Dojenje je zdravo i za bebe i za mame

Majčino mleko je najbolja hrana za bebu zato što sadrži sve što je potrebno bebi u prvim mesecima života i to vodu, zaštitne i hranljive materije. Dojenje se preporučuje do kraja prve godine ali i kasnije, ukoliko dete uzima dovoljno ostale nemlečne hrane.

bebe4

Prednosti prirodne ishrane su mnogostruke za bebu i istraživanja su pokazala da se preko majčinog mleka smanjuje pojava alergijskih bolesti, naročito astme, kao i pojava akutnih infekcija (zapaljenje srednjeg uva, urinarne infekcije, meningitisi) ili hroničnih bolesti kao što su gojaznost i opstipacija.  Bebe koje sisaju manje pate od grčeva, bljuckanja i gasova. Majčino mleko je u potpunosti prilagođeno digestivnom sistemu deteta, koji je još u fazi razvoja, pa se i lakše vari u odnosu na adaptirano mleko.

Na tržištu postoje brojne mlečne formule, koje su u novije vreme visoko adaptirane, što znači da nalikuju majčinom mleku. Dodaju se brojni hranljivi sastojci, vitamini i minerali, naročito gvožđe, ali ne mogu da se dodaju imunski faktori u vidu antitela i limfocita koji podstiču otpornost organizma. Treba imati na umu da je osnova mlečnih formula kravlje mleko, koje nikada, i pored različitih vrsta adaptacije, neće biti u potpunosti isto kao majčino mleko. Pored toga je dojenje jednostavnije, nije potrebno posebno spremanje, grejanje, sterilizacija flašica. Takođe je dojenje besplatno, za razliku od dohrana koje mogu da budu skupe.   

Dojenje ima prednosti i za majku. Pomaže vraćanju materice na prvobitnu veličinu i smanjuje krvarenje nakon porođaja. Žene koje doje imaju ubrzan metabolizam i brzo se vraćaju na težinu pre trudnoće. Dokazano je da dojenje smanjuje rizik oboljevanja od srčanih oboljenja, osteoporoze, kao i različitih malignih bolesti (karcinoma dojki i jajnika).

bebe3Za uspešno dojenje veoma je važno zdravstveno i emocionalno stanje majke, kao i zdrava i ravnomerna ishrana majke. Dnevno se proizvede 600 do 850 ml majčinog mleka, pa su potrebe dojilja za hranljivim materijama veće nego u toku trudnoće. Za laktaciju je potrebna energija koja se obezbeđuje iz zaliha masti tokom trudnoće i preko hrane. Najvažnije je da majka ima zdravu i uravnoteženu ishranu uz umerenu fizičku aktivnost. Najveće potrebe dojilje su za ugljenim hidratima u vidu celuloznih vlakana (integralni hleb, pirinač, testenine), kao i za svežim voćem i povrćem. Veoma je važno i prisustvo proteina i kalcijuma koji se nalaze u mleku, mlečnim proizvodima i jajima. Od masti je važan sastav, a ne količina, gde se zbog prisustva masnih kiselina Omega 3 i Omega 6 preporučuje morska riba, maslinovo i sojino ulje. Dojilja treba da uzima što više tečnosti u vidu vode i nezaslađenih čajeva. Ukoliko postoje alergijske bolesti u porodici, povećava se rizik da će dete odreagovati, tako da tada majka treba da izbegava koštunjavo voće (kikiriki, orah, badem lešnik), čokoladu, med i konzervisanu hranu.   

 

Majčino mleko ima savršen sastav za bebu. Pored ugljenih hidrata, prisutne su visokokvalitetne belančevine i esencijalne masne kiseline i enzimi. Takođe se u majčinom mleku nalaze manje količine vitamina, minerala i mikroelemenata, kao i faktora imunskog sistema. Majčino mleko se razlikuje u zavisnosti od uzrasta bebe, tako da se prva tri do četiri dana luči kolostrum, žućkasti iscedak, koji predstavlja koncentrovano mleko, puno antitela i ćelija imunskog sistema, zbog čega se naziva „prva vakcina“. Kolostrum je vrsta laksativa koji pomaže da se bebina creva očiste od prve bebine stolice (mekonijuma).  Zatim počenje lućenje „pravog“ mleka, koje se više stvara što je dojenje češće.  U prvim danima odojče treba da sisa češće, a da se produžava vreme podoja.  Najveću količinu mleka odojče popije prvih 5 minuta, tako da se preporučuje da trajanje dojenja  bude između 10 i 20 minuta na svakoj dojci. U početku treba da bude dojenje na svaki zahtev novorođenčeta a kasnije beba uspostavlja sama ritam hranjenja, sa             6-7 obroka dnevno.

Jedan od pokazatelja odgovarajućeg unosa mleka je 6 ili više mokrih pelena u toku 24h. Takođe je važno koliko je beba dobila u telesnoj težini za prvih mesec dana, kada se očekuje porast težine između 500 i 1500 grama. Ukoliko je nedovoljna količine mleka, odojče brzo završava sa sisanjem, više spava između obroka ( “štedi energiju” ), postaje razdražljivo, plačljivo, javljaju se oskudne, zelene, tečno-sluzave stolice (“stolice gladi”).

Prema preporukama Svetske Zdravstvene Organizacije do šestog meseca je majčino mleko jedina i najpotpunija hrana koja je potrebna bebi. Pored hranljive vrednosti, dojenje uspostavlja snažnu emocionalnu povezanost majke i deteta.

Blic žena, 02-08. avgust 2014, br. 507, str. 20-21