Majke u Srbiji pet puta češće doje sinove nego kćeri

Majke u Srbiji neuporedivo češće doje mušku nego žensku decu, pokazuju rezultati istraživanja koje su od marta do maja 2014. godine u našoj zemlji sproveli Unicef i Republički zavod za statistiku. Čak 22 odsto dečaka i samo 3.9 odsto devojčica isključivo je dojeno do šestog meseca života.  To znači da su svaki peti dečak i tek svaka dvadeseta devojčica hranjeni samo majčinim mlekom do polovine prve goidne života. U Unicefu ističu da je, uprkos preporukama pedijatara, stopa isključivog dojenja dece u našoj zemlji izuzetno niska – svega 13 odsto. Inače, u zemljama našeg okruženja Unicef nije radio istraživanja o tome da li majke češće doje decu određenog pola.

dojenje decaka

Dr Nevenka Raketić, specijalista pedijatrije i imunologije, kaže da nema nikakve razlike u dojenju muških i ženskih beba koje bi objasnile “favorizovanje” dečaka, ali joj i profesionalno iskustvo govori da žene neuporedivo duže doje dečake nego devojčice.

“Mi često imamo problem da majkama objasnimo da zdravstveni efekti dojenja ne traju duže od šest meseci, odnosno godinu dana. Ali dečaci su ti koji se doje preko svakog razumnog roka – nekad do treće, pa čak i do četvrte godine“, primećuje naša sagovornica.

Dr Žarko Trebješanin, psiholog i autor knjige “Predstava o detetu u srpskoj kulturi”, nije iznenađen rezultatima istraživanja koji su sproveli Unicef i Republički zavod za statistiku. Kako istiće, u našoj patrijarhalnoj kulturi postoji snažan kult muškog potomka.

“Dečaci se favorizuju od samog rođenja, a često i pre dolaska na svet. Mnogi svadbeni običaji i obredi imaju za cilj da obezbede muško potomstvo, postoje i brojne magijske radnje za dobijanje muškog deteta. Dok sam sakupljao materijal za svoju knjigu, uprkos velikom naporu, nisam uspeo da pronađem nijednu vradžbinu koja “garantuje” dobijanje ženskog deteta – napominje Trebješanin i dodaje da u psihološkim istraživanjima veliki broj budućih roditelja na pitanje o priželjkivanom polu deteta odgovaraju: muško.

“Rođenje muškog deteta i danas se proslavlja u velikom stilu. Čak su i intelektualci skloni da kažu “dete je dete, ali muško je muško”, a mnogi muškarci veruju da sin treba da bude naslednik imanja, da je “žensko dete – tuđa kuća” i da je muško dete čuvar ognjišta i naslednik kućne slave. Osim što se od žene očekuje da rodi muško dete i tako nastavi porodičnu lozu, verujem da postoji i pritisak socijalne sredine na majke da doje mušku decu. Mislim da i majke mnogo više strepe za zdravlje dečaka i ta briga ima biološko opravdanje. Naime, muška novorođenčad češće umiru nego ženska i zbog toga je razumljiva ta briga za sinove“ – objašnjava Dr Žarko Trebješanin.

Iako se za muškarce često kaže da su “jači pol”, autori članka svojevremeno objavljenog u “Njujork tajmsu” argumentovano dokazuju da oni neopravdano nose tu titulu. U tekstu pod naslovom “Slabiji pol” navodi se da petina svih prevremeno rođenih muških beba umire u poređenju sa 14 odsto devojčica. “Više dečaka umire po rođenju, a sindrom iznenadne smrti beba se čak 1.5 puta češće javlja kod muških beba. Stopa smrtnosti dečaka dva puta je veća u tinejdžerskom periodu, zbog čega žene već u 36. godini po brojnosti premašuju broj muškaraca na planeti. Muškarci češće umiru od tumora disajnih organa, ciroze jetre, dijabetesa, šloga i koronarne srčane bolesti, od povreda zadobijenim u tučama i saobraćajnim nesrećama, ali češće i dižu ruku na sebe. U Americi žene žive šest godina duže od muškaraca, a stotu godinu dočeka osam žena u odnosu na jednog muškarca“, navode novinari „Njujork tajmsa“, zaključujući da su muškarci ti koji češće umiru i češće podležu bolestima tokom celog života, počev od fetalnog perioda.

Nacionalna demografska statistika pokazuje da, iako se u našoj zemlji svake godine rodi oko 2.000 dečaka više nego devojčica, u Srbiji živi čak 190.000 žena više nego muškaraca.

Politika, 22.januar 2016, str. 7.

Doc Dr sci med Nevenka Raketić