma stvara produkt morfin. Kod deteta se mogu javiti znaci toksičnosti kao što su pospanost ili otežano disanje, kao i neonatalni apstinenicjalni sindrom (NOWS) u vidu odbijanja hrane, intenzivnog plača, ubrzanog disanja i tremora. Majke koje doje zato treba da uzimaju bezbednije analgetike kao što su Paracetamol ili Ibuprofen. Ukoliko je neophodno da uzimaju opioidne analgetike, treba da se primenjuju u što kraćem vremenskom periodu, kao i najmanje doze koje sa druge strane imaju povoljan efekat na kliničku sliku.

U prethodnom periodu je postojala klasifikacija lekova koji se koriste u trudnoći i laktaciji prema stepenu neželjenih reakcija, koje su bile podeljene u kategorije A, B, C, D i X. Sada je napravljena nova podela na sledeće grupe:

  1. Lekovi koji se većini slučajeva bezbedni - Paracetamol, Ibuprofen, cefalosporini, penicilini, bronhodilatatori, sve vakcine osim protiv malih boginja i žute groznice, antivirusni lekovi (aciklovir), eritromicin
  2. Lekovi koji su verovatno bezbedni – antihistaminici, aspirin, hinolonski antibiotici, tetraciklinski antibiotici, triciklični antidepresivi
  3. Potencijalno opasni lekovi – kombinacije antihistaminika i dekongestiva, benzodiazepini
  4. Lekovi koji nisu bezbedni za upotrebu – lekovi protiv malignih bolesti, hloramfenikol, kokain

Pored toga su američki autori napravili bazu podakata za sve lekove koji su na tržištu pod nazivom Lactmed. Na veoma jednostavan i brz način, samo unošenjem generičkog imena leka, dobijaju se podaci o grupi lekova prema bezbednosti i eventualne neželjene reakcije. Na taj način se pružaju korisne informacije prema svega lekarima, ali i pacijentima.

Bebin izbor, br.34, Proleće 2014. str. 24-25)